Za one koji misle na srpskom: Herceg Novi u znaku kulturne fešte na „Trgu od ćirilice“

Svrha okupljanja na manifestaciji „Trg od ćirilice“ je da se sastanemo s onima koji još uvek misle na srpskom, te da ih čujemo o kom delu ili o kom autoru ili o kom jubileju znalački govore na polzu rodu,kaže za Sputnjik pisac iz Boke Kotorske Nikola Malović, ističući da srpski duh Herceg Novog nikad nije bio doveden u pitanje.

Manifestacija posvećena očuvanju ćiriličnog pisma i viševekovnog svetosavskog nasleđa održava se od 15 – 28. avgusta u Herceg Novom, a na dan otvaranja liturgiju u hramu Svetog spasa na toploj služio je mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije uz sasluženje episkoga hercegovačkog Dimitrija.

Malović objašnjava da je „Trg od ćirilice“ nastao kao svojevrsni odgovor na hercegnovski Trg od knjige, najstariji Sajam knjiga u Boki Kotorskoj, a time i u Crnoj Gori, koji je ove godine obeležio 22 godine postojanja“.

Idejni tvorac „Trga od ćirilice“ bio je mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije Radović. Organizatori su Mitropolija crnogorsko-primorska, Informativno-izdavačka ustanova Svetigora, Arhijerejsko namesništvo hercegnovsko i Udruženje izdavača i knjižara Crne Gore. Prva manifestacija održana je 2014. godine, na početku samo u Herceg Novom, ali se narednih godina proširila i na Cetinje i Bar.

Akcenat staviti na mlade

Trg od ćirilice postao je značajna bokokotorska kulturna fešta čiji se program svake godine osmišljava u Crnoj Gori.

Manifestacija je profilisana za autore koji nemaju identitetskih problema, iako, avaj, više starije nego mlade. Moj odgovor možda i potakne organizatore da akcenat stave na podmladak, kako bi manifestaciji dali vetar u jedra, kako bi i oni koji stasavaju, a nisu „zbunjeni nacionalnom i verskom situacijom u Crnoj Gori“ i Boki Kotorskoj imali priliku da stanu pred mahom dostojnu publiku i da na trgu slove“, kaže Malović, koji je član Srpskog književnog društva i Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat.

I Trg od knjige i Trg od ćirilice, ističe pisac, imaju u nazivu romanistički jezički virus importovan iz Kotora, gde vekovima postoje Trg od oružja, Trg od brašna, Trg od salate… Od imena manifestacije, svrha je bitnija, a ona podrazumeva okupljanje onih koji misle i osećaju srpski, na srpskom jeziku.

Malović dodaje da iako većinsko stanovništvo u Crnoj Gori govori srpskim jezikom, postoji karika koja nedostaje između govornika srpskog jezika i, kako kaže, onih koji nikako da kapitalizuju političku energiju iz litija 2020 godine. Zbog toga je, smatra Malović, i dalje moguće da se niko ne uznemirava što nema rezultata popisa – što tih rezultata duže ne bude, to će po srpski narod statistika biti nepovoljnija.
Oktoih nije pisan hijeroglifima nego ćirilicom

Novinar i istoričar Jovan Markuš kaže da srpskim jezikom u Crnoj Gori trenutno govori više od 50 odsto stanovnika, te da je normalno da sutra srpski jezik tamo postane i službeni.

Samo onima koji nemaju mozga nije jasno da je prva štampana knjiga u Crnoj Gori, još u vreme Đurađa Crnojevića, bio Oktoih iz 1494. godine i on je štampan na ćirilici, a ne na nekakvim hijeroglifima. Kakav crni crnogorski jezik sa dva slova, to je čista izmišljotina, rekao je Markuš za Sputnjik.

Značaj ove manifestacije, kaže on, jeste u obrazovanju naroda. Ovo su već jedanaesti susreti na „Trgu od ćirilice“ i on nije usmeren ka politici, već ka edukaciji naroda.

Hteli mi to da priznamo ili ne, mi imamo muvlje pamćenje. Nešto što je bilo skoro, mi vrlo lako zaboravimo. Bitno je da se ovaj narod edukuje, jer od 1945. godine, pa do kraja 20. veka, mi smo bili pod svojevrsnom okupacijom. Okupacioni program počeo je malo pre toga, još 1941. sa italijanskim okupacionim vlastima. Italijani su 1941. godine uveli crnogorski jezik i prvi su nametnuli vojni barjak kao državnu zastavu 03:20 Prvo pisanje crnogorske nacije napravili su Italijani 1942. godine, iako su se svi do tada izjašnjavali kao Srbi.

Markuš kaže da je svestan da se tolike godine neobrazovanja, nesvesnosti i planski pogrešnog učenja ne mogu brzo ispraviti, te da je potrebna upornost kako bi se, kaže on, ovaj neznaveni narod polako osvestio.

Na manifestaciji „Trg od ćirilice“ najavljeno je učešće muzičkog ansambla Fenečki biseri, Đurđevdansko kolo, guslara Željka Vukčevića, dramskih umetnika Gorana Slavića i Ivane Žigon, Srpskog pravoslavnog pevačkog društva „Sveti Sava“ i vokalne solistkinje Teodore Bajić.
Jedan od centralnih događaja biće dodela nagrada Pečat Hercega Šćepana i Ćiriličnik. Ove godine Pečat hercega Šćepana pripašće književniku Blagoju Bakoviću, a Ćiriličnik koji se dodeljuje institucijama za izuzetan doprinos očuvanju ćirilice, srpske kulture i pravoslavlja, Srpskoj pravoslavnoj bogosloviji Svetog Arsenija Sremca iz Sremskih Karlovaca.