Zašto evropska „klintonovska“ elita strahuje od Trampa?

Piše: Spasoje Veselinović

Pobeda Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD je poraz vladajućeg establišmenta, a bojazan u Evropi proističe iz straha ovdašnje elite za sopstvenu budućnost.

To je za B92.net rekla Ljiljana Smajlović, uz ocenu da je medijska elita proizvela uverenje da će Hilari Klinton da nasledi Baraka Obamu, ali takvog mišljenja nisu bili “svakodnevni Amerikanci“, niti Trampovi glasači kojim se Klintonova podsmehnula kao “gomili žalosnih“.

Naša sagovornica je istakla i da bi se iznenadila kada bi čula da je Tramp uopšte svestan da postoji Srbija, ali i da je ona korišćena u kampanji kao dobar povod za napad na Hilari Klinton, a sve zbog događaja iz finiša 20. veka.

“Klintonovi su toliko dugo na raličitim nivoima vlasti da oni otelovljuju tu takozvanu “Davos klasu“, odnosno krem globalnog, planetarnog društva u kom se prepliću holivudske zvezde, šefovi država, tehnološki i drugi milijarderi… To su umreženi ljudi koji vladaju dobrim delom sveta. Klintonovi u SAD imaju moćnu političku mašineriju, Bil i Hilari su poznati po odanosti svojim prijateljima i političkim operativcima, to je jedan veliki poslovni, politički, kulturni organizam sa mnogo pipaka. Svi su povezani, svi razmenjuju usluge i trguju uticajem, to je elitni klub sa svojim pravilima i poimanjem morala. Bil i Hilari nagrađuju odane i kažnjavaju one koji su ih izneverili, sve pamte i nikad ne praštaju“, kaže Smajlović.

Značajan deo kampanje kandidatkinja Demokrata je bazirala je na prozvodnji straha od ruskog uticaju na predsedničke izbore, odnosno ambiciju Moskve da “izdejstvuje“ pobedu Trampa, čoveka koji uživa simpatije ruskog predsednika Vladimira Putina.

“Zabavlja me da čitam kako se američka štampa zgražava nad armijom botova Kremlja, a onda nađete izvanredan ekspozee na portalu Politiko o izvesnom Dejvidu Broku koji za Hilari Klinton angažuje malu vojsku ljudi koji idu u napad protiv svakoga ko kritikuje Hilari na društvenim mrežama… Mladi srpski predavač na Harvardu mi je letos ubeđeno pričao da ne postoje nikakve šanse da Hilari izgubi i da maltene čitav Univerzitet Harvard već godinama radi na projektu da ona postane predsednica. Ona je postigla da je svima bilo logično i očekivano da ona nasledi Obamu, tako da je gotovo neverovatno da nije uspela u tome, to dođe kao neki poremećaj odlično uhodanog sistema“, dodaje Smajlović.

Prema njenim rečima, uloga Vikiliksa i Džulijana Asanža je bila ogromna, zbog niza paketa hakovanih elektronskih pošljki šefa kampanje Klintonove, Džona Podeste.

“Iz tih mejlova vidi se neko sitničarenje, neka pedanterija, pamti se ko je kome izlazio u susret i ko je kome dužan, to je kao neko računovodstvo veza i protekcija. Neprijatno je kad čitate i vidite da taj krug ljudi nikada nije govorio o tome šta Hilari misli i šta želi da kaže, već su se dogovarali šta bi bilo dobro da ona kaže, kome bi se njene reči dopale i šta bi bilo najisplativije. Vidite u jednom od mejlova da Hilari za tri dana treba da objavi kandidaturu, ali da joj je žao da njen suprug otkaže dobro plaćeno predavanje bankarima, za ne znam koliko novca, iako joj šef kampanje kaže da to nije dobro u trenutku kad nju treba predstaviti kao junakinju običnog čoveka, ženu koja će da se bori za interese “svakodnevnog Amerikanca“. Džon Podesta kaže da zna da su joj se već smučili “svakodnevni ljudi“, ali da makar na početku kampanje treba da kaže nešto u njihovu korist. Klintonovi su stvorili jedan ogroman, ekskluzivni klub zatvorenog tipa“, ističe Smajlović.

Nije se otelo Hilari, dodaje Smajlović, kad je rekla da su birači Donalda Trampa “gomila žalosnih“.

“I ona to govori u Njujorku, pred veoma moćnim i uticajnim ljudima i ona zna da je to javni skup, a njena publika uživa u njenim rečima, iako i oni znaju da će 60 miliona ljudi glasati za Trampa. To se dogodilo i u poslednjoj fazi vladavine Slobodana Miloševića, kada se u DOS nije govorilo kako treba preoteti birače od Miloševića, već se navodilo da su to ljudi kojima se ne može pomoći, da su nepopravljivi i da se ne mogu rehabilitovati. Neko je pitao Bila zašto su belci ogorčeni, odgovorio je da su u takvom raspoloženju jer nekoliko godina nisu dobili povišicu. To je podsmešljivo, ali je i tačno. Oni nisu gladni, ali su ugroženi jer smatraju da su navikli da život treba da im bude sve bolji i bolji. Postoji prezir u Klintonovima prema običnim ljudima, a baš pod navodima “službe narodu“, oni su se obogatili“, ističe Smajlović.

