За трен смо ми заједно били, шта вјечност пред њим сад вриједи: Михаил Љермонтов – Теби

Теби

Па збогом ! – Сад нисмо већ двоје,
И задњи пут стежемо руке;
Па збогом ! – Сад срце је слободно твоје.
Тек с другим га чекају муке.
Ја знам да ће пориви бола
Још једном овладати њиме,
Кад допре му истина гола
И сазна за умрлог име.

Постоје ти звуци што пламте,
Од охолог света скривени –
Ал’ они се вечито памте:
Ко живот су с душом сливени;
У њима сни минули стоје,
Ко гроб што све занавек прима;
Разуме их једино двоје,
И двоје задрхти пред њима !

За трен смо ми заједно били,
Шта вечност пред њиме сад вреди!
Сву сласт смо за трен тај ми пили,
И спалили пољубом једним;
И збогом ! – Та љубав је наша,
И зато без жалости бежи:
Јер крај нам се чинио страшан,
Ал’ сусрет би био још тежи!

*

Михаил Љермонтов, 1832 / Превео М. Сибиновић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: