Зашто је дошло до најезде комараца у Србији: Стручњак открива главни узрок и најбољу заштиту

Др Душан Петрић је научник који се више од три деценије бави проучавањем комараца. Он открива разлоге због којих је дошло до најезде, да ли и шта треба да предузме, али и необичан начин за заштиту од њих – вентилатор.
Лудило! Хаос! Катастрофа!
Тако последњих недеља описујемо ситуацију са комарцима. Лични осећај нас не вара – комараца ове године у неким деловима земље има чак 320 пута више у односу на нашу границу толеранције, открива Душан Петрић, професор у пензији са Пољопривредног факултета у Новом Саду, преноси Спутњик.
„У Бањи Јунаковић, код Апатина, поставили смо клопке у којима прикупљамо комарце“, каже он. „То су заправо кантице са сувим ледом, односно угљен-диоксидом у чврстом стању, који привлачи комарце са раздаљине од 20-30 метара. Клопка ради од вечери до јутра.“
Током само једне овогодишње јунске ноћи тамо је прикупљено 6.400 речних комараца.
„Неиздрживо узнемиравање јавља се са преко двадесет комараца“, констатује Петрић. „Можете само да замислите какво је стање када их је 6.400. То је пакао!“
Овај научник са преко 35 година искуства у истраживању комараца наводи да су ови инсекти запосели велики део Подунавља, на пример Апатин и Полојску шуму код Бачке Паланке, као и Осијек и Вуковар у суседној Хрватској.
„Становништво на овим просторима не може да живи и да било шта ради на отвореном – у питању је екстремно баштованство или екстремно ратарство. Не чуди ме зашто се у Вуковару тражи проглашење елементарне непогоде“, напомиње он.
Намножавање комараца допринело је да промене понашање, и да постану мање подношљиви и више агресивни – у уобичајеним околностима када су мање бројни, хране се претежно пред залазак или након изласка сунца, али с обзиром на то да је већа конкуренција, не бирају време, већ боду читавог дана.
„Такође, улазе и у наше домове што се иначе ретко дешава“, додаје он.
Због чега се ово догађа?
„Најезда комараца дешава се малтене увек када водостај Дунава код Новог Сада достигне 400-500 центиметара“, прича Душан Петрић. „Тада река поплави најпродуктивнија изворишта речних комараца што је случај и ове године. С обзиром на то да могу да одлете 20-30 километара даље, преплавили су и Фрушку Гору.“
Према сведочанству овог ентомолога, слично се десило 2014. и 2019. године.
Пре него што комарци поприме облик у којима их знамо – досадних, помало чак перфидних, зујећих двокрилаца са дугим ножицама – они су најпре само јаја, затим ларве и напослетку лутке. Врсте се међу собом разликују и на основу тога где женке полажу јаја, а управо су ова места оно што стручњаци зову „извориштима комараца“.
„За кућне комарце изворишта представљају канте са водом, а за речне су то подручја која Дунав поплави.“
Како констатује Петрић, поплављене зоне су праве банке јаја комараца, тамо их има на милијарде.
„Када вода надође и њена температура буде 10 степени, јаја ће се испилети. У њима су формиране ларве која само чекају сигнал да је опао ниво кисеоника у њиховој средини – а до тога долази при плављењу зато што у води има мање кисеоника него у ваздуху.“
Свакако, није само околина Дунава поприште комараца, они се у огромном броју јављају и око других река са релативно већим плавним површинама са једном битном разликом: изворишта нису свугде једнако распоређена и продуктивна.
„Примера ради, око Тамиша такође има комараца, у банатском селу Сефкерин пребројали смо 5.248 јединки друге најбројније врсте речних комараца. Насупрот томе, око Ђердапског језера их нема толико зато што је обала таква да не може да дође до плављења већих размера“, рекао је он за Климу 101.

Како их сузбити

Док смо се у протеклом периоду обилних падавина у Србији мазали репелентима, бројали убоде и наносили креме за смањење свраба, читали смо саопштења надлежних органа како не могу да прскају комарце зато што – пада киша.

Како напомиње Душан Петрић, постоји много ефикаснији начин за њихово сузбијање. Овакав третман се такође одвија из ваздуха – али могућ је у свим временским условима и добима дана, а поврх тога је много мање токсичан по живи свет.
„Најефикасније је снизити број ларви употребом посебног биолошког препарата, једне бактерије, чији је ендотоксин веома селективан и практично можемо рећи да убија само комарце, док се на пример, при запрашивању одраслих јединки хемијским средствима, штети и осталим инсектима. Због тога се третмани одраслих комараца претходно најављују, како би пчелари затворили пчеле у кошнице“, објашњава он.
Пракса уништавања ларви комараца заступљена је и у Војводини, међутим могла би додатно да се унапреди.
„Ако се велико плављење код Новог Сада деси у мају и јуну, онда настају потешкоће. Дрвеће олиста, купине су ту, приземна и виша вегетација бујају… Тако долази до маскирања свега што је на земљи. Пилоти авиона и хеликоптера не могу да виде где је вода, а камоли ларве, па се прскање одвија отприлике и насумично“, каже професор.
Други велики изазов је формулација самог биолошког препарата који кроз лишће треба да продре до ларви комараца. Како би се пренебрегнуо овај проблем, праве се ледене лоптице – оне клизе низ лишће и долазе до воде.
Додатно, према Петрићевим речима, теренски рад је веома захтеван. У специјалне посуде, такозване дипере, граби се вода са изворишта комараца и онда се ларве броје ручно, води се рачуна о томе колико су ларве старе и да ли има лутки, сва запажања се записују…
Самим тим, без обзира на све предности сузбијања ларви комараца, овај процес и даље има одређене мањкавости. Кроз сарадњу са Покрајинским секретаријатом за урбанизам и заштиту животне средине и Факултетом техничких наука у Новом Саду, Пољопривредни факултет настојаће да га модернизује и подигне његову ефикасност на виши ниво.
Када све озелени, долази до смањене видљивости из летелица што отежава третман ларви. Али шта уколико би пилоти могли да прате мапе које би им показивале локације изворишта комараца у датом тренутку?
„Комарци се појављују већ када је водостај Дунава код Новог Сада 200-250 центиметара. Како бисмо знали шта ће бити поплављено на сваких пет центиметара промене нивоа реке, развијамо модел дигиталног близанца. Када то повежемо са бројношћу ларви, доћи ћемо до тога шта је приоритетно да се третира и где их има највише. Онда ће пилоти моћи да у своје навигаторе ставе полигон из модела и да га прате без обзира на то што доле неће видети ништа од зеленила“, каже професор Петрић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: