Zaraze

Piše: Čedomir Antić

Izraelski istoričar, jedan od najznačajnijih mislilaca današnjice, predvideo je u svojim delima kraj velikih epidemija. Čovečanstvo je, prema njegovim predviđanjima došlo na prag potpune kontrole prirode. Kada pređe taj prag, čovek će samo predstavljati opasnost po prirodu, ona za njega više neće.

Podstaknut pandemijom koja je obuzela Čovečanstvo, pročitao sam i rad objavljen, sada već davne 1999. godine, u jednom američkom medicinskom časopisu. Razmatrajući epidemije gripa u SAD tokom 20. veka, autori su pretpostavili pandemiju u 21. veku, koja bi samo u njihovoj zemlji, bez računanja povratnih – globalnih učinaka, izazvala štetu od 60 do 70 milijardi dolara (danas je ta suma istovetna vrednosti između 100 i 114 milijardi dolara). Podsećanja radi, savezna vlada uložila je 2008. 700 milijardi u oporavak američke ekonomije. Kada je 2008./2009. virus Ha1En1 protutnjao čovečanstvom, odneo je oko pola miliona žrtava. Svima su nam se činile smešnim panične reakcije pojedinih sugrađana, vlada je pohitala da se vakciniše i kupi vakcinu za sve, a zbog zloupotreba su robijali samo nabavljači. Pandemiju su najavili holivudski filmovi, među kojima ju je Zaraza, sa Metom Dejmonom, Gvinet Paltro i Lorensom Fišbournom u ulogama, najavila začuđujuće precizno.

Naše zemlje vekovima su bile žrtve velikih zaraza, mada uništenje i raseljavanje naših gradova na početku osmanske vladavine imalo i dobru stranu budući da zaraze nisu mogle imati onakav efekat kakav su ostavile na evropskom zapadu. Crna smrt, koja je sredinom 14. veka prouzrokovala nestanak trećine evropskog stanovništva, zahvatila je i Srpsku zemlju. Čak i u vreme carstva naši su monarsi, poput nemačkih imperatora, bili lutalice – prelazili su u miru iz dvora u dvor, a u ratu išli na čelu vojski. Izgleda da je znamenita poseta cara Dušana Svetoj gori, u vreme njegove najveće moći, trebalo da prikrije i pokušaj da umakne strašnoj bolesti. Odatle i nepotvrđena poseta carice Jelene Hilandaru.

Monaška tradicija govori da je zbog dolaska visoke gošće, kojoj je pristup bio najstrože zabranjen, malena tvrđava u istočnoj manastirskoj luci, ograđena opkopom u koji je pušteno more. Tako srpska avgusta tehnički nije kročila na Bogorodičinu zadužbinu, već je boravila na ostrvu pored.

U Primorju, današnjoj Crnoj Gori, katolici, ali i pravoslavni, podizali su kipove posvećene Svetom Roku. Svetitelj je pred gradovima zaustavljao Crnog kosača, bledu prikazu odevenu u bele haljine ili crnog psa. Čak osam godina, od 1422. do 1430. kuga je harala u Kotoru. Građani su pobegli, brodovi bogatih isplovili na otvoreno more, testamente nije imao ko da overi… Na prelazu u 16. vek u Baru i Ulcinju morbo grande (morbo grande) trajala je pola decenije. Građane stradale u masama, sahranjivali su u masovnim grobnicama. Tokom narednih 250 godina kuga je pohodila primorske gradove svakih deceniju ili dve. Epidemije u unutrašnjosti zabeležene su četrdesetih godina 18. veka. Tek su stroge sanitarne mere, zavedene tridesetih godina 19. veka, dovele do prestanka redovnih talasa jezive zaraze. U Baru je 1838. osnovan lazaret (karantin), kažu drugi u Osmanskom carstvu: odmah posle carigradskog, a pre solunskog.

U Kneževini Srbiji poslednji talas kuge dogodio se 1837. godine. Do tada je preduzimljivi knez Miloš Obrenović već organizovao najmoderniju karantinsku službu. Doveden je lekar iz Austrije, Karlo Nađ, a njegov saradnik Ignjat Vasiljević svoja je iskustva primenio u Carigradu. Kuga je konačno ipak stigla, preko turskih vojnika, koji su u Beogradsku tvrđavu umarširali izbegavajući karantin.

Tvrđava je zbog toga blokirana, uprkos činjenici da je Srbija bila u vazalnom odnosu prema Porti i pod pretnjom turskih topova. Kneževina je bila ponosna što je kuga odnela manje života nego u italijanskim zemljama onog vremena. Mada, uprkos svoj modernosti, knez je naredio da prema drevnim običajima devet golih baba tokom noći izatkaju belu košulju ispod koje su prošli on lično, njegova porodica i sav dvor – ukupno tristotine ljudi. Zlu ne trebalo.

Zbog Velikih boginja Evropa je tokom 18. veka svake godine gubila oko 400.000 stanovnika, 5% ukupnog broja. Ova strašna bolest ubijala je oko trećine zaraženih (dakle po 15% Evropljana bolovalo je svake godine). Desetina obolelih – njih oko 120.000 – ostajalo je trajno slepo. Velike boginje nisu birale, od njih su tokom ovog stoleća umrla četiri evropska monarha. U Engleskoj je krajem veka pronađena vakcina. Tridesetih godina 19. veka ona je primenjena i kod nas. Putnici su zabeležili da su u Srbiji, posledicom ove teške zaraze, po licu rošavi samo stari ljudi.