Zapad bi odavno istrebio pravoslavce kada bi znao da neće dobiti po zubima

Rukovodstvo Rusije sa SAD i EU ne treba da gubi vreme. Treba činiti ono što smatramo da je potrebno – spasiti nama blisku Ukrajinu od vlasti tame i laži. Ne treba gledati na Zapad. Mi za njih nikada nećemo biti dobri jer smo pravoslavci. Nećemo im biti dobri čak ni ako im damo celu našu zemlju, a sebe pretvorimo u njihove robove.

Nas bi odavno uništili, zasuli bi nas raketama i bombama, kad bi tamo, na Zapadu, verovali da za to kao odgovor ne bi dobili po zubima. Čim Rusija postane nesposobna da odgovori na agresiju, napašće nas i izbombardovati bez ikakvog povoda!

Ne postoji takva zemlja – Ukrajina. Postoji naša zemlja s našim ljudima koji žive u njoj i koju Rusiju smatraju svojom rodnom zemljom, svojom Majkom, koji su spremni da umru za Nju

Lavov i zapadni deo onoga što se zove državom Ukrajina vredi dati – ili Poljskoj, ili Mađarskoj, ili Austriji. Ako ostanu sami, plašim se da će umreti od gladi

Za njih Rusija nije Majka. Zato ih treba pustiti da idu kuda žele. S mirom. Ne treba ih dirati i svetiti im se za ono što su učinili s Kijevom.  Oni teže da uđu u EU. U redu, treba im pružiti mogućnost da kupe kartu za taj „Titanik”

Ja bih predložio rukovodstvu Rusije da ne razgovara s rukovodstvom SAD i zemljama EU. Da ne razgovara, ne ubeđuje, ne nagovara, ne traži njihovo razumevanje.

S njihove strane nikad neće biti razumevanja, niti prijateljstva. Njih samo treba obaveštavati o koracima koje preduzimamo. I to iz učtivosti. I s nadom na to da među liderima Zapadnog sveta još uvek postoji neko kome se um nije do kraja pomračio i ko je sposoban da prihvati realnost koja ga okružuje relativno objektivno. A još zbog toga što na Zapadu, na sreću, ima još mnogo običnih ljudi koji su sposobni da razlikuju crno od belog.

Zato Rusija ne treba da gubi vreme. Treba činiti ono što smatramo da je potrebno – spasiti nama blisku Ukrajinu od vlasti tame i laži. Ne treba gledati na Zapad. Mi za njih nikada nećemo biti dobri. Čak i ako im damo celu našu zemlju, a sebe pretvorimo u njihove robove.

Zašto se s njima ne može razgovarati? Postoji mnogo razloga, ali svi proizlaze iz jednog, osnovnog  – sa zlim dusima se, kao što je poznato, ne da ne sme da se dogovara. S njima se čak ne sme ni razgovarati. Prevariće te u svakom slučaju. I dovesti do propasti.

Setimo se obećanja Zapada Gorbačovu da neće širiti NATO na Istok i primati u NATO istočnoevropske zemlje – Poljsku, Bugarsku, Mađarsku, Rumuniju. Gde su danas granice NATO? Na granicama Rusije. A šta su SAD i njihovi saveznici učinili s Libijom, Irakom, Avganistanom? Šta rade sa Sirijom?

Oni se ponašaju cinično i drsko. Krv nevinih ljudi ubijenih po volji SAD i Zapadne Evrope traži Božiju pravdu.

Strašno je i pomisliti kakva sudbina čeka te trenutne „gospodare sveta” u večnom životu. Mada, oni o tome ne misle. Njihov bog je novac. Njihov bog je vlast nad svetom.

Amerikanci i oni koji su s njima naslađuju se svojom nekažnjivošću. Njihova beskrajna oholost potpuno ih je lišila razuma. Zar će zdravomisleći čovek voditi dijalog s bezumnikom i računati na njegovu adekvatnu reakciju? Naravno da neće. Pa, zašto mi, onda, računamo na dijalog sa Zapadom?

U to da se Zapadni svet danas udaljio od Boga – ne treba ubeđivati nikoga. Ko odlazi u Zapadnu Evropu, vidi to. Hrišćanske crkve su, najblaže rečeno, puste, tamo nema onih koji se mole. Ali, u mnogim zemljama Evrope otišlo se još dalje.

Hrišćanske crkve su pretvorene u restorane ili mjuzik-holove. Idite u Kopenhagen, Ženevu, Skandinaviju, uopšte u Evropu i – uverite se sami.

Mnogi se pitaju: zašto se američki lideri i mnogi njihovi evropski vazali ponašaju kao psihički bolesni ljudi?

Samo bolesnom čoveku može da padne na pamet da bombarduje Siriju (setite se šta je nedavno planirao Barak Obama).

Samo psihički bolesnom čoveku, koji je potpuno lišen zdravog razuma i prirodnog osećaja za samoodržanje i produženje vrste, može da padne na pamet misao da ozakoni istopolne brakove i propagira ih na sve moguće načine (pogledajte šta se radi u praktično svim zemljama Starog Sveta, da ne govorim o Holandiji i skandinavskim zemljama, gde se teško može naći čovek koji je ostao imun nahomoseksualnu zarazu).

Piše:  Igor Pšenjičnikov, savetnik direktora Ruskog instituta za strateška istraživanja