Zašto je manje zaraženih na siromašnom istoku, nego na bogatom zapadu Evrope
1 min read
ilustracija
Postoji nekoliko razloga što su se bivše socijalističke zemalje bolje snašle od bogatih zapadnih država i što imaju drastično manje zaraženih od virusa korona. Iako imaju mnogo manje novca i lekara po glavi stanovnika, ovog puta presudio je stari sistem javnog zdravlja, disciplina građna, brza reakcija države i obavezna vakcinacija.
Za razliku od razvijenih zemalja poput Italije, SAD i Velike Britanije, zemlje bivšeg istočnog bloka bile su brze u sprovođenju mera izolacija i socijalne distance, već kada su se pojavili prvi slučajevi infekcije, prenosi Euraktiv.
Sa Zapada dolaze slike pretrpanih bolnica ili masovnih grobnica, poput one na ostrvu Hart u Njujorku, scene za koje su mnogi mislili da nakon završenih ratova više nećemo viđati.
Prema podacima Univeriteta Džon Hopkins do 11. aprila, na milion stanovnika Španija je izgubila 350 građana zbog posledica Kovid-19, Italija 322, Belgija 314, Francuska 202, Britanija 145. Za razliku od njih, Rumunija je na milion ljudi izgubila 15 stanovnika, Češka pet a Slovačka 0,4.
Države Istočne i Srednje Evrope imaju siromašnije zdravstvene sisteme, stariju populaciju, a bore se s nedostatkom medicinskog kadra. Liderima tih zemalja nametanje strogih mera izolacije bio je jedini izlaz.
Britanija nije proglasila potpunu izolaciju sve do 24. marta kada je već imala više od 8.000 zaraženih i preko 400 smrtnih slučajeva. S druge strane Češka je zatvorila svoje škole i granice već 12. marta, a od prvo potvrđenog slučaja nije prošlo niti dva nedelje. Slovačka je proglasila vanredno stanje istog dana, a u tom trenutku su imali 21 evidentiran slučaj virusa korona u zemlji.
Već sledećeg dana Poljska je uvela istu meru. U tom trenutku su imali 17 pacijenta. Zatvorili su granice, barove i restorane. Te zemlje su i prve počele s uvođenjem praćenja građana putem aplikacija i mobilnih telefona, o čemu se i dalje pregovara na Zapadu.
Dan kada je Prag proglasio izolaciju, britanski premijer Boris Džonson je svojim građanima poručio da mogu slobodno ići na sportska događanja, a dva dana ranije američki predsednik Donald Tramp je Amerikancima rekao da je SAD spremna, kao i da će se „virus smiriti i otići“. U razvijenim državama lideri su izbegavali karantin zbog bojazni za ekonomiju, a njihovi stanovnici su uvelike kršili mere socijalne distance pa smo tako viđali prepune londonske i njujorške podzemne železnice, ljude koji uživaju u pariškim parkovima i aktivnostima na otvorenom.
U bivšim komunističkim zemljama ljudi su i dalje manje izloženi velikim kretanjima stanovništva. Pretnja od Kovida-19 se shvata ozbiljnije kao „ono nešto strano“, što je bolje da ne prodre u društvo. Ljudi prihvataju neugodnosti i disciplinovano sprovode ograničenja nametnuta od države.
„Pre svega to je odnos prema autoritetu. Žitelji srednje i istočne Evrope još uvek imaju naviku da slušaju odluke državnog aparata, autoriteta, a posebno je to izraženo u krizama. Zbog toga su mere ograničenja rada i kretanja prihvaćene brzo i bez mnogo razmišljanja. Kao drugi razlog bih svakako istakla razlike između sistema javnog zdravlja. Naime, kad je pedesetih godina prošlog veka pokrenut globalni projekt vakcinacije, upravo su zemlje srednje i istočne Evrope od toga imale velike koristi“, objašnjava doktorka Dagmar Radin, univezitetska profesorka koja izučava zdrastvene sisteme, prenosi Sputnjik.
Prema njenim rečima, tada se na tom prostoru razvio sistem javnog zdravlja koji bi se mogao jednostavno protumačiti frazom „javno zdravlje na prvom mestu“.
„Zdravstveni sistem tih zemalja je infrastrukturno slabiji od onih na Zapadu, gde se bitno više ulaže u zdravstvo, ali pod drugom maksimom. Onde je „individualno zdravlje na prvom mestu“, tumači Radin.
