Vulin: Od Mišara do Košara srpski se narod nije odrekao slobode

1 thoughts on “Vulin: Od Mišara do Košara srpski se narod nije odrekao slobode”

1. HRONOLOGIJA PRVOG SRPSKOG USTANKA

   1804. godina

   4-10. februar – Seča knezova; dahije pogubile oko 150 najistaknutijih
   Srba (trgovaca, knezova i sveštenika) u
   Beogradskom pašaluku, što je bilo povod za
   izbijanje bune.

   14. februar – Skupština u Orašcu (na praznik
   Sretenje); donesena odluka da se podigne buna protiv dahija;
   Karađorđe izabran za vođu bune.

   16. februar – U Sibnici pukla prva ustanička
   puška; prva borba
   Karađorđa i ustanika, zajedno sa Sibničanima,
   protiv Turaka.

   24. februar – U selo Drlupa, pod Kosmajem,
   došao Aganlija da
   pregovara sa Karađorđem, i tu dolazi
   do prvog oružanog sukoba ustaničke vojske sa dahijama; Aganlija pretrpeo poraz.

   28. februar – Bitka na Svileuvi.

   4. mart – Mitropolit beogradski Leontije u ime
   dahija u Hasan-pašinoj
   Palanci vodio pregovore sa Karađorđem.

   18. mart – Ustanici oslobodili Valjevo i
   Rudnik.

   4. april – Ustanici oslobodili Kragujevac.

   28. april – Turci iz Bosne pod vođstvom Ali-bega Vidajića na Čokešini kod
   Šapca porazili ustanike;
   izginulo preko tri stotine ustanika.

   April – Ustanici opkolili Beograd i uspostavili liniju fronta Ostružnica –
   Žarkovo – Avala – Dunav.

   3. maj – Ustanici osvajaju Šabac, prvi grad koji su
   ustanici zauzeli; istog
   dana Karađorđe u Rakovici kod Beograda
   održao ratni savet kome
   su prisustvovale sve nahijske starešine, sa
   koga su srpske vođe uputile pismo ruskom poslaniku u Carigrad.

   5-15. maj – U Ostružnici kod Beograda održana
   prva skupština
   predstavnika celog pobunjenog naroda u
   Beogradskom pašaluku
   (oko 60 ljudi).

   10. maj – U Zemunu vođeni srpsko-turski
   pregovori uz posredovanje
   austrijskog generala Ženejna.

   24. maj – Turci predali Požarevac ustaničkoj
   vojsci na čelu sa
   Karađorđem.

   Jun – Porta naredila bosanskom veziru Bećir-
   paši da ukloni dahije i u
   Beogradskom pašaluku uspostavi „zakonitu
   vlast“.

   18. jul – Turci predali Smederevo ustaničkoj
   vojsci.

   Krajem jula – Bećir-paša se sa oko 3.000 ljudi ulogorio u Belim Vodama
   kod Beograda.

   3. avgust – Razgovori srpske delegacije
   (Jakov Nenadović, knez
   Sima Marković, Janko Katić, knez Nikola
   Grbović) i Bećir-paše.

   5/6. avgust – Na ostrvu Adakale na Dunavu
   vojvoda Milenko Stojković sa 50 svojih ljudi
   pobio četvoricu dahija:
   Aganliju, Kučuk Aliju, Mulu Jusufa i Mehmed-agu
   Fočića.

   13. septembar – Karađorđe i ustaničke
   starešine šalju
   izaslanstvo u Rusiju (Prota Mateja Nenadović,
   Petar Čardaklija i Jovan
   Protić).

   4. oktobar – U Beogradu pročitan Portin ferman
   koji je doneo
   novopostavljeni vezir Sulejman-paša.

   13. oktobar – Bećir-paša se vratio u Bosnu.

   1805. godina

   29. april-15. maj – Zasedanje Skupštine u
   Pećanima; u Carigrad
   upućena delegacija sa ustaničkim zahtevima
   sultanu.

   Kraj maja – Zapovednik Niša, Hafiz-aga, u čin paše i postavljen za beogradskog vezira.

   14. jul – Posle opsade oslobođen Karanovac.

   18-20. avgusta – Bitka na Ivankovcu; prvi sukob
   ustaničke vojske (oko
   8.000 vojnika) pod vođstvom Karađorđa i
   turske regularne vojske
   (15.000 vojnika) na čelu sa Hafiz-pašom; težak
   poraz Turaka.

   27. avgust – U selu Borak kod Beograda održana Skupština na kojoj je, po
   ruskom savetu, ali i usled
   težnje pojedinih narodnih starešina da ograniče Karađorđevu
   vlast, osnovan Sinod kao centralni zakonodavni i upravni organ vlasti.

   20. novembar – Oslobođeno Smederevo i
   proglašeno za prestonicu.

   1-12. decembar – U Smederevu održana
   Skupština na kojoj je Sinod preimenovan u Praviteljstvujušči sovjet
   serbski; doneta odluka da se diplomatskim i
   vojnim putem zaštiti
   oslobođena teritorija i tim povodom upućena molba ruskom i austrijskom caru.

   1806. godina

   Januar – Ruski ministar inostranih dela knez
   Čartoriski predložio caru
   Aleksandru Prvom da se Srbi pridobiju za Rusiju;
   tokom leta general Miheljson uspostavio vezu
   s Karađorđem, a krajem
   godine Rusija Srbima uputila novčanu pomoć.

   26. januar – Vojska Petra Dobrnjca oslobodila
   Kruševac.

   Krajem januara – Vojska Milenka Stojkovića
   oslobodila Poreč.

   21. mart – Sultan Selim Treći objavio ustanicima
   rat i pozvao vojsku u
   džihad (sveti rat).

   6. april – Sulejman-paša Skopljak, potisnuvši ustaničke vojske Radiča
   Petrovića i Milana Obrenovića, zapalio
   manastir Studenicu.

   20. jun – Napoleon Prvi Bonaparta uputio pismo
   sultanu u kome ga
   podstiče da silom uništi „srpske buntovnike,
   što ih Rusija drži i sokoli“.

   Kraj juna – Turske vojske iz tri pravca (Bosne,
   okoline Leskovca i Vidina)
   upućene na Srbiju.

   13. jul – Karađorđe uputio Petra Ička u Carigrad da bi sa Portom sklopio
   sporazum o miru.

   13-16. jul – Bitka na Deligradu; Srbi pod
   komandom vojvode Milenka Stojkovića
   porazili vojsku Šašit-paše
   leskovačkog.

   13. avgust – Bitka na Mišaru; ustanička vojska
   (8.000 pešaka, 2.000
   konjanika, 4 topa i 1 haubica) pod vođstvom
   Karađorđa izvojevala
   pobedu nad snagama bosanskih aga i begova
   (20.000 pešaka) pod zapovedništvom Sulejman-paše Skopljaka.

   15. avgust – Porta srpskom pregovaraču
   Petru Ičku uručila svoj
   mirovni predlog.

   3. septembar – Pobeda Karađorđa i ustaničke
   vojske kod Deligrada.

   20. septembar – Ičko u Smederevu podneo izveštaj o pregovorima na Porti.

   Novembar – Skupština u Smederevu prihvatila
   Portin predlog mira; vođa
   krdžalija Alija Gušanac, koji je držao Beograd,
   sprečio sprovođenje
   Ičkovog mira, jer nije hteo da izvrši naređenje Porte da preda Beograd ustanicima.

   12. decembar – Jurišom oko 12.000 ustanika pod vođstvom Karađorđa, na Andrijevdan, posle dvoipogodišnje opsade, oslobođena beogradska
   varoš (civilni deo grada);
   Turci se povukli u utvrđeni Gornji grad; u
   jurišu poginuo vojvoda Vasa Čarapić.

   20. decembar – Alija Gušanac predao oružje
   Srbima i sa krdžalijama otišao u Vidin.

   1807. godina

   8. januar – Ustanička vojska zauzela
   beogradsku tvrđavu na
   Kalemegdanu i konačno oslobodila Beograd.

   23. januar – Komandant ruske vojske na Dunavu
   general Miheljson pozvao
   Srbe da odbace mirovni plan Turske i s Rusijom
   nastave borbu do potpune nezavisnosti;
   Karađorđe prihvatio
   poziv i uskoro uputio vojsku na Timok i prema Vidinu.

   25. januar – Porta objavila ferman kojim je
   potvrdila Ičkov mir.

   5. februar – Oslobođen Šabac, jedno od
   turskih uporišta u Srbiji.

   6. mart – Nakon što su napustili Beograd,
   beogradski vezir Sulejman-paša i njegova
   pratnja od oko 180 ljudi,
   na smederevskom drumu ispod Vračara,
   napadnuti iz zasede i
   poubijani od strane ustanika; taj postupak izazvao ogorčenje Turske i osudu Austrije.

   18. mart – Oslobođeni Jadar i Rađevina.

   31. mart – Nakon što je Skupština u Smederevu
   odbacila Ičkov mir i
   prihvatila ruski predlog za nastavak rata,
   predsednik Praviteljstvujuščeg
   sovjeta knez Sima
   Marković svečano izgovara: „Srbija smatra sebe za nezavisnu
   državu“.

   Početak aprila – Pod uticajem Prvog srpskog
   ustanka, u Sremu izbila
   Ticanova buna,
   antifeudalni pokret sremskih seljaka koje je
   predvodio Teodor Avramović Tican;
   austrijske vlasti, uz pomoć karlovačkog mitropolita Stefana
   Stratimirovića, ugušile bunu i pooštrile mere za suzbijanje srpskih
   nacionalnih ideja.

   April – Porta izdala ferman o razoružanju
   hrišćana u Bosanskom
   pašaluku.

   29. maj – Sa prestola zbačen sultan Selim Treći.

   17. jun – Odred ruske vojske prešao na desnu
   obalu Dunava; početak
   zajedničkih srpsko-ruskih vojnih operacija protiv
   Turske.

   28. jun – Na zahtev ustaničkog vođstva ruski
   car Aleksandar Prvi u
   Srbiju uputio generala Konstantina Rodofinikina
   za ruskog diplomatskog predstavnika.

   1. jul – Boj na Štubiku i Malajnici; udružena
   srpska (Karađorđe) i ruska (general Isajev)
   vojska oslobodila
   opkoljenog Milenka Stojkovića koga su Turci
   opsedali između Štubika i
   Malajnice; oslobođen veći deo Negotinske Krajine.

   8. avgust – Dositej Obradović prešao u Srbiju.

   20. avgust – Rodofinikin završio nacrt unutrašnjeg
   uređenja Srbije, s kojim
   se načelno složio i Karađorđe.

   25. avgust – Rusija i Turska u Sloboziji
   zaključile privremeni mir.

   Novembar – Odluka
   Praviteljstvujuščeg sovjeta o preduzimanju
   naročitih mera „radi
   širenja prosvete i nauke u zemlji“.

   1808. godina

   13. jun – Krušička buna u Banatu; pobuna seljaka
   protiv austrijske vlasti u
   selu Kruščica; vođe bune su učinile prevaru predstavljajući
   krivotvorenu proklamaciju kao
   tobožnju Karađorđevu.

   13. septembar – U Beogradu otvorena Velika
   Velika škola Ivana
   Jugovića sa 20 učenika u
   trogodišnjem trajanju koja je pripremala kadrove za rad u
   državnoj administraciji.

   18. decembar – Skupština u Beogradu donela
   ustavni akt kojim je
   regulisan odnos između „vrhovnog vožda“ i Praviteljstvujuščeg sovjeta; Karađorđe
   priznat za naslednog
   kneza.

   22. decembar – Uvedena regularna vojska i vojni
   činovi po ugledu na ruske
   i austrijske; Srbija podeljena na četiri vojne
   oblasti.

   1809. godina

   Kraj januara – Rumelijski
   vezir Huršid-paša
   Karađorđu predložio separatni mir što je
   Karađorđe, očekujući
   nastavak rusko-turskog rata i verujući u pobedu
   Rusa, odbio.

   1. april – Prekid primirja postignutog u Sloboziji i
   nastavak rata Rusije i
   Turske.

   14. april – Sačinjen ratni plan srpske vojske o
   povezivanju s ruskim
   trupama kod Vidina i sa Crnogorcima radi
   odsecanja Bosne od ostatka Turske i njenog osvajanja.

   Kraj aprila-početak maja – Uspešna ofanziva
   srpske vojske prema Vidinu, prema Nišu, u
   Bosni i u Sandžaku.

   1. maj – Hajduk Veljko Petrović sa 8.000 svojih
   vojnika na juriš zauzeo
   tursku tvrđavu Belogradčik u Bugarskoj potpuno uništivši njenu posadu od 400 turskih vojnika.

   24. maj – Prevalivši za sedam dana put od Užica
   do Sjenice, Karađorđe sa
   10.000 vojnika i 10 topova na juriš zauzeo
   Sjenicu.

   27. maj – Srbi izvojevali pobedu na Suvom Dolu, porazili Numan-pašu
   pećkog i opseli Novi Pazar.

   31. maj – Bitka na Kamenici (Čegru); poraz i
   pogibija resavskog vojvode Stevana Sinđelića
   i oko 3.000 njegovih vojnika; turski gubici blizu
   6.000 poginulih boraca.

   4. jun – Karađorđe obavešten o porazu na
   Kamenici.

   18. jun – Karađorđe zauzeo novopazarsku
   varoš, ali usledilo
   povlačenje srpskih jedinica iz Sandžaka zbog
   odbrane Deligrada.

   Oko 20. juna – Velika turska ofanziva iz Bosne.

   23. avgust – Turci, posle
   petonedeljne opsade, zauzeli Deligrad; istog dana Alija Gušanac
   zauzeo Požarevac.

   25. avgust – Turci osvojili Jagodinu.

   27/28. avgust – Rodofinikin napustio
   Srbiju.

   Avgust – Karađorđe se bezuspešno obraćao za
   pomoć Austriji i
   Francuskoj (Napoleonu).

   23. septembar – Pod uticajem Prvog srpskog
   ustanka, izbio ustanak Srba u Bosanskoj Krajini
   (Jančićeva buna).

   Oktobar – Zbog operacija ruske vojske na donjem Dunavu smanjen
   turski vojni pritisak na Srbiju s obzirom da su
   Turci glavninu vojske okrenuli protiv Rusa.

   2. decembar – Srpska delegacija (Milenko
   Stojković, Milan Obrenović i drugi)
   upućena u glavni stan ruske Dunavske armije u Bukurešt sa zahtevom za
   vojnu pomoć.

   29. decembar – Karađorđe i
   Praviteljstvujušči sovjet uputili pismo baronu
   Simbšenu u kome mole da austrijski car
   posreduje u pronalaženju mirnog rešenja između
   Srbije i Turske, pristajući na vazalni odnos.

   1810. godina

   Januar – U Pariz upućen
   srpski deputat kapetan
   Rade Vučinić sa zadatkom
   da od Francuske
   (Napoleona) izdejstvuje priznanje Srbije koja bi
   Srbije koja bi bila pod protektoratom Francuske.

   4. februar – Austrijski ministar inostranih dela
   knez Meternih predložio
   caru Francu Prvom da pomogne da se
   uspostavi mir između Srbije i Turske s tim da se
   Srbi vrate pod vlast
   Turske.

   22. mart – Ruska vojska generala Isajeva zaposela
   Veliko ostrvo na Dunavu.

   13. maj – Nakon bezuspešnog pokušaja
   da se dobije austrijska
   zaštita, Skupština u Beogradu odlučila da
   Srbija u savezu sa Rusijom nastavi rat.

   Jun – Rusija u Srbiju uputila 4.500 vojnika
   (general Cukato).

   6. jul-19. septembar – Srbi i Rusi, zajedničkim
   snagama, oslobodili Brzu
   Palanku, Prahovo, Negotin i Soko-banju.

   7. septembar – Alija Gušanac poginuo kod
   Ruščuka u Bugarskoj u borbi protiv Rusa.

   21-22. septembar – Bitka na Varvarinu; udružene srpske (Karađorđe) i
   ruske (general Orurk)
   snage porazile Huršid-pašu i potisnule Turke ka
   Nišu i Prokuplju.

   Septembar – Dositej Obradović i Vikentije
   Rakić otvorili u Beogradu
   Bogosloviju.

   16-20. oktobar – Bitka kod Loznice; Karađorđe,
   knez Sima Marković i
   Stanoje Glavaš sa oko
   10.000 ljudi pritekli u
   pomoć srpskim
   komandantima na Drinskom frontu (Anta Bogićević, Luka Lazarević i Jakov Nenadović) i sprečili invaziju
   Turaka iz Bosne pod vođstvom Hasan-bega srebreničkog.

   1811. godina

   19-25. januar – U Beogradu zasedala
   Skupština starešina: reorganizovan
   Praviteljstvujušči sovjet; ustanovljeno
   popečiteljstvo (vlada) sa šest popečitelja
   (ministara) i Veliki
   vilajetski sud; rukovođen ličnim interesima, Mladen Milovanović
   izdejstvovao da se Karađorđu, kao voždu,
   prizna vrhovna vlast.

   10. februar – Na molbu srpskih vlasti, u Beograd
   stigao puk ruske vojske
   (oko 1.000 ljudi), svečano dočekan uz topovske
   salve i ovacije više
   hiljada građana.

   Početak marta – Dva glavna vođa opozicije i
   izvrsni vojni komandanti,
   Milenko Stojković i Petar
   Dobrnjac, zbog protivljenja Karađorđevoj
   moći proterani iz Srbije.

   9. april – U Beogradu umro Dositej Obradović.

   1812. godina

   28. maj – Posle bitke kod Ruščuka gde je Rusija
   porazila Tursku, Turci
   su zaključili sa Rusima mir u Bukureštu; član 8
   tog sporazuma odnosio
   se na Srbiju koja je vraćena Turskoj; Srbi su
   obavezni da predaju oružje, s tim što bi dobili amnestiju i izvesna
   autonomna prava.

   Jun – Karađorđe naredio opštu mobilizaciju
   celokupnog za vojsku
   sposobnog muškog stanovništva od 15 do 70
   godina, za odbranu granica prema Turskoj.

   4. jul – Huršid-paša Karađorđu predočio deo
   Bukureškog ugovora koji
   se odnosi na Srbiju i zahtevao da postupi u
   skladu sa njegovim
   odredbama.

   14. avgust – U Carigrad upućena srpska deputacija sa zadatkom da pregovara o
   ponovnom uspostavljanju
   turske vlasti u Srbiji
   mirnim putem.

   16. avgust – U skladu sa Bukureškim ugovorom,
   ruski puk povučen iz
   Srbije; Rusi svečano ispraćeni iz Beograda.

   27. avgust – Na skupštini u manastiru
   Vraćevšnici pročitan član 8 Bukureškog ugovora.

   28. avgust – Karađorđe i
   Praviteljstvujušči sovjet narodu objavili
   Proklamaciju povodom Osme tačke Bukureškog
   mira.

   1813. godina

   13. januar – Na poslednjoj Skupštini pod Karađorđem u
   Kragujevcu imenovana
   nova deputacija za
   pregovore s Turskom i upućena u Niš gde je
   prispeo turski pregovarač.

   Kraj maja – U Sofiji propali srpsko-turski
   pregovori.

   Jun – Na molbu turske vlade Austrija odobrila
   snabdevanje turske vojske hranom tokom predstojećeg rata
   Turske protiv Srbije.

   3. jul – Karađorđu uručeno pismo velikog
   vezira Huršid-paše kojim se od Srba zahteva bezuslovna predaja i
   povratak u položaj raje.

   4. jul – Karađorđe uz saglasnost Sovjeta
   objavio Proklamaciju i
   pozvao narod na odsudnu bitku.

   Oko 15. jula – Turci iz pravaca Vidina, Niša i
   Bosne napali Srbiju.

   17. jul – Vojska Sulejman-
   paše Skopljaka prešla
   Drinu i posle
   devetodnevnih borbi na prevaru iznudila predaju Lešnice (Janko
   Stojićević).

   18. jul – Teško oboleli Karađorđe privremeno
   vrhovnu vlast preneo na
   sekretara Janićija Đurića.

   9. avgust – Komandujući odbranom Negotina, od
   turskog topovskog đuleta poginuo Hajduk Veljko
   Petrović.

   Oko 15. avgusta – Turci zauzeli Loznicu koju su
   branili borci Petra Molera.

   17. avgust – Branioci napustili Negotin i
   povukli se u Poreč.

   25-26. avgust – Turci zauzeli Kladovo i počinili
   najstrašnije zločine; sela u Negotinskoj Krajini opljačkana i u ropstvo
   odvedeno mnoštvo žena i
   dece.

   Kraj avgusta – Od bolesti nedovoljno oporavljeni
   Karađorđe od Huršid-paše
   zatražio šestonedeljno primirje kako bi se
   omogućila bezbedna evakuacija na austrijsku
   teritoriju srpskom neboračkom stanovništvu; Huršid-paša odbija ovu molbu.

   31. avgust – Karađorđe izvestio ruskog i
   austrijskog cara o
   neizbežnosti pada Srbije.

   1-17. septembar – Sukob turske vojske (Sulejman-
   paša Skopljak) sa
   ustaničkom (Miloš
   Obrenović i Stojan Čupić) na Ravnju, uz Savinu pritoku Zasavicu kod Šapca; slomljen otpor
   ustaničke vojske; izginuli Zeka Buljubaša sa oko 800 svojih ljudi i još oko
   3.000 drugih ustanika;
   poslednja bitka Prvog srpskog ustanka.

   21. septembar – Turci zauzeli Poreč.

   3. oktobar – U ranim jutarnjim časovima,
   Karađorđe s porodicom,
   mitropolitom Leontijem i ruskim izaslanikom
   Teodorom Nedobom
   napustio Srbiju, prešavši iz Beograda u Zemun
   (Austrija); Srbiju su zatim napustili članovi Praviteljstvujuščeg
   sovjeta i većina ustaničkih komandanata.

   5. oktobar – Turci bez borbe ušli u napušteni
   Beograd i topovskim
   salvama objavili ponovno osvajanje Srbije.

   17. oktobar – U Beogradu prodato u ropstvo 1.800
   srpskih žena i dece.

   21. oktobar – Turci proglasili amnestiju.

   Odgovori