„Zaboravite sahrane“

Piše: Sibin

Lazović šef kriznog Ranko (nadam se da sam dobro naveo), tvrdi da se maska može nosati svugdje osim u snu, ali, sad nastupam ja, koji pak tvrdim: i u snu se možeš zaraziti, ako naprimjer pridrijemaš čekajući voz.

Iako se, nažalost, mutirajući virus sada hiperaktivnije širi, ne časeći časa da svakog napadne kad se ovaj najmanje nada, šef kriznog, Lazović, podcrta: „Zaboravite sahrane!“

Zapanjujući iskaz, ujedno hermetičan i lud, na granici da se na međaš isprči Kalvinovim smjehotresnim izvaljotinama kao, npr, onoj: „Podigni, bre, tu belu senku.“ (knjiga, Nepostojeći vitez)

E sad, ne kažem da ne bi, pomenuti Lazović, da mu se tako ushtjelo, mogao postati poetom, jer su, tvrdi Fuko a prenosi Delez – „iskazi prava retkost, oni slede – zakon retkosti.“

Tim tragom, i ovaj iskaz već je pomalo i metafora, a prava je rijetkost, priznaćeš mi nepostojeći čitaoče, da se metaforama služe doktori, posebno šefovi kriznog štaba jednog tijela kakvo je NKT.

Jevto, ako ćemo pravo, nikad preko usta ne bi mogao prevaliti: „Zaboravite sahrane!“ Možda bi Jevto, koćegaznati, podvukao: ni slučajno na svadbe! I, pravo govoreći, aminovao bi Jevtu, jer – koji se klipan ženi u danima kad je i vazduh teško bolestan…

Međutim, za razliku od bezazlenog Jevta, Lazović R. je metafizički naštelovan, dubiozan i mrtav ozbiljan, rekao nešto što valja citirati dok ne uđe u kolektivni sluh: „Zaboravite sahrane!“