Закон ИВАНГРАДА

Пише; Горан Шћекић

Беранске Литије у доба короне, пробудиле су своје вјернике.
То је одјекнуло широм Црне Горе.

Али нису пробудиле оне, који никад не спавају.
То су тужилаштво, и службе безбједности.
Они су будни, и кад смо ми будни.
Они су будни и кад ми спавамо.

Они постоје да би чували мир и безбједност свих грађана.
Тако би требало бити по Уставу Црне Горе.
Али они чувају мир од онога ко шири мир, или још тачније Духовни мир.

Чувају нас од наших свештеника.
А свештеници мирно и достојанствено на прописаној дистанци шетају улицама Берана.

Они шире мирис тамјана, и шаљу поруке мира.
Народ ко народ, спонтано иде за оним ко симболизује њихову прошлост, садашњост и будућност.

„Не дамо Светиње“ одјекује Беранским улицама, планинским ланцима, па све до Подгорице.
„Буђење Литије“ одмах је покренуло реакцију тужилаштва.

Покренут је процес против Беранских свештеника.
А да би било све по Закону, усвојили су стари „Иванградски Закон“.

Закон кад је Беране био Иванград, и када су тјерали, хапсили или чак убијали свештена лица.

Али Беране одавно више није Иванград, нит је Закон, што је некад био.

„Не дамо Светиње“!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: