Zašto „francuski kompromis“ za spor Skoplja i Sofije deli makedonsko društvo?

Predlog Francuske po pitanju kandidature Severne Makedonije za članstvo u EU ponovo deli makedonsko društvo kao pred referendum 2018. „Francuski kompromis“, smatraju sagovornici Sputnjika, Skoplje ne može da prihvati jer se tako Sofiji u potpunosti izlazi u susret. Ukoliko to ipak učini, moguće je podizanje tenzija do usijanja.

Politička atmosfera u Severnoj Makedoniji umnogome je slična atmosferi koja je u južnom srpskom susedu vladala pred referendum o prihvatanju Prespanskog sporazuma i promeni imena zemlje iz 2018, smatra Aleksandar Gajić iz beogradskog Instituta za evropske studije.

Od Skoplja se na zaobilazni način traži da ispuni bugarske zahteve

Razloge za to naš sagovornik nalazi u tome što francuski predlog takozvanog kompromisnog rešenja za deblokiranje makedonskog dobijanja statusa kandidata za članstvo u EU više odgovara bugarskoj strani koja koči makedonske evrointegracije.

„Ne radi se o kompromisu i ni o kakvom odustajanju Bugara, nego se zapravo Severna Makedonija primorava da ispuni bugarske uslove, samo ne u eksplicitnoj formi, nego se na zaobilazni način traži da se svi bugarski zahtevi manje-više zadovolje“, konstatuje Gajić.

Francuski predlog teško da može biti prihvaćen u Skoplju jer podrazumeva prihvatanje svih bugarskih zahteva, smatra i politički konsultant Vladimir Dobrosavljević. On ipak smatra da je do kompromisa svakako moguće doći.

„Severna Makedonija se još uvek ne usuđuje da postavi pitanje sopstvene manjine u Bugarskoj, koju Bugarska ne priznaje i koja je podložna asimilaciji“, objašnjava Dobrosavljević.

To je takođe pitanje koje bi u nekom vidu kompromisa trebalo da bude rešeno, dodaje on.

„Međutim, očita je namera da pitanje eventualnog članstva Severne Makedonije u EU Bugarska koristi za ostvarivanje svojih nacionalnih interesa, a iz istorije znamo da je Makedonija jedno od najvažnijih i najosetljivijih identitetskih pitanja vezanih za Bugarsku i bugarsku naciju“, ističe Dobrosavljević.

Skoplje, prema mišljenju našeg sagovornika, ne bi trebalo da prihvati francuski predlog – Makedonci su, što se tiče svog identiteta od sticanja nezavisnosti pravili dosta kompromisa – devedesetih su, zarad članstva u UN, prihvatili za zvanično ime naziv Bivša jugoslovenska republika Makedonija (BJRM), a takođe su napravili kompromis i po pitanju zastave. Nakon toga, početkom ovog veka, Makedonija je, Ohridskim sporazumom, transformisana u složenu državu, da bi 2018. Prespanskim sporazumom promenila ime.

„Zvanično Skoplje je pristalo na sve. Ali, povratnog efekta, te šargarepe, neke vrste integracija u vidu nagrade, za sada još nema, a kakvi su procesi unutar same EU plašim se da neće biti vidljivi ni u skorije vreme“, smatra Dobrosavljević.

Francuski predlog deli makedonsko društvo

Oba naša sagovornika smatraju da rasprava oko francuskog predloga može da dovede do povećanja tenzija u makedonskom društvu. Vladajuća koalicija predvođena Socijaldemokratskim savezom, nema dovoljno glasova za izmenu ustava (za šta je potrebna dvotrećinska većina), što je potrebno kako bi se ispunio bugarski zahtev da se bugarska manjina proglasi ustavnom kategorijom.

Dobrosavljević, pak, navodi da je pitanje makedonske kandidature za EU samo jedna od tačaka nezadovoljstva koja postoji unutar makedonskog društva. Vlada je nakon prošlogodišnjih lokalnih izbora izgubila legitimitet. Takođe, socijaldemokratska vlada nije se snašla u periodu epidemije kovida i loše je upravljala krizom, a primetno je i da do skoro najjača albanska partija, DUI, gubi podršku.

„Nezadovoljstvo u dve dominantne etničke zajednice već je poprilično naraslo, tako da svaka dalja vrsta spoljnopolitičkog kompromisa ili svaka dalja vrsta nesposobnosti koji mogu da izazovu ili iniciraju određenu vrstu nezadovoljstva unutar društva mogu da rezultiraju, ne bih rekao padom vlade, nego da se vlada sama od sebe uruši“, zaključuje sagovornik Sputnjika.

Podsećamo, na nedavno održanom samitu država članica NATO-a u Madridu, francuski predsednik Emanuel Makron izneo je predlog kako bi se prevazišao bugarski veto na evrointegracije Skoplja. Međutim, predlog i dalje sadrži najvažnije bugarske zahteve kao što su da Makedonija formalno prizna da njen jezik ima bugarske korene, da u svom ustavu prizna bugarsku manjinu i ukine „govor mržnje“ protiv Bugarske.

Dok makedonski predsednik Stevo Pendarovski i šef diplomatije Bujar Osmani smatraju da je francuski predlog prihvatljiv kompromis i da ne podriva makedonski indentitet, opozicija oličena u VMRO-u smatra da se radi o neprihvatljivom ultimatumu zbog čega su u nedelju u Skoplju organizovali masovne demonstracije.