Zamaglice i izmaglice

Novi glagol “Dosrbljivanje” izvesno vodi ka stvaranju i nove imenice “Dosrbice”. To je bila inače praksa i u Starom Rimu, da se svaka imenica, prvo ustanovljavala kroz radnju i proces, pa onda izvodila iz konkretnih dugo ponavljanih glagola. Sada ćemo imati pored novoskovane imenice “Posrbice” (iz glagola “Posrbljavanje”) i novu imenicu “Dosrbice” (iz glagola “Dosrbljavanje”).

Dokle će se više glagoli toliko mučiti i uslovljavati imenice? Sve dotle dok se potpuno ne iscrpe sve lingvističke mogućnosti u pravcu opravdanja i što gušćeg “zamagljivanja” rezultata, inače mnogima primamljivih idiličkih jugoslovenskih i komunističkih procesa, ali i višedecenijskog rada i sistemskog identitetskog inženjeringa. Naravno, u tom poduhvatu je bilo ključno kukavičko podmetanje jaja “antisrpstva” za osnov , u koren i temelj, kao ugaoni kamen oslonac izgradnje i Novocrnogoraca, i Novobošnjaka i tako sve tim redom, sada vidimo i “Novovojvođana”.

Međutim, u datome se prepoznaje da u svim tim pregalačkim procesima iz glagola “Zamagljivanje” nije nastala i nije se etablirala posledična imenica “Zamaglice”. Zašto? Zato što bi se tim etabliranjem, te imenice razotkrila sama suština i svrha (magle), tj. onoga što magle po prirodi svog dejstva uvek čine, tj. one po svojoj emanaciji tako deluju, ali i mnogima služe da nešto važni sakriju. Ipak, sistemsko, potmulo i dugo zamagljivanje nije uspelo, jer magle imaju svoju zakonomernost, da se posle izvesnog vremena “podignu” a onda i da “nebo provedri”.

A tada se neizbežno ugleda sve što je bilo zamagljivano, “pro/vidi se”. Najpre se ugleda ono što su magle (per se) ma koliko dugo prikrivale da se “postojeće” ne vidi – sad vidi. Narod za to kaže: “da se progleda”. I tako tim “izmagljivanjem” kao glagolom nastaje imenica “Izmaglice”, koja izvesno sve više nadolazi i ne može se izbeći. Niko zbog toga ne može kriviti maglu što se podigla i izmaglila, jer je to prirodna zakonomernost fenomena svake “magle”. Pa naravno i one nadnaravne, veštačke i lukavo nametane.

Post scriptum: Prof. Jelena Danilović je na Forumu Romanumu na Pravnom fakultetu u Beogradu, 1982. davno objašnjavala kako se u pravu kao i životu u sferi lingvistike glagoli najčešće “protegnu” u imenice usled duge upotrebe ukoliko se dobro “uobičaje”. Tako je navodila mnoge latinske primere. A kod nas, ostao mi je upečatljiv primer imenice “svojina”. Objašnjavala je da je nastajao “prisvajanjem”, kad neko nešto čini “svojim”, “svoji ga”. Pošto su ljudi tome stalno težili i taj glagol uporno upotrebljavali nastala je imenica: “svojina”.

Izvor: Žurnal