Za novi rat u Evropi odgovornost leži na Americi i EU

Piše: Aleksandar Pavić, politikolog i publicista

Najednostavnije rečeno, u Ukrajini se ratuje zato što SAD bezuslovno insistiraju na širenju NATO-a, svoje vazalne vojske, na istok.

Rat je mogao da se spreči vrlo jednostavno, na jedan od sledećih načina: 1) da se NATO rasformirao kad i Varšavski pakt, 2) da je NATO ipak opstao, ali da nije nastavio da se širi dalje na istok, 3) da su, pošto se ipak proširio na istok, SAD/NATO prihvatili trajnu neutralnost Ukrajine i odricanje od njenog NATO članstva, u pisanoj formi, što je ono što su Rusi tražili godinama, dok nije postalo jasno da je to čekanje zapravo samo kupovina vremena za tihu natoizaciju Ukrajine do tačke kad bi postala smrtna pretnja po Rusiju.

Rat je mogao da se izbegne samo da se odustalo od širenja NATO-a na istok

Da li je zarad upornog, agresivnog američkog insistiranja na novom Drang nach Osten-u, tj. prodoru na istok, bilo vredno žrtvovati mir u Evropi i gurnuti svet na ivicu novog globalnog, potencijalno nuklearnog sukoba?

Pa, ako je čudovište u (jedva) ljudskom liku Medlin Olbrajt moglo da kaže da je ”vredelo” žrtvovati živote pola miliona iračke dece radi uklanjanja Sadama Huseina i ”usrećivanja” Iračana po poznatim američkim receptima – onda nema razloga ne verovati da njeni naslednici u vašingtonskom (spoljno)političkom establišmentu takođe nemaju problem da žrtvuju mnogo više zarad ostvarivanja svojih (geo)političkih ambicija.

(Nimalo slučajno, Olbrajtova je ponovo i zvanično deo tih struktura, kao predsedavajući Pentagonovog Odbora za odbrambenu politiku u Bajdenovoj administraciji, koja ju je vratila na to mesto pošto ju je Tramp prethodno uklonio.)

Nije ovde reč samo o ratu u Evropi. Reč je o svesnom izazivanju globalne energetske, prehrambene, industrijske, finansijske i monetarne krize, koju će svet i oni najosetljiviji njegovi stanovnici tek osetiti.

Sve samo da Ukrajina ne bi bila neutralna i van svih vojnih blokova.

Vredi li to?

Pa daaaa – odgovoriće olbrajtovci, klintonisti, obamisti, bajdenisti i svi njihovi trabanti širom sveta, a pogotovo u EU.

Taj samozvani ”najuspešniji mirovni projekat u istoriji” je, umesto da se sve vreme zalagao za ukidanje NATO-a i postepenu demilitarizaciju Evrope, nedavno odobrio nabavku i slanje oružja ukrajinskim neonacistima u vrednosti od 500 miliona dolara. I svesrdno podržava faktičku američku vojnu okupaciju Evrope kroz najavljeno jačanje NATO-a na njenim istočnim obodima.

Kome treba neutralna, neblokovska i mirna Ukrajina, kada postoji daleko ”bolje” rešenje: izazivanje, po priželjkivanju još jednog simbola ”liberalne” misli, Njujork tajmsa – Trećeg svetskog rata.

Uzalud upozorenja Sergeja Lavrova da bi ”Treći svetski rat bio nuklearni i bio bi razoran”. Jer, izgleda da psihopate koje su preuzele vlast u zapadnim centrima moći to i priželjkuju.

Još prošlog novembra je Sergej Šojgu je javno upozorio da američki bombarderi uvežbavaju nuklearni napad na Rusiju, leteći na 20 kilometara od ruskih granica. Neko je taj scenario, dakle, aktivno uvežbavao.

SAD planirale i biološko ratovanje protiv Rusije

A u decembru je Rusija i zvanično predala SAD i NATO-u svoje predloge za spuštanje tenzija u Evropi i uklanjanje, između ostalog, i opasnosti od izbijanja nuklearnog rata.

Odgovor kolektivnog Zapada je bio više nego jasan. Gurnuli su Ukrajinu u rat sa neuporedivo jačim, nuklearno naoružanim protivnikom.

Da li možda neko misli da je Rusija trebalo da dozvoli da joj se pod nosom ponovi scenario čišćenja Republike Srpske Krajine, na koji su se eksplicitno pozvali i prorektori Diplomatske akademije ruskog Ministarstva spoljnih poslova u nedavnom članku?

(Naravno da ”neko” upravo tako i misli – svi oni koji smatraju da je tzv. Oluja predstavljala uspešan projekat ”reintegracije”. Srećom, Rusija ne mora da se obazire na bilo kakvo mišljenje iz takvih krugova – kao, uostalom, što ne bi trebalo ni Srbija, ali to je posebna tema.)

Ili da dozvoli da se do kraja razrade metode biološkog ratovanja protiv nje, pa još sa teritorija izvorne Kijevske Rusi?

Za bar neke od tih metoda ćemo, kako je obećao Vasilij Nebenzja, saznati po završetku specijalne operacije. Naravno, isti oni koji smatraju tzv. Oluju legitimnom će odmahnuti rukom i odbaciti sve ponuđene dokaze kao ”rusku propagandu”. To je sada novi zapadni standard.

Nisu bitne činjenice, nego kontrola narativa. A, uostalom, zar bi dobri, pošteni i demokratski Zapad bio sposoban za tako nešto, za biološko ratovanje?

Kontra-pitanje bi moglo da glasi – ako su toliko dobri i pošteni (jadno stanje demokratije više ne treba ni pominjati u pristojnom društvu kao argument), zašto onda uporno, više od dvadeset godina, odbijaju da potpišu protokol o jačanju Konvencije o zabrani biološkog oružja, odnosno uvođenje mehanizama verifikacije i nadzora?

Zašto se zabranjivao pristup tim laboratorijama, u čijem finansiranju su i prsti Bajdenovog drogiranog sina Hantera – i samim Ukrajincima?

I, uopšte, kako verovati onima koji su u posleratnom dobu već koristili biološko oružje, kao na primer SAD u Koreji? Ili onima koji su ga testirali na sopstvenom stanovništvu, kao što su radili Britanci tokom bar 40 godina, što je isplivalo na površinu 2002. godine.

Između ostalog, između 1955. i 1963. stanovništvo duž britanskih obala se zaprašivalo ogromnim količinama cink kadmijum sulfida iz aviona britanske vojske.

Kemtrejlsi još tad?

Šta li će sledeće smisliti ovi teoretičari zavere…

Uzgred rečeno, za kadmijum se znalo da izaziva rak pluća, a smatrao se hemijskim oružjem još tokom Drugog svetskog rata.

Ipak, kako implicira dozvoljeni narativ u ”slobodnoj” zapadnoj štampi – Rusi je ipak trebalo da dopuste da se Ukrajina cela pretvori u anti-Rusiju, do zuba naoružanu svim mogućim oružjem iz arsenala zapadnog vojno-industrijskog kompleksa, uključujući, kako je zapretio Zelenski u Minhenu prošlog meseca – i nuklearnim.

Sve su Rusi bili dužni da dopuste – od širenja NATO-a do njihovih granica do čišćenja Donbasa po receptu Srpske Krajine, a zatim i mogućnost biološkog a možda i nuklearnog napada na sebe.

Trebalo je da Rusija zapravo nestane

Trebalo je da Rusija zapravo nestane, ali da nikako ne povredi Lenjinove ukrajinske granice, koje su postale svetinja zapadnim ”antikomunistima” na isti način kao što su i Brozove bile – sve do ”jedinstvenog slučaja Kosovo”, kad odjednom više nisu bile. Ali, samo u tom slučaju, što je – gle slučajnosti – odgovaralo zapadnim geopolitičkim interesima.

A onda se trebalo bezbrižno vratiti daljoj bezuslovnoj sakralizaciji komunističkih administrativnih granica – čiji su zakleti poštovaoci isti oni koji su, u Rezoluciji Evropskog parlamenta o evropskoj savesti i totalitarizmu iz 2009, osudili ”totalitarne i nedemokratske režime u Centralnoj i Istočnoj Evropi”.

Upravo one koji su crtali administrativne granice SSSR-a i SFRJ.

Zapadno licemerje nije ništa novo, i većina sveta već dugo pokušava da nađe način da nekako živi sa njim, a da opstane. Međutim, ovde je sudbina sveta stavljena na kocku. I nije, naravno, reč samo o Ukrajini, pa čak ni o zapadnoj večnoj opsesiji pokoravanja Rusije.

Deo ludosti je, kako se čini, i veštačko izazivanje ekonomske, energetske i prehrambene krize da bi se sprovodio sledeći korak u Velikom resetovanju Svetskog ekonomskog foruma u Davosu.

Zato i poziv Međunarodne agencije za energetiku da se ograniči upotreba automobila i ubrza transformacija gradova ka ”zelenijim” vrstama prevoza.

Poziv nemačkog ministra da se ”jede manje mesa u cilju borbe protiv Rusije”.

Zato i poziv nemačkog ministra poljoprivrede da se ”jede manje mesa u cilju borbe protiv Rusije”.

Ali, zato i mnogi Amerikanci, na žalost ”poštenih” američkih mas-medija, prosto gutaju ”teoriju zavere” da se veštački napumpane cene goriva – za koje je, naravno, kriv Putin – koriste radi lakšeg prelaska na električna vozila.

Dodatno je zgodno prebaciti pažnju na Ukrajinu i ”zle Ruse” kako se ne bi razgovaralo o sve vidljivijim pogubnim efektima masovne anti-korona vakcinacije, uključujući i skok od čak 80% u opštoj stopi smrtnosti u američkoj starosnoj grupi 25-44 početkom jeseni 2021, na vrhuncu kampanje vakcinacije.

A i da bi se nekako produžila atmosfera vanrednog stanja i permanentnog uterivanja straha među već sluđenim stanovništvom.

Na početku ovog teksta je konstatovano da je sve moglo da se izbegne samo da se odustalo od širenja NATO-a i/ili prihvatila neutralna Ukrajina… Međutim, očigledno je da sve to nije htelo da se izbegne. Naprotiv. I treba zato biti spreman za ono što sledi.

Koristeći naše vekovno iskustvo borbe protiv svakog vida tiranije i okupacije, i ne prekidajući nit sa našim istinskim saveznicima i braćom.