Забрањено шест уџбеника због „ЛГБТ предрасуда“

Ова дешавања су израз актуелне конфигурације моћи у којој се једној, по броју маргиналној групи, додјељују статус и овлашћења идеолошких контролора.

Министарство просвјете одлучило је „да се преко школских управа упути допис свим школама” да се шест уџбеника више „не користе у извођењу наставе за средње школе”.

Какви су то страшни „дискриминаторни садржаји” откривени у српским уџбеницима?

У њима нема позивања да се ЛГБТ особама ускрати неко право – што би морао да буде једини садржај појма „дискриминација”. „Дискриминативни садржај” заправо се састоји из сљедећа два злочина.
Први злочин је тај што уџбеници биологије, психологије и медицине садрже тачне исказе, чију истинитост не доводе у питање чак ни ауторке “Анализе”. Ипак, оцијениле су и да нијесу афирмативни, да могу да доведу до „предрасуда” према ЛГБТ популацији, те да стога и морају бити одбачени као неприхватљиви.

На примјер, у једном уџбенику психологије налази се овај исказ: „Осим хетеросексуалне, постоји и хомосексуална проституција и то чешће мушка него женска.” У „Анализи” се, међутим, тражи, да се ова, неспорно тачна, констатација, „избаци” зато што „не постоји потреба за истицањем мушке “хомосексуалне проституције”, јер се тиме стварају предрасуде, које воде у стварање дискриминаторног односа према геј мушкарцима”. Преступ је сада постало и оно што се није догодило, али би могло да доведе до преступа.

Такође, траже да се „хомо/бисексуалност уклони из фактора ризика” – иако је ријеч о потпуно истинитим информацијама! Јер, готово половину свих регистрованих случајева ХИВ инфекције у САД чине ЛГБТ особе. Гејеви ће између 44 и 86 пута вјероватније да се заразе ХИВ-ом него други мушкарци, док ће та вјероватноћа код лезбејки бити 40–77 пута већа него код других жена.

Уклањање ових истинитих, али неафирмативних информација аналитичарке из ове НВО тражиле су и када је ријеч о уџбенику из интерних болести, који указује да „у групе са високом учесталошћу хепатитиса Б” спадају и „сексуално промискуитетне особе (нарочито хомосексуалци)”. Статистички то је потпуно тачно. Нека истраживања показују да „модални број мушких сексуалних партнера за старије геј мушкарце износи између 101 и 500”, те се у тој популацији, свакако, чешће биљеже болести које се преносе сексуалним путем. Зашто би та информација била „дискриминација”?

Дискриминаторна је, наводно, и реченица из једног другог уџбеника психологије, која гласи: „Објекат сексуалног нагона је по правилу јединка супротног пола”. И ауторке „Анализе” пишу да нехеторсексуалних особа нема више од 10% у популацији. Ипак, ЛГБТ тужиоци неће да буду „изузеци”, и траже „да се избаци наведена реченица” или да се замијени реченицом „објекат сексуалног нагона је јединка супротног и/или истог пола”. Тако желе да нормативно изједначе ове двије врсте сексуалних пракси, али и друштвених односа и идентитета које на њима почивају. То и јесте идеја тзв. ЛГБТ инклузије.

Управо одсуство ЛГБТ инклузије онај је други злочин који се замјера српским уџбеницима. Тако „Анализа” захтијева да се из једног уџбеника неуропсихијатрије избаци реченица: „Трагање за сопственим идентитетом и интегритетом доводи адолесценте до предворја жеље за супротним полом.” Овакав садржај, кажу аналитичарке, је дискриминаторски, и „утиче на стварање става да је хетеросексуалност једина сексуална оријентација која постоји”, и зато траже да се цитирани дио “снажног интересовања за супротни пол” допуни “снажним интересовањем за супротан, исти или оба пола”.

Проблем са оваквом инклузијом је то што ће се увијек наћи нека група која ће тврдити да је и она дискриминисана. Рецимо, и људи који имају секс са животињама несумњиво да осећају снажну страст према предмету своје жеље. Јован Марић приповиједа о мушкарцу с којим је разговарао у својој ординацији, а који је прелазио и по пет километара како би полно општио с козом. Он је, такође, Марићу причао да је његова крава несумњиво уживала у сношају с њим. Зашто се онда, поред „супротног пола, истог или оба пола”, не наброје и животиње, мртваци, ствари и шта све још не?

Зашто би се антидискриминаторна инклузија зауставила само на хомосексуалцима?

Ова дешавања су израз актуелне конфигурације моћи у којој се једној, по броју маргиналној групи, додјељују статус и овлашћења идеолошких контролора. Једна НВО успјела је, као што се види, да издејствује цензуру шест уџбеника и све ауторе и издаваче застраши пријетњом да ће им рад и новац пропасти ако на било који начин покажу „политичку некоректност”. На овај начин долази до ширења аутоцензуре, али и сужавања аутономије струке, која ће надаље морати да се руководи и ваннаучним захтјевима приликом уобличавања основних уџбеничких формулација.

Но, права невоља је у томе што то није крај, већ почетак процеса ревизије. Ауторке „Анализе” истичу да „постоји потреба да се проблематизује цјелокупна сфера образовања која се заснива на хетеронормативним обрасцима. Образовање представља једно од мјеста које би требало да подлегне промјени, јер се управо кроз образовни систем вриједности преносе и додатно производе”. Дакле, треба произвести нове вриједности код дјеце и омладине, „потребно је окончање сексуалне репресије која почива на принципима присилног одабира између супротстављених сексуалности, хетеросексуалности и сексуалности другачије од хетеросексуалне, гдје се позитивно вреднује искључиво хетеросексуалност”. Крајњи „циљ је успоставити (сексуалну) норму која ће проширити границе људског”.

Признајте да сте помислили да претјерујем када сам почео с причом о оном Марићевом заљубљенику у козе и краве. „Успоставити норму која ће проширити границе људског” и „окончати присилни одабир између хетеросексуалности и хомо/би-сексуалности” – није ли ту ријеч управо о поменутом Марићевом заљубљенику?

У сувереној Русији оваква предаторска ревизија образовног система законски је забрањена. У Србији Министарство просвјете, на захтјев једне ЛГБТ-НВО, забрањује шест уџбеника.

А ту није крај. Докле?

Слободан Антонић: СТАЊЕ СТВАРИ

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: