Zapadno od pameti
Emilo Labudović
Piše: Emilo Labudović
Ovih dana slike američkih gradova liče na one iz poznatih holivudskih apokaliptičnih blokbastera. Razlupani izlozi, opustošene prodavnice, zapaljeni automobili, dim, suzavac, razjarena gomila koja juriša na ništa manje razjarenu policiju… Pandorinu kutiju rasne i etničke podijeljenost, koja se uvijek otvori kad policijska „dara“ pređe „obojenu“ mjeru, ovog puta je otvorilo brutalno ubistvo crnca Džordža Flojda.
Način na koji je pogubljen digao je Ameriku svih boja na noge i još jednom aktuelizovao staro pitanje koliko je američko društvo zaista građansko. Zemlja koja barjači kad je riječ o građanskim i ličnim pravima, opet je na koljenima, to jest u plamenu.
Rođeni Amerikanac, sveštenik, crnac, Al Šerpton, na komemoraciji stradalom Flojdu, nakon „minuta ćutanja“ koji je trajao 8 minuta i 46 sekundi, onoliko koliko je nesrećni Flojd umirao pod koljenom policajca, bez mržnje ali duboko razočaran, kaže: „Amerika nikad nije bila velika. Nije bila velika za crnce, za Hispanoamerikance. Nije bila velika ni za druge, nije bila velika ni za žene“! A ako se saberu svi oni za koje „Amerika nije bila velika“, ispada nekako da je to daleko više od polovine njenih stanovnika. Ali, jeziva slika sa protesta kada policajac gura demostranta, bijelca, koji udara glavom o beton i ostaje da leži nepomičan dok krv zaliva asfalt a kolona policajaca prolazi pored njega kao pored zgaženog psa, govori upečatljivije od izjave pastora Šerptona. Amerika je „mala“ ne samo za obojene. Amerika, simbol i paradigma zapadne kulture i njenih vrijednosti, stegonoša slobode, ljudskih prava i najviših standarda na tom polju. Konačna adresa mnogih snova, želja i iščekivanja. Velika i moćna Amerika koja to, kaže pastor, nikad nije bila.
U istom „dnevniku“, odmah iza „američke sage“ bilježe se trijumfalne izjave povodom treće godišnjice „udomljenja“ pod krilo NATO pakta. Prednjači, naravno, predsjednik, a tik mu uz koljeno, ministar Darmanović. Uz skoro otvorenu prijetnju da će sve one koji imaju bilo kakvu stvarnu ili izmišljenu aspiraciju prema Crnoj Gori „kazati ne u Kolašin već pravo u Brisel“, dodade da je „učlanjenjem u NATO Crna Gora definitivno prešla u zapadni vrijednosni krug“. Gotovo kao kad Ronaldo promijeni bijeli Realov za crnobijeli Juventusov dres. Vjekove stasavanja, državnog oblikovaanja, moralnog utemeljenja, kulturnog i skoro genetskog kodiranja, Srđan je, uz nešto špijunskog materijala, spakovao u svoju diplomatsku torbu i zavrgao pravo na Zapad. Bez povratne karte.
Zapadni vrijednosni krug? Taj nedosanjani „američki san“ koji je nekad naše pretke vukao u pečalbu isrpljivao se samo u želji za što većom sumom dolara koji su u rudnicima, lukama, šumama, na željeznici plaćani krvlju i bezimenim grobovima. Ali, tada i sve do skora, na Zapad, a u Ameriku prije svega, išlo se s nadom u povratak, makar da se kosti skrase pod kakvim hrastom, bukvom ili košćelom, u očevom ili djedovom grobu. Pod krstom, glavom prema zapadu ali tako da oči, makar i mrtve, budu okrenute prema Istoku, prema suncu, i svemu što ono simbolizuje.
U Americi danas gaze po krvavom tepihu elementarnih vrijednosti i prava koje čovjeka čine građaninom, bez obzira na sve razlike i posebnosti. I ne samo u Americi. Agencija Evropske unije za osnovna prava, stanice na čiji bi peron Srđa da se iskrca sa svojim „buđavim i prevaziđenim istočnjačkim prtljagom“, upozorila je danas da su i u Zapadnoj Evropi „obojeni redovna meta“. Ali, možda se Srđa uzda u svoj bledunjavi ten. Možda računa da će se, onako bledolik, makar na „kecu“, prošvercovati, u „zapadno kulturno i vrijednosno kolo“. Kolo u kojem se, pored brojnih i civilizaciskog vrha dostojnih dostignuća, i dalje besomučno vrte fašizam, nacizam, genocid, holokaust, konclogori, napalm, kasetne bombe, osiromašei uranijum, etnička i rasna mržnja. Jer, kao što svaki Istok ima svoj „zapad“, šta god to značilo, i svaki Zapad ima svoj „istok“ sa svojim bremenom nasleđa civilizacijske truleži. I što se dalje odmiče prema Zapadu sve bliže se stiže na Istok. Samo što, izgleda, Srđa još uvijek nije spoznao da je Zemlja okrugla.
P.S. Što se tiče Srđe Darmanovića, on ne bi zavređivao ama baš nikakvu pažnju da iza njega i iza ove nesrećne banana-države zaista ne stoji NATO… U tome je problem… A još veći problem je što naša (srpska) majka Rusija ima maćehinski odnos prema svojoj (srpskoj) djeci… Prepustila nas je na milost i nemilost Zapada i njegovog poslušnika – tiranina Đukanovića. Uostalom, ta „naša majkata“ finansirala je otcepljenje Crne Gore od same sebe tj. od srpstva i od Srbije…
Doktor Srđa Trifković, koji decenijama živi u Americi i na tom i takvom „divljem zapadu“ kaže da je po statistici znatno veći broj ubistava policajaca koje počine crnci u odnosu na ubistva crnaca koje počine policajci… Drugo, cenjeni doktor Trifković kaže da se u Americi dobrano gleda kroz prste crncima, naprimer prilikom školovanja, polaganja ispita, i drugog, jer se oni, u stvari, tretiraju kao Romi kod nas ili u Evropi, što znači da ih treba „uključiti u zajednicu“. Treće, činjenica je da je Flojd brutalno ubijen, ali ne i namerno, a tužilaštvo je pokrenulo postupak protiv njega i protiv njegovih kolega. I čemu onda protesti? Rušilačke demonstracije bile bi opravdana jedino da su nadležni ćutali pred ovim zločinom. Ovako, jedini logičan odgovor za ove masovne proteste u Americi – jesu predstojeći predsednički izbori. Ukoliko je Tramp stvarni protivnik tzv. duboke države, onda je jasno ko stoji iza ovih rušilačkih protesta koji su pre svega upereni protiv aktuelnog američkog predsednika..
Odmori malo od komentara, previse se trudis.
Anonimna budalo, baš ću te poslušati… A ti si zadnja osoba koja bi mogla da deli packe čitaocima, obzirom da spavaš na ovom cenjenom srpskom portalu… Ja barem tokom radne sedmice poštedim ostale čitaoce svojih „tlapnji“, a ti ni toliko…
Bogami si sve u pravu. Jedino bih te ispravio da protesti nijesu zbog izbora već više zbog ekonomske propasti srednje klase u Americi (kao i svuda u svijetu). Zaiste postoje programi pomoći za crnce da se uključe u društvo i dođu do poslova. Na primjer zapošljavaju ih u vojsku na raznim administrativnim poslovima i imaju prednost u zapošljavanju samo zato što su crnci. A postoji i ta pojava da oni uzrok svih problema u životu vide zato što su crni, a najčešće nije tako. Ali tako je i kod drugih, i srbi imaju istu priču da ne mogu doći do posla u CG jer su srbi. A najčešće se radi o nedostatku obrazovanja i cijenjenih fakultetskih diploma. Sa dobrom školom te niko ne pita koje su nacije i ideš li u crkvu. I u pravu si da u SAD puno više pucaju na policajce nego što policija puca na građane.
?