Zaharova o Miloševićevoj smrti u Hagu: Tribunal je gazio temelje međunarodnog prava i principe humanizma!
foto: Press-služba MID RF
Smrt bivšeg predsjednika Jugoslavije Slobodana Miloševića u haškoj tamnici rezultat je grubog nepoštovanja Tribunala osnovnih ljudskih prava. Pamtimo imena desetina Srba, koje je Haški sud diskriminisao iz raznih razloga, a mnogi od njih su i umrli u haškom zatvoru, uključujući Milana Babića i Zdravka Tolimira, izjavila je danas portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
„Uoči 25. godišnjice početka NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, želim da podsjetim da se 11. marta ove godine navršilo 18 godina od smrti predsjednika Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Miloševića u zatvorskoj ćeliji Haškog tribunala. Neposredno prije smrti, on je od Tribunala zatražio da ga pusti u Moskvu na lečenje“, podsjetila je Zaharova na današnjem brifingu.
Kako je istakla, Miloševića su odbili, a kao razlog su naveli da su ruske vlasti navodno dale nedovoljne garancije da će se bivši predsjednik vratiti u hašku ćeliju.
Prema njenim riječima, tužilaštvo je takođe tvrdilo da je Slobodan Milošević namjerno uzimao ljekove koji su pogoršavali njegovo stanje.
„Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju postao je polazna tačka sa koje je započela degradacija međunarodnog krivičnog pravosuđa. Hag je gazio i gazi, ne samo temelje međunarodnog prava, već i same principe humanizma“, ukazala je, prenosi Borba.
Zaharova je naglasila da je Rusija u više navrata ukazivala na politizaciju i pristrasnost Međunarodnog suda za bivšu Jugoslaviju, koji je davao jednostrano antisrpsko tumačenje događaja iz jugoslovenske krize tokom razmatranja predmeta koji su mu predočeni.
„Zanimljivo je da je kroz istoriju Tribunala, na njegovoj klupi među optuženima, nije uvršćen nijedan zvaničnik iz Sjedinjenih Država i Zapadne Evrope, koji je smišljeno učestvovao u rasparčavanju Jugoslavije, a potom i u uništavanju državnosti Libije, Iraka i Sirije“, zaključila je Zaharova.
https://www.state.gov/on-the-retirement-of-under-secretary-of-state-for-political-affairs-victoria-nuland/
O penzionisanju podsekretara za politička pitanja Viktorije Nuland
IZJAVA ZA ŠTAMPU
ANTONI J. BLINKEN, DRŽAVNI SEKRETAR
Viktorija Nuland mi je dala do znanja da namerava da se povuče u narednim nedeljama sa mesta podsekretara za politička pitanja – uloga u kojoj je ona personifikovala posvećenost predsednika Bajdena da vrati diplomatiju u centar naše spoljne politike i revitalizuje američku globalnu politiku. liderstvo u ključnom trenutku za našu naciju i svet.
Torijin mandat obuhvata tri i po decenije izvanredne javne službe pod šest predsednika i deset državnih sekretara. Počevši od svog prvog posla kao konzularni službenik u Guangdžou, Kina, Torija je imala većinu poslova u ovom odeljenju. Politički referent i ekonomski referent. Portparol i šef kabineta. Zamenik pomoćnika sekretara i pomoćnik sekretara. Specijalni izaslanik i ambasador.
Ova iskustva su naoružala Toriju enciklopedijskim znanjem o širokom spektru pitanja i regiona i neuporedivom sposobnošću da koristi kompletan alat američke diplomatije za unapređenje naših interesa i vrednosti.
Ono što Toriju čini zaista izuzetnom je žestoka strast koju unosi u borbu za ono u šta najviše veruje: slobodu, demokratiju, ljudska prava i trajni kapacitet Amerike da inspiriše i promoviše te vrednosti širom sveta. To su bili principi koji su pokretali Toriju kada smo se prvi put sreli pre više od 30 godina. To su isti principi koje je unela u svoj rad kao podsekretarka i kao vršilac dužnosti zamenika državnog sekretara – uloga koju je obavljala bez problema tokom sedam meseci.
Tokom protekle tri godine, Torija je vodila ovo odeljenje u svemu, od rešavanja složenih kriza u Sahelu, Haitiju i na Bliskom istoku, do proširenja i jačanja američkih saveza i partnerstava širom Evrope i Indo-Pacifika.
Ali Torijino vođstvo u Ukrajini će diplomate i studenti spoljne politike proučavati godinama koje dolaze. Njeni napori su bili neophodni za suprotstavljanje Putinovoj invaziji Ukrajine u punom obimu, formiranje globalne koalicije da osigura njegov strateški neuspeh i pomoć Ukrajini da radi ka danu kada će moći da stane čvrsto na svoje noge – demokratski, ekonomski i vojno.
Ima toliko čemu da se divi o Toriji osim njene diplomatske veštine. Ona uvek govori svoje mišljenje – u moju korist i u korist naše spoljne politike. Ona se uvek zalaže za američke diplomate i ulaže u njih – podučava ih, podiže ih i osigurava da oni i njihove porodice imaju ono što zaslužuju i ono što naša misija zahteva. Ona pronalazi svetlo u najmračnijim trenucima, nasmeje te kada ti je najpotrebnije i uvek ti stoji na leđima.
Predsednik Bajden i ja smo zatražili od našeg podsekretara za menadžment Džona Basa da bude vršilac dužnosti podsekretara za politička pitanja dok se ne potvrdi Torijina zamena.
Tako smo zahvalni na Torijinoj službi i na trajnom tragu koji je ostavila ovoj instituciji i svetu.
Eto dolazi i vreme da se razvije sve što se dešavalo pred i za vreme razbijanja Jugoslavije. Sve u pepeo.