Zaposleni u državnoj upravi uglavnom zadovoljni radnim mjestom, ali ne i nagradama

Vlada Crne Gore objavila je Analizu zadovoljstva zaposlenih u državnoj upravi u Crnoj Gori, koja pokazuje da postoji relativno visoko zadovoljstvo.
Rezultat analize pokazao je srednju ocjenu na nivou državne uprave i ona iznosi 3,93, što označava relativno visoko zadovoljstvo.

Analiza je pokazala da su ocjene najviše kada su u pitanju dimenzije – angažovanost na poslu, odgovornost i zadovoljstvo poslodavcem, a najniže po dimenzijama nagrađivanje, organizaciona kultura i blagostanje.

Sve dimenzije OECD mjera za angažovanost na poslu imaju izuzetno visoke ocjene. Tako, 63,7 odsto tvrdi da osjeća snažnu pripadnost svojoj instituciji, 62,7 odsto da se poistovjećuje sa misijom svoje institucije, a čak 87,1 posto da im je važno da posao koji obavljaju doprinosi opštem dobru.

U sprovedenoj analizi navodi se da bi čak 59,7 procenata zaposlenih preporučilo drugima svoju instituciju kao poslodavca, a 73,1 odsto bi željelo da nastavi da radi u svojoj instituciji što ukazuje na visoko zadovoljstvo poslodavcem.

Većina ocjena po pitanju opšteg blagostanja je visoka, sa nekim izuzecima (na primjer, 48,5 odsto zaposlenih tvrdi da se u protekle dvije sedmice budi sa osjećajem svježine i odmora).

Kada je u pitanju niz indikatora koji se odnose na zadovoljstvo sadržajem rada, dominiraju pozitivne u odnosu na negativne ocjene.

Ocjene su nešto niže u prosjeku kada je u pitanju ocjenjivanje i nagrađivanje. Zaposleni i zaposlene su najmanje zadovoljni pravičnošću postupka ocjenjivanja (25,8 odsto nezadovoljnih) i jasnošću kriterijuma ocjenjivanja (21,4 posto nezadovoljnih).

Nezadovoljni transparentnošću nagrađivanja, ocjenjivanjem, opremom…

Kod nagrađivanja su najmanje zadovoljni transparentnošću (46,1 odsto nezadovoljnih) i pravičnošću (44 posto nezadovoljnih) procedure nagrađivanja u svojoj institituciji.

Zaposleni i zaposlene su najmanje zadovoljni time u kojoj mjeri su im dostupne informacije neophodne za obavljanje posla (15,4 procenta nezadovoljnih) i pritiskom vremenskih rokova (27,4 odsto).

Uz to, zaposleni i zaposlene su najmanje zadovoljni raspolaganjem opremom koja im je potrebna za obavljanje radnih zadataka (27,6 odsto nezadovoljnih) kada je u pitanju ocjena radnog okruženja. Sa druge strane, najzadovoljniji su prijatnošću radnog mjesta (71,5 posto).

Zaposleni i zaposlene su uglavnom zadovoljni kada je u pitanju stepen odgovornosti koji im je povjeren, tako da 85,2 odsto smatra da u obavljanju radnih zadataka ima značajan stepen samostalnosti, a 87,4 posto da im je jasno kako njihov rad doprinosi ostvarivanju ciljeva institucije u kojoj rade.

Nešto je drugačija slika po pitanju participacije, pa 44,3 odsto nije saglasno sa tvrdnjom da ima mogućnost da utiče na odluke koje su važne za njen/njegov posao, a 32,6 odsto da njegov/njen doprinos u instituciji nije prepoznat.

Kad su u pitanju rukovodioci, ocjene su uglavnom dobre, ali postoji i određeno nezadovoljstvo.

Tako 32,6 odsto zaposlenih smatra da u njihovoj organizacionoj jedinici radni zadaci nijesu raspoređeni na odgovarajući način. Takođe, 30,5 posto smatra da njen ili njegov neposredni rukovodilac ne reaguje ukoliko neko od zaposlenih ne radi svoj posao.

Ocjene u pogledu komunikacije su takođe visoke, a najniže su kada je u pitanju saglasnost sa tvrdnjom da su zaposleni pravovremeno obaviješteni o promjenama koje će na njih uticati (25,9 odsto nije saglasno).

Iako su ocjene povodom organizacione kulture takođe relativno visoke, postoji prostor za unapređenje. Tako 24,3 odsto zaposlenih smatra da se u njihovoj instituciji ne uvažava mišljenje zaposlenih, 23,6 posto da se u njihovoj instituciji ne primjenjuju metodi rada koji osiguravaju visok kvalitet usluga, a 26,2 procenta da ih vizije i odluke menadžmenta ne podstiču da doprinose ostvarivanju ciljeva institucije.

Iz Vlade su naveli da je u istraživanju su učestvovali ministarstva i drugi organi uprave, te da je istraživanje shodno Planu za sprovođenje istraživanja sa pripremnim radnjama realizovano u periodu od aprila do jula 2023. godine.

Ukupan broj ispitanika koji je odgovorio na anketu je 1.157, što predstavlja 37,3 odsto od ukupnog broja zaposlenih u organima koji su bili obuhvaćeni anketom.

Napomenuli su da odgovori na upitnik od Ministarstva unutrašnjih poslova sa Upravom policije i Uprave prihoda i carina nisu mogli biti uzeti u razmatranje kao relevantan uzorak, zbog malog broja dostavljenih odgovora. Isti razlog odnosi se i na Upravu za saradnju sa dijasporom iseljenicima i Upravu za ugljovodonike, koje nijesu učestvovale u sprovođenju istraživanja.

Istraživanje je pripremljeno uz podršku SIGMA programa (Podrška za unapređenje upravljanja i menadžmenta, zajednička inicijativa OECD-a i Evropske unije, prevashodno finansiran od strane EU).