Vulin nakon sastanka sa Lavrovom: Da Rusija nije opstala svih ovih vekova da li stvarno mislite da bi Srbija opstala?

Ekonomija, Kosovo i Metohija i situacija u regionu samo su neka od pitanja o kojima je potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin razgovarao u Moskvi na sastancima s više ruskih zvaničnika, među kojima je i Sergej Lavrov.

U intervjuu za Sputnjik Vulin ističe da je Lavrov izrazio zabrinutost za čitav region, a da su mu svi ruski sagovornici preneli poruku da Srbija treba da čuva mir po svaku cenu.

„Lavrov je zabrinut za čitav region i vidi jednostrane poteze koji mogu da izazovu sukobe. Mi smo suviše mali region – ne možete napasti Srbe na KiM, a da svi ostali Srbi to posmatraju bez imalo nelagode. Ne možete izolovati malo parče regiona i raditi šta god hoćete, a svi ostali da se prave da ne znaju šta se dešava. Lavrov je dosta zabrinut za situaciju i moram priznati da ima veoma pošten odnos – stalno govori, čuvajte mir po svaku cenu. I svi ruski rukovodioci su mi rekli, čuvajte mir po svaku cenu, sve što možete uradite. Oni poštuju Aleksandra Vučića, njegovu hrabrost i doslednost u politici i kažu – nemojte dozvoliti da vas uvuku u sukobe. A to je ono što se neprekidno pokušava, neprekidno radi“.

Iz EU su oštro reagovali na vašu posetu Moskvi. Kažu, nije kompatibilna sa evropskim vrednostima…

Dugo sam u politici, moji ključni politički stavovi nikad se nisu menjali. Nikad nisam rekao da sam za EU i za članstvo Srbije u NATO. Nikad se nisam lažno predstavljao. To su moja temeljna opredeljenja, ali ne opredeljenja zaljubljenosti u Rusiju i Kinu – ja sam zaljubljen u Srbiju. Ali čvrsto verujem da nas je istorija naučila da kad god je Rusiji bilo dobro, Srbiji je bilo malo bolje, kad je Rusiji bilo loše, Srbiji je bilo jako loše. Da Rusija nije opstala svih ovih vekova da li stvarno mislite da bi Srbija opstala? A kad bi Rusija sad izgubila oružani sukob koji se odigrava i posle toga bila rasparčana, je l stvarno mislite da bi Srbija to preživela i opstala u ovakvom teritorijalnom sklopu? Zar stvarno mislite da bismo mogli da maštamo da se ujedine Srbi i da Kosovo ponovo postane deo našeg ustavno-pravnog poretka? Pa kako da ne budem tu?

A kad u EU govore da poseta nije kompatibilna s njihovim sistemom vrednosti, neka kažu s kojim tačno sistemom vrednosti, pošto nikako da ga definišu i kažu šta je to. Je li to ovo laganje o ZSO. Evo, jedanaest godina čekamo da ispunite ono što ste vi potpisali. Ja se uopšte ne ljutim na Kurtija, on će uraditi sve da protera Srbe. Ja se ljutim na EU jer nismo mi potpisivali Briselski sporazum sa Hašimom Tačijem nego sa Ketrin Ešton i EU, reč EU je bila presudna da se on formuliše i potpiše. Mene zanima njihova reč. Je li to sistem vrednosti koji nije kompatibilan sa posetom Rusiji? Je li to sistem vrednosti u kom sve što radimo uvek mora nečim da bude uslovljeno, da dobijete ekonomsku pomoć uvek morate da nešto date politički. Ja kad odem u Rusiju i razgovaram s Lavrovom on mi ne postavi uslov, ne kaže – glasaćemo protiv rezolucije o lažnom genocidu u Srebrenici ali ćete vi uvesti sankcije Nemačkoj.

Ja u Moskvi zastupam Srbiju, ne zastupam Rusiju, ja kad razgovaram sa Šojguom i Lavrovom ne pričam šta treba Rusiji nego Srbiji.

Aktuelno je pitanje mosta na Ibru. U svesti Srba on je poslednja brana za totalnu albanizaciju Severa. Kfor je dužan da štiti Srbe. Možemo li mu verovati?

