Zašto da vas volimo? NATO je bombardovao Srbe!

Na Prvoj naučno-stručnoj konferenciji koja je održana u Gradišci u organizaciji Evropskog defendologija centra Banja Luka, Centra za strateška istraživanja nacionalne bezbednosti Beograd i Udruženja privatnih poslodavaca Republike Srpske Banja Luka, je održan okrugli sto na temu “Partnerska saradnja Republike Srpske i Republike Srbije sa težištem na bezbednost i ekonomiju”.

Cilj ove i budućih konferencija je unapređenje veza Republike Srpske i Srbije u svim oblastima kao i iznalaženje konkretnih modela unapređenja odnosa u svim oblastima. Na konferenciji je učestvovao i potpredsednik Republike Srpske, Emil Vlajki koji je izneo svoj stav i zapažanja, kao i 25 eminentnih stručnjaka iz naučne, bezbednosne, ekonomske i privredne oblasti, a kao što su: Stefan Karganović, Rade Biočanin, Predrag Dašić, Slobodan Nagradić, Daniel A. Romano, Dževad Galijašević, Slobodan Nešković, Petar Kunić, Mladen Bodiroža, Marko Todorović, Milutin Đuričić, Dragan Kolev i mnogi drugi. Na otvaranju konferencije potpredsednik je u uvodnom izlaganju upoznao prisutne sa geopolitičkom situacijom u odnosu Republike Srpske, Srbije i Rusije sa osvrtom na EU i NATO.

Uvodno izlaganje potpredsednika Republike Srpske Emila Vlajkija:

– Uvek sam se bavio političkom ekonomijom i ne mogu nikada zapostaviti ni politički ni ekonomski momenat, a ja sam po svom osnovnom obrazovanju završio paraelno fakultet političkih nauka i ekonomskmi fakultet, ali kasnije sam se usmerio na političke nauke koje sam magistrirao i doktorirao i sada sam na funkciji potpredsednika Republike Srpske. Milsim da je u ovom času politički momenat najbitniji za razumevanje onoga što će se dešavati i što će možda omogućiti da ovaj i slični skupovi uspiju, kao što će možda i onemogućiti da se ovakvi skupovi više nikad ne održe. Ovo je vrlo teško vreme i moglo bi se reći da se u ovom času vodi borba na život i smrt. Vodi se borba u tom smislu, iako postoje, mada više na papiru nego u stvarnosti, specijalne paralelne veze između Republike Srpske i Srbije. Može se vrlo lako desiti da se te veze prekinu i da Srbi sa jedne i druge strane Drine krenu u suprotnim smerovima, da ne kažemo neprijateljskim smerovima jedni prema drugima. To je jedna realna opasnost koja se u ovom času događa i koja nažalost ima više šanse da uspe nego da se srpsko prijateljstvo sa jedne i druge strane Drine, između ostalog poslovni, politički i svaki drugi odnosi uspiju i da budu ono što bi bilo prirodno, a to znači jedno spajanje ili stapanje svega onoga što jeste dio srpskog naroda sa jedne i druge strane Drine.

Dakle stvar stoji ovako. Vi ste svi svesni da su glavni i drugi mediji u ovom času, a i neki elektronski mediji počeli medijsku kampanju za ulazak u NATO. Ja to ne pričam zbog toga što sam ja protiv NATO-a posebno, mada jesam. Inače ja sam živio u NATO zemljama preko dvadeset godina, prema tome meni to ne smeta, otprilike nisam se previše osećao ugroženim sa one druge strane. Doduše zadnjih deset godina bilo je jedno međuvreme gde praktično ova druga strana nije predstavljana nikakvu opasnost.

Ali sada od kako je na čelu Ruske Federacije došao onaj ko je trebalo da dođe, odnosno predsednik Putin, koji je donio dostojanstvo u odnosu na ono što je bilo za vreme Jeljcina ili Gorbačova. Sada se stvari veoma komplikuju. One se komplikuju zbog toga što se u ovom času vodi prava bitka i na području Srbije i na području Republike Srpske za ulazak u NATO. Nije stvar u tome što neko hoće da uđe, već što se vodi propaganda da se uđe u NATO, posebno u Republici Srpskoj.

Nažalost sveučilišni profesori koji su na Fakultetu političkih nauka vrše otvorenu propagandu u korist NATO-a, a isto tako i mediji u Republici Srpskoj koji pišu čitave serije članaka o prednosti ulaska u NATO. Kao što znate, oni to javno objavljuju, a to su “Glas Srpske” i “Nezavisne novine” i neki elektronski mediji koji to malo prikrivenije rade.

U čemu je problem da se uđe ili ne uđe u NATO? Problem je u tome što Srbi sada imaju izbor. Republika Srpska nažalost nije država, ali ima dosta karakteristika države, više nego neke druge na svetu. I Republika Srpska i Republika Srbija su u teškoj ekonomskoj situaciji. Ta teška ekonomska situacija se ne može rešiti nekakvim hapšenjima koja se sada u Srbiji sprovode i koje se demagoški pravi kao nešto jako posebno, nego se može rešiti pomoću finansijske pomoći. Ta finansijska pomoć ne dolazi sa zapada. Ja sam nedavno razgovarao sa nekim zvaničnicima “zapada” i oni su me pitali zašto mi ne volimo NATO i “zapad”. Ja sam rekao šta hoćete?! NATO je bombardovao Srbe, demonizirao ih, otkidao teritorije, ucenjivao itd. Zbog čega hoćete da vas volimo? Ali sam rekao i sledeću stvar. Ubacite u Republiku Srpsku recimo dve milijarde evra i ja ću postati prvi natovac na području Republike Srpske. Oni su rekli, znate potpredsedniče mi nemamo para imamo krizu, mi to ne možemo uraditi. Onda sam rekao, pa dobro šta hoćete? Ne dajete nikakvu pomoć. Unutar BiH od pristigle pomoći u proteklih dvadeset godina, svega 17% je bilo za Republiku Srpsku. Dakle, čak ste se maćehinski u tom ekonomskom smislu odnosili prema Republici Srpskoj. Zbog čega hoćete da Republika Srpska pristane na NATO? To je to što je taj NATO, ili zapad, uradio za Srbe bilo sa jedne, bilo sa druge strane Drine. A treba da se uđe u tu neku EU koja više ni sama sebe ne može da izdržava.

Sa druge strane, oni koji istinski pružaju finansijsku pomoć u ovom času, koliko god da je ona minorna, to je kapital koji ulazi u Republiku Srpsku od strane Rusije i sa druge strane pomoć u obliku Južnog toka i nekih kredita koji će vrediti milijarde evra. Ali u čemu je problem. Problem je u tome što Rusi vrlo jasno kažu. Nema nikakvih problema da vi uđete u EU, u koju mi nikada nećemo ući, ni BiH ni Srbija, uzgred rečeno, nego je problem u tome što ako vi uđete u NATO mi prekidamo svaku pomoć. A ako Rusija prekine pomoć u ovom času Republici Srbiji u kojoj postoje snažne tendencije da se minira Južni tok, onda Srbija nema nikakve perspektive i ekonomskog razvoja, a ako Srbija opet ostane neutralna kao što piše u Ustavu, a BiH uđe u NATO, odnosno nadvlada jedan glas bošnjačke opcije koja je, mislim pronatovska, kao i hrvatska opcija u Federaciji BiH jer su njihova braća Hrvati sa druge strane već u NATO-u. Praktično neće biti više nikakve veze između Republike Srpske i Republike Srbije. To je ono što hoću da kažem i to je taj neki referncijalni okvir unutar kojeg se ovaj skup ili slični skupovi održavaju.

Prema tome imamo izbor. Ili ćemo ići prema jednoj fikciji za koju čak zapadni ekonomisti kažu, ako BiH ikad uđe u EU, to će biti za 20-25 godina, što bi se praktično reklo, to je šega od perspektive. Sa druge strane, neće nikad ući zato što ne ulazi ni Turska. Turska ne ulazi zbog toga što EU nije luda da preko Turske dođe ko zna koliko desetina, stotina hiljada ljudi koji pripadaju jednoj drugoj civilizaciji i koje EU praktično ne želi. Prema tome ona praktično iz istih razloga ne želi ni BiH te je očito jasno da i po nedavno sprovedenom popisu u ovom času Bošnjaci nadmašuju i Srbe i Hrvate zajedno.

Dakle imamo izbor. Ili da se oni koji imaju svest o onome što ja govorim, da idemo prema tamo gde ima kapitala, gde ima resursa, gde ima tržište, a to je ova istočna strana, ili da se bavimo nekim fikcijama prema zapadu i da jedna mala kategorija stanovništva koja je potplaćena, a to vrlo odgovorno govorim, vrši propagandu za odlazak prema EU koja će “dobro” živeti, a ovi svi će crkavati i biti i pod vlašću jedne druge civilizacije, koja nije naša civilizacija. Ovo bi bio jedan referencijalni okvir.