ИН4С

ИН4С портал

Захарова о протестима у Србији: Желе кроз хаос да Београд лише слободне воље и пријатељства са Русијом, односи двије земље су им кост у грлу

1 min read

фото: Пресс-служба МИД РФ

Колективни Запад не може да опрости Србији то што је кроз историју увијек остајала вјерна својим принципима и себи, као и што се није одрекла веза са Русијом, истакла је Марија Захарова, портпарол руског Министарства спољних послова на редовном брифингу.

Захарова је на брифингу на питање редакције РТ Балкан како се Русија односи према томе што је предсједник Србије Александар Вучић окривио Запад за спровођење обојене револуције у Србији одговорила да су сличне чињенице већ забиљежене у историји, а што се тиче конкретних детаља, навела је да је то ипак питање за српског лидера који једини располаже информацијама.

И Балкан и сама Србија у било којој конфигурацији, била то Србија или Југославија, иритирали су колективни Запад, у вези са својим културно-историјским идентитетом, историјском позицијом, сопственим ставом, мирољубивим виђењем развоја ситуације на Балкану, Европи, а и свијета у цјелини – истакла је Захарова.

Примијетила је и како Запад покушава да прекроји и промијени вољу бирача после сваких избора, а такође промовише разне НВО и активисте који иступају са западним контекстом интеграције Србије.

– Видимо како провоцирају људе, који излазе на протесте у својој сопственој земљи борећи се за своја грађанска права, доливају уље на ватру, провоцирају их да из демократских акција пређу у антидржавне. Разне ствари су присутне – истакла је портпарол и окарактерисала ту појаву као „универзални кључ Запада“.

Односи Русије и Србије – кост у грлу Западу

Стављен је задатак, додала је Захарова да се користећи хаос и горепоменуте методе, Београд лиши слободне воље, да се одрекне нормалних, пријатељских, историјских односа са Русијом, да изда Русију и Москва све то примјећује.

– Ријечи о пријатељству које се чују са обије стране имају велику вредност, наравно, јер иза њих стоје и конкретна дјела, али то нису то само крупне ријечи, због њих Срби и испаштају – оцијенила је она и додала да ти прохтјеви Запада да се Србија одрекне Русије и односа са њом нису почели 2022. године, тако је одувијек било, само су од те године напори Запада појачани.

Захарова је констатовала да Запад доживљава посебне, пријатељске односе двије земље и два народа као кост у грлу.

Додала је и да има осјећај, и то на основу историјских чињеница, да колективни Запад, који је подржавао нацисте, а касније им помагао да се сакривају, не може Србији да опрости њену принципијелну позицију кроз историју.

– Србија и српски народ нису постали отјеловљење те расне мржње и дехуманизације и као да то не могу да јој опросте. Не могу да јој опросте то што су деведесетих (година прошлог века) Срби бранили њима принципијелно важне ствари, што се нису одрекли своје културе, историје и вјере – оцијенила је портпарол.

Према њеним ријечима, Србија је кроз историју привлачила многе са Запада који су хтјели тамо да заведу свој поредак, а одатле произлази и наставак онога што се догађа и сада.

– Отуда чудовишна тежња и жеља Запада да Србију привуче у свој загрљај, који засигурно није пријатељски ─ пријатељи тако не поступају, пријатељи тако не издају, пријатељи тако не обмањују – оцијенила је портпарол и навела да та жеља произлази из жеље да се потом њоме окористе, као што поступају са многим другим земљама.

Подсјетила је и на подло отимање дијела српске територије са културолошки и духовно најважнијим објектима током деведесетих година прошлог вијека.

Према њеним ријечима, Запад је пуно пута покушао да подстакне Србију на самообману и много пута је била близу да повјерује лажним обећањима западних земаља, али му ниједном то није успјело.

Сваки пут Србија остаје вјерна себи – закључила је она.

Захарова је поручила да је Русија увијек солидарна са пријатељском Србијом, са супротстављањем тим спољашњим штетним непријатељским утицајима, са самосталношћу у спољним и унутрашњим пословима земље и сматра да то нико не доводи у сумњу.

Претходно је предсједник Србије Александар Вучић изјавио да је у Србији у току покушај обојене револуције и да у то више нема сумње и додао да иза свега тога стоје страни инструктори са Запада.

(Новости)

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

51 thoughts on “Захарова о протестима у Србији: Желе кроз хаос да Београд лише слободне воље и пријатељства са Русијом, односи двије земље су им кост у грлу

  1. Округли сто
    Момо Капор

    Догодило се тако да је у Београд неким послом стигао ратни председник општине једног херцеговачког градића, жива легенда о којој се по селима испредају бајке, па га организатори позвали на трибину међу најумније београдске професоре и теоретичаре

    Сваке вечери у Београду се одржава мноштво различитих предавања, округлих столова, панел-дискусија и промоција.

    Блокада се може гледати и као један велики отворени универзитет, доступан свакоме ко је гладан знања, нових познанстава и људске речи. Има ту разговора о православљу и Првом српском устанку, ватрених расправа о демократији и тоталитаризму, о значају штитасте жлезде, Хелдерлину и филоксери; има и јавних проповеди Јеховиних сведока, исповести заточеника с Голог отока, промоција књига о здравој храни и зен будизму, Канту, полним болестима и округлих столова о етничком чишћењу.

    Понекад, на каквој промоцији или свечаном отварању, деси се да сиромах човек који ту забаса набоде на чачкалицу и какво скромно послужење, попије чашицу ракије или добије проспект о могућностима школовања на Харварду, значку пријатеља цептер-лонаца или висак за тражење подземних вода. Једноме несрећнику је на предавању о реинкарнацији неки индијски гуру открио да има ауру за коју до тада није ни знао!

    Пошто народ, углавном, увече нема куда (све је постало прескупо), многи за једно вече обиђу и по два-три предавања и округла стола, па им се у глави све то побрка, тако да не могу више да разликују постмодерну од лечења епилепсије биоенергијом… Још ако успут попију с ногу вињак на ретроспективи најновијих авангардних тенденција нефигуративне уметности а после тога ракију крстовачу на презентацији домаће радиности из ваљевског краја, све им се то начисто смути у глави.

    Но, најпосећеније су, ипак, трибине на којима се расправља о рату и политици. Интелектуалци који о томе говоре напросто не могу да стигну на све трибине на које су позвани. Дешава се да у току једне вечери говоре и на пет-шест места, да би се на крају појавили и за округлим столом неке од београдских телевизијских станица. Што су написали, написали су – сада углавном говоре.

    Наравно, највећа им је посластица када организатори на брзину ухвате каквог наивног Србина из „онијех“ крајева где се ратује, па кад га сколе са свих страна – само што га на крају разговора не испоруче Суду за ратне злочинце у Хагу! Тај суд је, иначе, чудо невиђено: деље ражањ у Хагу, а оптужени у шуми! Баш ме занима како ће их похватати.
    Снег у Београду, поглед са Саве на Саборну цркву и Карађорђеву улицу (Фото: Unsplash)

    Догодило се тако, недавно, да је у Београд неким послом стигао ратни председник општине једног херцеговачког градића, жива легенда о којој се по селима испредају бајке, јуначина и људина, двометраш, необично храбар, а уз то, лукав к’о лисица из Звијерине, па га организатори позвали на трибину међу најумније београдске професоре и теоретичаре – сваки носи по три пара наочара, толико су учени и начитани. Само их мењају кад гледају у белешке с тезама!

    Он кукавац сињи – ништа! Не осећа се добро ни на подијуму, ни у цивилном оделу које га сапиње и стеже. Без пиштоља, као и да није обучен.

    Професори, све сами психијатри, социолози и политиколози у свом амбијенту као рибе у води; само елегантно забацују ногу преко ноге – прави конзилијум. Расправљају о њему као и да није ту, као о типичном архетипу руралног горштака из области источне Херцеговине, неприлагодљивом урбаним околностима, а генетски склоном ратовању, грабежу и палежу, једном речју о виолентном типу карактера одређеном чак и антрополошки по Дворниковићевој „Карактерологији Југословена“ и Ломброзовим открићима у погледу склопа лобање, са освртом на антропоморфне особине и пропорције лобање и виличних костију динарског прачовека…

    Херцеговац ћути и гледа преда се са изразом: „Боже мили куд сам заш’о, ноћ ме стиже у туђини“. Све му грашке зноја избиле на челу. Био је на свим страшним местима, а чини му се, пристао би да буде на још страшнијим, само не овде, пред пуном салом младих интелектуалаца и пред овом испитном комисијом знаменитих имена и титула.

    Свашта је видео и преживео – свуда га је било…

    Ишао је сам-самцијат у непријатељске логоре и преговарао са највећим зликовцима.

    На прашњавом путу, на ничијој земљи, мењао је са убицама мртве који су лежали с једне и друге стране контејнера Уједињених нација, док су мајке у црном кукале на обе стране повише пута.

    Једној мајци донео је у врећи сина јединца, у комадима које је скупљао после битке.

    Глава му је уцењена на 500.000 немачких марака.

    Борио се на брду изнад града пуног избеглица које је ваљало нахранити и огрејати. Вадио мртве и рањене испод рушевина, разносио оружје народу по херцеговачким селима да их поново не покољу ненаоружане као 1941. Вадио кости из дубоких јама голубњача. Најбољи другови му умирали на рукама. Видео одсечене главе својих земљака, набодене на виле и коље. Живео данима и ноћима у граду без струје и гледао како хирурзи секу ноге и руке без осветљења и анестезије младим ратницима. У међувремену, када би случајно дошао до велеградских новина, читао би о себи као ратном злочинцу и хушкачу.
    Заклетва Војске Републике Српске на војном полигону на Мањачи, 2001. (Фото: Wikimedia commons/Rade Nagraisalović/CC BY-SA 4.0)

    За последње две године остарио двадесет!

    Но, не може се рећи ни да професори нису патили и трпели муке града под блокадом! Једном од њих лифт у солитеру не ради већ два пуна месеца, а он станује на петом спрату.

    Други, енглески ђак, навикао је да у пет по подне пије чај с млеком, а млека није било недељама.

    Трећем професору, без објашњења, отказали на Универзитету у Стенфорду серију предавања о етногези и геополитичком положају Јужних Словена, а четврти већ пола године не може да набави дискету за компјутер последње генерације „Мекинтош“!

    Свако је платио своју цену.

    Но, вратимо се на расправу са занимљивом темом: „Шта после“. Пошто су до детаља изанализирали узроке и поводе почетка овог „прљавог рата“, у коме се, нажалост, Срби нису показали баш у најбољем светлу, јер су „прекорачили границе нужне одбране“ (уколико су, уопште, имали од чега да се бране, што се тумачи националном урођеном паранојом), пређе се на кључно питање: шта после.

    Теза професора састојала се, укратко, у томе, да ће данашњи, наводни хероји, када се рат заврши бити потпуно неприлагођени мирнодопском, грађанском животу. Убијаће и пљачкаће и даље где шта стигну, постаће лудаци, малтене неуротичари, алкохоличари, наркомани – узроци свеопштег будућег хаоса!

    На крају, интелектуалци дадоше реч и свом госту мученику, Херцеговцу, не због тога што их је занимао његов одговор, већ више да послужи као сликовита илустрација њихове антрополошке анализе.

    „Драга моја уважена господо!“, започе он, „ја нисам вичан овијем наукама и теоријама, па ћу вам само испричати два случаја из моје фамилије… Дакле, имао сам два стрица, Блажа и Вука. Овај Вуко живео у Калифорнији, а када се 1914. зарати, остави све и јави се у добровољце. Пуне четири године ратовао, газио крв до кољена, шест пута рањаван, прешао Албанију, добио Обилића медаљу за храброст и двије Карађорђеве звијезде. Послије рата живио у свом селу (а као најуваженији човјек мирио завађене, помагао невољне, судио и пресуђивао, чинио добра свакоме, прави светац!) и умро у дубокој старости од деведесет и пет – цијела га Херцеговина испратила до гроба. Овај други стриц, Блажо, био миран да мирнији не може бити; мрава није згазио! Читавог живота чувао овце, а за вријеме Првог рата дав’о свачијој војсци која наиђе сира из мијеха и варенике. Толико је мирољубив био да кад неђе на десет километара пукне топ, он по три дана не вади главу из рука у појати или под каквом гредом. Дружио се пуне четири године рата само са овцама, знао свакој име и умио с њима разговарат’… Од дуга дружења с јањцима и овцама, на крају – проблеј’о! Кад се рат заврши, а он настави да блеји, те га лијечили по болницама, али га не излијечише. Шта ‘оћу да кажем? На срећу, овога Блажа нијесу школовали, те није постао професор, јер би му и студенти проблејали, а то би била велика штета за српски род… Збогом, моја господо!“

    У дворани почеше овације слушалаца који су се дигли на ноге.

    Није се ни поклонио излазећи.

    Имао је преча посла.

    56
  2. Благо нама с вама таквим. А што да се ради, барем нас нијесте бомбардовали.

    4
    82
    1. Како сте некада подржали нашег поглавника, још га частили са петнаест „мелеона“, помогли му да одвоји Цну Гору од Србије, међу првима признали резултате покраденог референдума. Али то сте Ви, како оно би да не заборивим, дадосте Фрању Туђману највећа руска одликовања, одликовасте и Месића. а они вам усред Москве играху фудбал у црним дресовима асоцирајући на некадашњу усташку црну легију која се у склопу Вермахта борила под Москвом, Стаљинградом, нијесте се сјетили те 2018. године да их питате, чему црни дресови??? Руска браћо?

      53
  3. Ogroman broj građana je protiv haosa koje protestanti prave po gradovima. Opozicija i studenti moraju da znaju da se vlast u Srbiji osvaja na izborima, a ne pravljenjem haosa po Srbiji.

    57
    3
  4. Samostalna I nezavisna politika državi Srbiji daje pravo da ya svima sarađuje i poštuje svoje tradicionalne prijatelje kao što je Rusija.

    84
    1
  5. Srbija je i kroz najteže trenutke ostala verna svojoj tradiciji i istoriji, i to je nešto što Zapad nikad neće moći da oprosti.

    79
    1
  6. Prijateljstvo sa Rusijom nas čini stabilnijima, dok Zapad stalno pokušava da nas potkopa. Nadam se da Srbija neće podleći tim pritiscima.

    97
    1
  7. Prijateljstvo Srbije i Rusije očigledno smeta zapadu, sve ovo što se dešava danas u Srbiji je organizovao i platio neko ko želi da uništi Srbiju. Nažalost predstavnici opozicije pristaju da uništavaju svoju državu zarad ličnih interesa

    61
    1
  8. Zaharova ima pravo, Zapad pokušava da utiče na sve što se dešava u Srbiji. Oni nisu nikad zaboravili našu vernost Rusiji.

    64
    1
  9. Запад доживљава пријатељске односе Србије и Русије и два народа као кост у грлу,зато и покушавају са својим западним инструкторима да изврше обојену револуцију

    63
    1

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://g.ezoic.net/privacy/in4s.net