Зашто је коронавирус толико смртоносан
1 min readКорона вирус може да прави хаос у нашим плућима и дисајним путевима, а да наш имуни систем и даље мисли да је све у реду.
Једноставан вирус драматично је пореметио уобичајени начин живота. Иако се човјечанство и раније суочавало са пандемијама болести изазваних вирусима, свијет се никада до сада није оволико измијенио због појаве нове болести.
Због чега је корона вирус другачији? Шта је у његовој биолошкој природи што представља посебну пријетњу по наш живот?
Краљ прерушавања
Ако дођете у контакт са вирусом, он у почетној фази може да превари ваше тијело.
Корона вирус може да прави хаос у нашим плућима и дисајним путевима, а да наш имуни систем и даље мисли да је све у реду.
“Овај вирус бриљира у прерушавању – може да се размножава као луд у вашем носу, док се ви и даље осјећате одлично”, каже професор Пол Лехнер са Универзитета у Кембриџу.
Када корона вирус уђе у ћелије, оне почињу да испуштају посебне хемикалије – интерфероне – који сигнализирају остатку тијела и имуном систему да нешто није у реду.
Међутим, корона вирус има “невјероватну способност” да онеспособи хемијску сигнализацију, објашњава професор Лехнер, додајући да “корона то ради тако добро да ви ни не схватате да сте болесни”.
Лехнер каже да се приликом посматрања заражених ћелија под микроскопом не види да су инфициране, иако тестови показују да су “препуне вируса” и додаје да је то “још један кец у рукаву” на који корона рачуна.
Корона се понаша по принципу “удри и бјежи”
Количина вируса у нашем тијелу достиже врхунац само дан прије него што се разболимо.
Међутим, потребно је да прође барем још седам дана прије него што пацијент падне у стање гдје му је потребна хоспитализација.
“То је брилијантна еволутивна тактика – не тјера вас да идете у кревет, ви још можете да излазите па и да се добро проведете”, каже Лехнер.
Вирус је попут возача који прегази особу на пјешачком и побјегне – на тај начин, вирус може да пронађе сљедећу жртву прије него што се прва опорави или умре.
Најпростије речено, “вирус није брига да ли ћете се опоравити или умријети”, каже Лехнер, “он удара и нестаје са лица мјеста”.
Тиме се корона вирус значајно разликује од САРС-а који се проширио 2002. године. Он је био најзаразнији након што се људи разболе, када су они већ знали да треба да се изолују.
Вирус је нов, а наше тијело неприпремљено
Сјећате ли се претходне пандемије? Лјуди су 2009. године били у великом страху од свињског грипа.
Ипак, испоставило се да није био тако смртоносан као што се мислило, јер су старији већ имали неку врсту заштите, због сличности тог вируса са до тада познатим верзијама грипа.
Постоје још четири вируса која нападају људе, а симптоми болести се поклапају са симптомима обичне прехладе.
Професорка Трејси Хасл са Универзитета у Манчестеру каже да је корона вирус “нов, па је наш имунитет неприпремљен”.
Она додаје да корона вирус може бити “прави шок за имуни систем”.
Ситуација се може упоредити са епидемијом малих богиња у Европи, која је настала након открића Сјеверне Америке, одакле је вирус стигао.
Формирање имуног одговора од нуле представља велики проблем за старије, чији имунитет полако слаби.
Борба против инфекције за наш организам је низ безуспјешних покушаја све док се тијело коначно не избори.
Међутим старији људи имају мање Т-ћелија, кључне компоненте нашег имуног система, па борба против корона вируса самим тим тежа.
Ковид-19 почиње као обична инфекција плућа (гдје се манифестује на неуобичајен начин), а може утицати и на читаво тијело.
Професор Мауро Гјака са лондонског Кинг колеџа каже да су многе карактеристике корона вируса “специфичне” за болест коју изазива, што га чини “другачијим од било ког другог вирусног обољења”.
Он каже да вирус не само да убија ћелије плућа, већ их чини дисфункционалним, а оне се затим удружују у велике дисфункционалне ћелије, које изгледа остају у тијелу још неко вријеме.
Гјака додаје да, иако код обичног грипа долази до “потпуне регенерације плућа”, то “није случај” са корона вирусом.
“Зато је ова болест тако несвакидашња”, објашњава.
Згрушавање крви је још један чест симптом Ковида-19, уз приче љекара који не могу да убризгају потребне супстанце пацијенту јер се одмах сусријећу са крвних угрушцима.
Хемикалије које утичу на згрушавање крви су по “200, 300 или 400 пута” увећане код неких пацијената, каже професорка Беверли Хант са Кинг колеџа.
“Да будем искрена, током своје дуге каријере још ниједном нисам видјела пацијенте код којих крв постаје тако лепљива”, рекла у интервјуу за Инсиде Хеалтх.
Разлог што корона вирус захвата цијело тијело можда лежи у начину на који вирус улазу у ћелије, користећи посебан рецептор АЦЕ2, који постоји у бројним крвним судовима, јетри, бубрезима и плућима.
Вирус може да изазове и упалу код појединих пацијената, што тера имуни систем да ради до изгарања, због чега цијело тијело може да трпи посљедице.
Корона вирус: Зашто се тако лако преноси
Ковид-19 је тежи ако сте гојазни, а сало око струка повећава ризик да завршите на интензивној њези или преминете од посљедица инфекције.
То је још једна нова појава.
“Јака корелација са гојазношћу је нешто што до сада нисмо имали прилике да видимо код других вирусних инфекција. Гојазни људи обично боље подносе болести плућа”, каже професор Стивен О’Рахили са Универзитета у Кембриџу.
“Изгледа да је то још једна специфичност корона вируса, јер то није случај са обичним грипом”, додаје.
Залихе масти у тијелу, у органима каошто је јетра, изазивају метаболичке поремећаје када се сретну са вирусом. Код гојазних пацијената су чешћа запаљења и појава протеина који доводе до згрушавања крви
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Lupetanje, nagađanje, namještanje, traženje senzacije, fantaziranje… a sve u cilju “ prodavanja magle“ da su tamo neki ekstra- mozgovi u laboratorijama, ekspresno napravili pet različitih vakcina za nešto tako „prepametno, opasno i smrtonosno“! Ovu priču oni ne prodaju samo „narodnim masama“ nego i obrazovanim ljudima, pa i ljekarima, koji od lične sujete ne vide obmanu. Umjesto da koriste svoj razum i savjest, i tako liječe ljude, pristaju na razne pogrešne i, potencijalno, opasne protokole.