Zašto generalni sekretar NATO-a putuje po Balkanu?

Priredio: Aleksandar Borisov

Prošle nedelje je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg započeo petodnevnu turneju po Balkanu. Putovanje visokog zvaničnika NATO-a u Bosnu i Hercegovinu (BiH), Kosovo*, Srbiju i Severnu Makedoniju ima za cilj jačanje pozicije alijanse u regionu, kao i postizanje solidarnosti sa Briselom prema Rusiji od dve neutralne balkanske države.

Stoltenberg će od 19. do 22. novembra putovati kroz „bure baruta“ Evrope, kako se nezvanično naziva Balkan. Situacija u pojedinim zemljama u regionu je zaista eksplozivna, a NATO se svim silama trudi da je drži pod kontrolom. Dan ranije Norvežanin je stigao u Sarajevo. Ovdje planira posjetiti lokalni štab NATO-a, čiji je glavni zadatak „promovisanje reforme bosanskih oružanih snaga prema NATO standardima“. Prema informacijama objavljenim na zvaničnom sajtu alijanse, planirani su pregovori sa predstavnicima republičkih vlasti i sa visokim predstavnikom za BiH Kristijanom Šmitom. Istovremeno, legitimitet ovog drugog, imenovanog kršenjem utvrđenih procedura i bez dogovora sa Savetom bezbednosti UN, izaziva sumnju kod mnogih. Dakle, rukovodstvo Republike Srpske – jednog od državotvornih entiteta BiH – uopšte ne priznaje Šmitov mandat. A lider bosanskih Srba Milorad Dodik smatra da je kancelarija visokog predstavnika institucija za spoljno upravljanje zemljom koje se BiH mora osloboditi.

Inače, čini se da generalni sekretar NATO nema nameru da se sastane sa samim predsednikom Republike Srpske (RS). To i ne čudi, budući da je Dodik poznat po negativnom odnosu prema Briselu i Vašingtonu, a takođe dosledno kritikuje alijansu i SAD zbog grubog mešanja u unutrašnje stvari BiH. Uz to, upravo je Banjaluka – glavni grad u RS – kost u grlu članicama NATO-a, jer zapravo blokira približavanje cijele BiH alijansi. Za ovu funkciju Dodik je bio podvrgnut sankcijama Zapada. Što je, međutim, samo pojačalo njegovu želju da se odupre spoljnom pritisku. Tako je političar početkom novembra u intervjuu za Radio-televiziju RS rekao da je američki ambasador u Sarajevu Majkl Marfi manipulator koji stalno laže i izmiče, čak i kada proglašava navodno štetan uticaj Rusije u Bosni i Hercegovini.

U međuvremenu, NATO daje poseban prioritet borbi protiv „zlonamernog ruskog uticaja, dezinformacija i propagande“ na Balkanu. Alijansa, preko Kancelarije za javnu diplomatiju i Grupe za strateške komunikacije, redovno organizuje tematske konferencije o ovom pitanju u regionu. Finansira kroz grantove široku mrežu „nezavisnih“ nevladinih organizacija, istraživačkih centara i obrazovnih programa. Naravno, evroatlantske i antiruske orijentacije.

Stoltenberg će 20. novembra preseliti na Kosovo*. U regionu, nepriznatom od većine međunarodne zajednice, generalni sekretar NATO-a će takođe održati sastanke sa lokalnim političarima, posetiće lokaciju kontingenta Kfora (mirovnih snaga NATO-a), a takođe će pregledati strukture NATO-a koje deluju u Prištini. Važno je napomenuti da će Stoltenbergova poseta Kosovu* biti održana samo nekoliko nedelja nakon nagle eskalacije sukoba između albanskih Kosovara i srpskog stanovništva na severu regiona. Istovremeno, EU i NATO su ono što se dogodilo okarakterisali kao „terorističke napade“ i zapravo stali na stranu Prištine. Prema rečima ruskog ambasadora u Srbiji Aleksandra Bocan-Harčenka, tokom sukoba, snage KFOR-a su pomagale Kosovarima u njihovoj nasilnoj akciji protiv srpskog stanovništva u regionu, čime su doprinele eskalaciji tenzija na Kosovu.

