Насловна Друштво За плаћеног убицу одвајају и до 100 000 евра

За плаћеног убицу одвајају и до 100 000 евра

Ниједно испланирано мафијашко убиство не може да се оствари ако нема свој логистички почетак и крај, то јест уништавање трагова

0
ubice
Увиђај на месту убиства Николе Бојовића 2013. године, Фото: Политка

Иза великог броја криминалних ликвидација у Србији стоје такозване професионалне убице, људи који убијају за новац. Један од њих је и Чаба Дер, који је у петак увече ухапшен у Прагу.

„Професионална убиства су у криминалу занат и нико то неће урадити џабе, осим ако није ријеч о крвној освети. Цијене за наручена убиства у Србији крећу се од 5.000 до 100.000 евра, а најчешће од 10.000 до 40.000 евра”, открива за „Политику” Божидар Спасић, некадашњи високи функционер Савезне службе Државне безбиједности.

У прилог овој тврдњи говори и оптужница да је Саша Цветановић, коме се оптужницом приписује убиство Николе Бојовића, брата Луке Бојовића, по налогу Слободана Шарановића, то учинио за 30.000 евра.

Божидар Спасић у медијима често сликовито описује убиства дисидената деведесетих година прошлог вијека, помињући да су их организовале домаће безбједносне службе користећи криминалце.

Он тврди да су до 2000. године професионалне убице у Србији били људи који су се борили на ратиштима, гдје су и стекли „вјештину” убијања и набавили оружје. Данас, када су ти људи остарили, појавила се нова генерација професионалних убица, наглашава он.

„Углавном имају око тридесет година и обично не живе у центрима великих градова, већ се налазе на рубовима града и у мањим насељима. Тако не изазивају ничију пажњу”, каже Спасић.

Он наводи да су то људи у чијим се главама апсолутно ништа не догађа за вријеме убиства. Они само имају потребу да заврше посао и да се што прије удаље с места злочина.

„Након убиства сасвим се нормално понашају. Дешавало се да смо имали такве профиле убица који након ликвидације оду у кафић и опуштено ћаскају и пију кафу с пријатељима, као да се ништа није догодило. Има и оних који се након почињеног злочина забављају с кућним љубимцима – шетају пса, играју се с мачком… Ти људи воде двоструки живот за који не знају ни њихове дјевојке ни пријатељи”, прича Спасић.

Јавности је познат случај Сретка Калинића који је убио више београдских криминалаца по налогу вођа „земунског клана”. Неки припадници овог клана су свједочили да је Калинић боравио у једној просторији куће и излазио само када је требало некога да убије. Професионални убица се никада не враћа на мјесто одакле је пошао, додаје Спасић и каже да углавном увијек постоји унапријед обезбијеђен „штек стан”.

Треба направити разлику између оних који учествују у тиму професионалног убице и оних који су самостални стријелци. Постоје одређене особе које примају послове за убицу. Тачно се зна коме се треба обратити у подземљу. Он ће саслушати захтјев од представника наручиоца и углавном ће рећи ’ми ћемо се вама јавити’. Након тога, контактирају убицу и питају га да ли може да одради такав задатак и која би била цијена”, објашњава Спасић.

Када је ријеч о исплати новца за убиство то увијек раде „трећа лица”. Даје се аконтација у висини половине договорене суме, а остатак новца након обављеног посла.

„У пракси смо имали случајеве професионалних убица који су се задовољавали сумом од 5.000 евра. Али, дио новца је узимао и неко ко је тог убицу ’држао на узици’. Данас, у обрачунима озбиљних мафијашких организација попут ’шкаљарског’ и ’кавачког’ клана цијена убиства иде и до 100.000 евра”, наводи Спасић.

Ниједно испланирано мафијашко убиство не може да се оствари ако нема свој логистички почетак и крај, то јест уништавање трагова.

„Ако убица није оспособљен за уништавање трагова онда има свог ’чистача’ који ће након егзекутора све обрисати. Чистач ће прво скинути све с убице – од косе до чарапа. Потом, посебним хемикалијама му опрати руке од барутних гасова. Уништиће и оружје којим је извршен злочин. Такође, обезбиједиће да се на мјесту злочина нађу лажни трагови, попут опушака цигарета. Ово смо видјели и у случају покушаја атентата на Милана Бека. Полиција је на мјесту пуцњаве пронашла гомилу пикаваца с разним ДНК – то је намјестио чистач и зато је тај случај професионални покушај убиства”, каже Спасић.

Не постоји посебна обука за професионалног убицу, сматра наш саговорник. Али, посебне категорије су убиства експлозивним направама и ти људи су углавном раније прошли неку обуку у војсци или полицији. Трећа категорија су убице које жртву ликвидирају снајпером, за шта је потребна посебна „вјештина”.

„Свако умије да убије, али је поента да га не открију. То је правило код професионалних убица”, закључује Божо Спасић.

Прочитајте још:

САД о гангстеру: Приступање НАТО-у био спас за владавину Ђукановића (ВИДЕО)

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here