Klintonova je u finišu kampanje regrutovala elite, na završnim konvencijama se družila sa muzičkim i sportskim zvezdama, ali to nije donelo rezultat.

“Slično kao u proleće 2012. u Srbiji. Sve zvezde, filmske, pozorišne, pisci, muzičari, svi su se pojavili u kampanji Borisa Tadića, ali nisu pokrenuli masu, nije bilo naroda na tim mitinzima i tu je stvoren zatvoreni krug. Na reči Klintonove da se ona za nešto bori, Tramp odgovara da se “bori 30 godina i da se neverovatno obogatila, a da su njeni birači osiromašili“. Faktor Trampa joj nije pomogao ni kod Hispanosa. Njih tirdeset posto ipak je glasalo za Trampa, uprkos efektu “babaroge“ koji je stvaran oko Trampa“, ocenjuje Smajlović.

Istraživači su se posebno obrukali, a kako ističe naša sagovornica, jedino je Nejt Silver 15 dana pre izbora rekao da su Trampove šanse povećane na trećinu.

“Kolege su se ogorčeno digle protiv njega, govorili su da je neznalica, neuk, da ne valja njegov model, da je proračun pogrešan i on je dan pre izbora smanjio Trampove šanse na 25 odsto. To je strašan pritisak i kada to postoji onda oni koji objavljuju svoje procene moraju da se pravdaju, ali i da ustuknu. Sa druge strane, dok se gradio “mit o efektu Tramp na Hispanosima“, tvrdilo se da “tihi glasač Donalda Trampa“, koji će samo da se pojavi na izborima, iako je na to veoma glasno upozoravao između ostalih i reditelj Majkl Mur, rečima da nijedan „besni belac“ na dan izbora neće ostati kod kuće“, kaže Smajlović.

Tramp i Srbija – u domaćoj javnosti se čini da je ta ljubav velika koliko Srbije i Rusije. Srbija je navijala za Trampa, ali pitanje i dalje stoji – da li će Tramp navijati za Srbiju?

“Ja ću biti zaprepašćena ako se ispostavi da je Tramp nešto naročito svestan da mi postojimo, do sada za to nisam videla dokaze, O Srbiji se govori na sajtu Brajtbart, čiji urednik je vodio Trampovu kampanju u finalnoj fazi, ali ne u svetlu brige za nas, već kako bi se izvršio napad na Hilari. Zapamćeno je da su Bil i ona oštrili svoje geopolitičke zube na Balkanu i mislim da smo samo toliko njima ušli u fokus. Iznenadiću se ako čujem da Tramp zna šta je Srbija, ali ljudi koji su ispitivali ranjivost Klintonove su nas imali u vidu zato što smo dobar argument protiv nje“, ocenjuje Smajlović.

U Trampovim rečima naša sagovornica je prepoznala stavove Majkla Flina, bivšeg direktora Vojnoobaveštajne agencije, Demokrate koji se odvojio od “establišmenta“ i zauzeo drugačije stavove.

“On govori o izručenju Fetulaha Gulena Turskoj.jer ga vidi kao neku vrstu turskog Homeinija. Tramp je od njega preuzeo i način mišljenja o Rusiji, on je čovek koji smatra da je islamski fundamentalizam veća opasnost od Rusije za Ameriku i da ako imaš nekoga ko ima istog neprijatelja kao ti, pa zašto ti da onda ne koordiniše svoje akcije sa tim rivalom protiv opasnog neprijatelja? Primetno je da je Tramp kroz kampanju ostao dosledan uverenju da sa Rusijom treba sarađivati, uprkos tome što ga je Hilari izlagala hladnoratovskom retorikom na račun animoziteta prema Rusima“, ističe Smajlović.

U tom svetlu se postavlja pitanje da li će Tramp moći da utiče na Pentagon, ali Smajlović ističe da će moći, kao i da, ako se setimo, ni Pentagon ni CIA nisu huškali na rat na Balkanu, to je pre radio Stejt department.

A u Evropi – muk. Bar u onom zvaničnom delu. Krizni alarmi su upaljeni posle pobede Trampa, a naša sagovornica ističe da je u korenu svega “strah za sebe“.

“To je sve isti tip elite, klintonovski… Oni su predstavnici tog istog establišmenta protiv koga se i u Evropi možda diže pobuna. Oni se ne plaše da će da izgube Ameriku kao saveznika, oni brane sebe. SAD su ulagale mnogo više u naoružanje, bila je vojni zaštitnik i EU je zbog toga mogla da se bavi društvenim temama. Ne mislim da će Tramp prepustiti Baltik Rusima, kao što ne mislim ni da će Putin napasti baltičke države. Tramp je Amerikancima rekao ono što žele da čuju i sa čim se slažu, da će Vašington da insistira da Evropljani plate više za odbranu i to je logično, tako bismo se i mi ponašali na mestu Amerikanaca. Ne verujem da će Tramp napustiti NATO, verujem da će navesti evropske države da preuzmu deo tereta“ zaključila je Smajlović.