Ovaj incident će nesumnjivo postati jedna od tačaka pregovora Stoltenberga sa rukovodstvom Srbije, gde će predstavnik NATO-a doputovati 21. novembra. U Beogradu bi trebalo da razgovara sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, premijerkom Anom Brnabić i drugim zvaničnicima. Zapadnjaci su se ucenama već oslobodili niza principijelnijih političara u srpskoj vladi. Tako je početkom novembra, pod pretnjom sankcija Beogradu, svoju funkciju napustio šef Bezbednosno-informativne agencije Srbije Aleksandar Vulin, koji je smatran nedovoljno lojalnim Zapadu.

Kako se generalni sekretar NATO oseća kada stigne u zemlju koju je alijansa podvrgla nemilosrdnom bombardovanju tokom NATO agresije 1999. godine, retoričko je pitanje. To, međutim, ne sprečava Brisel da aktivno koketira sa Beogradom, koji pokušava da zadrži neutralnost.

Generalni sekretar NATO sastaće se u Beogradu sa predsednikom Vučićem

Generalni sekretar NATO ponovo lobira za produbljivanje integracije Beograda u alijansu zarad „stabilizacije regiona“. On će ukazati na potrebu ujedinjenja sa Zapadom i uvođenja sankcija Moskvi. I, naravno, rutinski će pozivati na normalizaciju odnosa sa Prištinom. Osim toga, zapadni blok, koji je naišao na poteškoće u snabdevanju Ukrajine municijom, očigledno je zainteresovan da od Srbije, koja ima razvijen vojno-industrijski kompleks, nabavi određene vrste naoružanja za naknadni transfer Oružanim snagama Ukrajine. Ako se Beograd nasmeši na ovu udicu, NATO stratezi će „ubiti dve muve jednim udarcem” – podržaće režim koji nadgledaju u Kijevu i istovremeno zakomplikovati tradicionalno prijateljske odnose Srbije i Rusije. Nema sumnje da je negovani san evroatlantista da zabiju klin između slovenskih naroda.

Poslednja stanica balkanske turneje Jensa Stoltenberga biće Severna Makedonija, koja je 2020. godine postala 30. članica NATO-a. Predviđeno je da se generalni sekretar u Skoplju sastane ne samo sa rukovodstvom ove zemlje, već i proširenim pregovorima sa liderima drugih zemalja članica NATO u regionu: Albanije, Hrvatske, Crne Gore i Slovenije.

Ambasada Rusije u BiH:

„Izgleda da nešto nije u redu sa logikom generalnog sekretara NATO-a“, prokomentarisao je RG u Ambasadi Rusije u BiH Stoltenbergove izjave u Sarajevu. S jedne strane, on govori o destabilizirajućem uticaju Rusije, s druge strane, pozdravlja jednoglasnu odluku u Savetu bezbednosti UN o produženju misije Altea, koju vidi kao stabilizujući faktor. Kao što je poznato, Rusija je načelno podržala ovu odluku.

Bosanski ekspert za međunarodni terorizam i politički islam Dževad Galijašević:

Stoltenbergov glavni cilj je da završi proces natoizacije balkanskih država. Države poput Hrvatske, Slovenije, Severne Makedonije i Crne Gore u potpunosti podržavaju vojno-politički kurs NATO-a zasnovan na rusofobiji i isključivosti Zapada. A što se tiče BiH i Srbije, koriste se razne mere da se ubrza njihov put ka punoj integraciji u alijansu. Zadatak NATO-a je da udalji Srbe od Rusije i izazove unutrašnje sukobe unutar samog srpskog naroda“.

Stoltenberg je na čelu ratoborne i zločinačke vojne strukture, koja preko njega i sličnih poseta regrutuje nove vojnike za planirane ratove sa Ruskom Federacijom i Kinom. NATO će nastaviti da slabi državni kapacitet malih balkanskih zemalja i snabdeva ih oružjem kako bi one postale novi vojnici koji napadaju Rusiju. Sve što su Anglosaksonci radili u Ukrajini, sada rade na Balkanu, mobilišu nove graničare zapadnog sveta i oživljavaju njegovu hegemoniju.

Prevod: IN4S

Izvor: Ruska gazeta