Moramo da verujemo, nemamo drugog izbora. A otvaranjem mosta traže incident. Krajnji cilj je da tzv. Kosovske bezbednosne snage, koje po Rezoluciji 1244 uopšte ni ne smeju da postoje, izbiju na Sever i da to postane granica. To više ne sme da bude administrativna linija kao što jeste, to mora da postane granica. A granica se pravi vojskom. Zato je EU, između ostalog, nametnula da nam se vojska skloni sa granice, a da granične poslove vrši policija. Uvek je to vojska radila. Ali onda je sklonite baš iz tog razloga da biste omekšali granice. Ideja je da dođe KBS i napravi granicu. I onda ćete imati Srbe koji su u zamci. Zato se toliko insistira na mostu, nema drugog razloga. Saobraćaj između Severne i Južne Mitrovice najnormalnije funkcioniše, ali ne – taj most! Hoće taj simbol, hoće da kažu – okupirali smo Sever, to je naše.

Srbima ne sme da ostane ni simbol. Možda su sledeći simboli manastiri?

Pre manastira će biti napad na naše obrazovne i zdravstene institucije. Najznačajnije dve institucije na severu KiM su bolnica i univerzitet. I ne slučajno se sad dižu tenzije oko mosta. Što baš sad? Zato što nema studenata. Sad nisu tu, na raspustu su, a ti mladi su uvek bili brana. I naravno, imate bolnicu u Kosovskoj Mitrovici u kojoj se leče Srbi i koja ima bar 1000 zaposlenih. Na te institucije će krenuti, a onda na svaki naš vrtić, školu. Zato se moramo boriti da most ne padne.

U Moskvi ste sa sekretarom Saveta bezbednosti Sergejom Šojguom posetili i izložbu „Armija 2024“…

Imao sam čast da govorim na otkrivanju spomenika jugoslovenskim partizanima. Lepo je da neko poštuje borbu vašeg naroda. Mnogi narodi su dobili slobodu zahvaljujući Rusima i Srbima, ali ogromna većina tih naroda ne da nije zahvalna nego smo mi izgleda verovali da ih oslobađamo od Hitlera, a oni su bili slobodni pod Hitlerom. Mi smo oslobodili Evropu od Hitlera i to nam nikad neće oprostiti. Naslednici poraženih iz Drugog svetskog rata se ne stide zločina svojih predaka, oni se stide poraza svojih predaka, pogađa ih što su izgubli rat, a ne što su radili sve što su radili. Stalno slušamo, to je istorija, ali istorija je suština, iz istorije proizilazi ideja, a iz ideje proizilazi sadašnjost.

Tokom vaše posete bilo je reči i o BRIKS. U oktobru će biti samit BRIKS u Rusiji. Šta je tu naš stav?

Mi moramo prvo da znamo šta je BRIKS. EU i BRIKS nisu isti. EU ima čvrstu organizaciju, neke organe upravljanja, vladu. BRIKS je skup savezničkih zemalja, platforma, na prvom mestu ekonomska i Srbija bi bila strašno neodgovorna da ne ispita tu platformu, da ne vidi šta se nama eventualno nudi i da li mi nešto možemo da ponudimo, da li nešto možemo da dobijemo. Veliki je pritisak drugih zemalja za ulazak u BRIKS. Rusija ove godine predsedava BRIKS-om i njihov stav je da nema proširenja BRIKS-a da bi se sačuvala njegova suština.

To su velike zemlje, sa velikim brojem stanovnika, takođe proizvođači nafte. U ovom trenutku zemlje BRIKS su već preskočile G7 po BDP.

Takođe, 47 posto sve svetske nafte I 51 posto rezervi gasa pripada zemljama BRIKS-a bez proširenja. I odmah da kažem, niko nas ne moli da uđemo u BRIKS. Morate da se dokažete. A bili bismo neodgovorni ako ne bismo proučili šta BRIKS nudi. Recimo, ima razvojnu banku koja ima ogroman kapital i daje kredite u lokalnim valutama – ide se na svet bez dolara. Dakle, BRIKS je realna alternativa i EU. On postaje društvo zemalja gde bi svako voleo da bude. Uz to, BRIKS nas ne uslovljava ničim, a možemo da dobijemo više nego što tražimo, više nego što možemo i da damo. Dakle BRIKS je realna alternativa EU, čak i u ekonomskom smislu i o tome treba razmišljati i razgovarati.

Izvor: Sputnjik