Zašto je Darku Šariću ukinuta presuda?
1 min readOdluku o ukidanju presude Darku Šariću i ostalim optuženim za šverc 5,7 tona kokaina iz Latinske Amerike u zapadnu Evropu doneo je Apelacioni sud u Beogradu i naložio da se suđenje ponovi.
„To što nisu dati jasni razlozi o povodom pravnog pitanja vezano za mogućnost primene instituta produženog krivičnog dela kod neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga, jedan je od ključnih razloga za ukidanje presude“, navela je portparol suda Mirajana Piljić.Pored toga, razlog je i nedovoljna obrazloženost konkretizacije radnji okrivljenih ponaosob, kao i korišćenje presude na osnovu sporazuma o priznanju krivičnog dela, napomenula je Piljić.
Takođe jedan od razloga za ukidanje, ali ne i ključan, je i duplirano učešće sada već bivšeg sudije Vladimira Vučinića u tom postupku. Naime, Vučinić je učestvovao u potvrđivanju optužnice protiv Šarića kao član krivičnog vanpretresnog veća, a bio je i član sudećeg veća što Zakonik o krivičnom postupku ne dozvoljava.
Prema rečima portparola, Apelacioni sud je našao da je to samo jedna od bitnih povreda krivičnog postupka zbog kojih je prvostepena ukinuta, dok su ključni razlozi gore navedeni.
Što se tiče oslobađajućeg dela prvostepene presude, koji je odlukom Apelaconog suda potvrđen u odnosu na Bojana Stanojkovića, Darka Gazdića i Aleksandru Mašić, Piljićeva je ukazala da taj deo presude nije ni osporavan žalbom tužilaštva u delu koji se odnosi na sudiju Vučinića, a tužilaštvo se jedino žalilo na oslobađajući deo presude.
„Drugostepeni sud ispituje prvostepenu presudu samo u okviru žalbenih navoda dok se taj deo presude iz napred navedenih razloga ne može ispitivati po službenoj dužnosti po važećem ZKP-u“, naglasila je Piljić.
Što se tiče Šarićevog pritvora, iako njegovi advokati najavljuju preko medija da će tražiti ukidanje uz jemstvo ili nanogicu, Apelacioni sud navodi da mu je on produžen zbog opasnosti od bekstva, zatim bojazni da će ponoviti krivično delo, i zbog uznemirenja javnosti.
„Iz spisa predmeta proizilazi postojanje opravdane sumnje da je organizovana kriminalna grupa prodajom droge ostvarila profit od više desetina miliona eura, od čega najveći deo tog novca do sada nije pronađen, a koji bi Šariću kao organizatoru mogao biti dostupan“, navodi se u odluci suda.
Apelacioni sud podseća da se Šarić nalazio u bekstvu duže od četiri godine pa da postoji bojazan da bi u slučaju puštanja na slobodu, mogao da se sakrije od državnih organa Republike Srbije, odnosno da ponovo postane nedostupan.
Zbog odluke Apelacionog suda osim Šariću ponovo će se suditi i Goranu Sokoviću koji je u bekstvu i Željku Vujanoviću, Rodoljubu Raduloviću koji je takođe u bekstvu, zatim Nenadu Novakoviću, Bošku Nediću, Marku Pandrcu koji je u bekstvu i Darku Tošiću, Nikoli Dimitrijeviću Živku Sidinskom, Bobanu Stojilkoviću, Marku Daboviću i Borislavu Tunjiću.
Ponovo će se suditi i odbeglim Nebojši Sretenoviću, Marku Račiću i Vladimiru Račiću, Petru Obradoviću i Milovanu Milovcu.
Presuda je ukinuta i za svedoke saradnike Draška Vukovića, Radana Adamovića i Nebojšu Joksovića.
Šarić se jedini iz grupe optuženih nalazi u pritvoru, dok se ostali brane sa slobode ili su u bekstvu.
Devetoro optuženih za pripadništvo Šarićevoj grupi je ranije osuđeno na osnovu sporazuma o priznanju krivice.
Šarić se predao srpskim vlastima 18. marta 2014. godine od kada se nalazi u pritvoru. Pre toga je od početka postupka krajem 2009. godine, bio u bekstvu.
Proces se vodio po šest spojenih optužnica zbog šverca više od ukupno 5,7 tona kokaina iz Urugvaja, Brazila i Argentine u zapadnu Evropu tokom 2008. i 2009. godine.
Prema optužnici, članovi Šarićeve organizovane kriminalne grupe međusobno su komunicirali preko SMS poruka i šifrovanih telefonskih brojeva, mada su im policija i domaće i strane tajne službe ušle u trag, pa je prvo hapšenje ove grupe usledilo u Urugvaju 15. oktobra 2009. godine i istovremeno u Srbiji u akciji „Balkanski ratnik“.
U Specijalnom sudu u Beogradu Šariću se sudi zbog optužbi za pranje para u Srbiji ubacivanjem novca stečenog krijumčarenjem kokaina u legalne tokove.
Šarić i još 17 okrivljenih u tom procesu terete se za pranje oko 22 miliona evra.
Dok je upumpavao prijeko potrebne devize u propalu srbijansku privredu bio je dobar. Dobri su bili i novci koje je investirao u državu Srbiju. Onoga momenta kada je u njemu proradio „pljevaljski sindrom“ i kada je naumio da dio novca (ne znam odakle mu toliko ali to nije ni važno za ovaj post) uložiti u razvoj rodnog grada tj. kada je htio sagraditi cementaru u Pljevljima stvari su se promijenile. Odjedom su se sjetili da bi ta cementara , s obzirom na veoma kvalitetan i već izvađen laporac, svojim kvalitetnim proizvodom kao i cijenom, ugrozila srbijanske cementare kojih ima nekoliko. Izgradnjom pljevaljske cementare bili bi ugroženi i bezbrojni kooperanti koji žive od tih cementara. Odjednom je Šarić postao, od prijatelja i biznismena, kriminalac bez premca kojeg što prije treba uništiti. Prethodna politička garnitura čak nije sačekala da se suđenje ovom čovjeku završi i da bude, ili ne bude, proglašen krivim. Prije svake presude ona je oduzela i počela da krčmi imovinu ovog čovjeka koja se vodi na njegovo ime kao i na imena njegovih prijatelja, rođaka i kumova. Ovakva pravda, ovakvi ljudski i zakonski aršini i ovakav mentalitet ljudi moguće je naći samo tamo „gde cveta limun žut“.