Zašto se druga Srbija uznemirila zbog Severine, ali ne i zbog „Jandrinog jata“?

Jataci Jovana Dalmatinca, i svi koji nešto znaju o pripadnicima Kralja Petra garde su pod strogim nadzorom, dok su posebno bezbednosno interesantni oni koji „do Dinare niđe ne staju“. Hapse se, privode i kažnjavaju svi ljubitelji, a naročito izvođači srpskog melosa koji narušavaju evropejsku perspektivu Hrvatske „jeftinim srbovanjem“ uz pomoć muzike.

U međuvremenu, s druge strane Dunava, Srbija potvrđuje da je „despotovina“, tako što se usuđuje da na graničnom prelazu kontroliše jednu od najvećih hrvatskih zvezda – onu koja je na sebe uzela da sudi o „genocidu“, i koja se kao branik ljudskih prava iskazala još kada je bila spremna da nastupi na proslavi progona Srba u Kninu (2009. godine).

Dežurni kritičari, pripadnici druge Srbije, uvek su tu da nam ukažu kako su Srbi najgori i kako je zaustavljanje na granici jedne takve zvezdetine kao što je Severina – nedopustivo. „Druga Srbija“ ne reaguje na muke krajiške muzičke grupe „Jandrino jato“, prošle godine hapšenog pevača Rajka Lalića, nedavno utamničenog advokata Nemanje Berića i svih onih koji su kažnjeni jer pevaju „srpskom“ bojom glasa.

Ali, zašto takav muk? Šta revolt „građanističke elite“ zbog bliskog susreta Severine sa graničarima, i njihova indiferentnost na progon Srba zbog muzike govore o toj famoznoj drugoj Srbiji?

Očigledno je da nije reč samo o pukom muzičkom ukusu, jer ako se drugosrbijanci braneći Severinu i kritikujući „jeftino Srbovanje“ zalažu za uvođenje „muzičke policije“ – možda bi takve patrole prvo trebalo da se upute upravo do Severine.

Jer, zbog stihova „muškarcu samo treba kurva“, „mala je dala“, ili „hop, hop, malo, malo pa krivina, ljulja se kabina“, mogle bi da se uključe i rotacije.

Šta li je onda, zatvorilo usta drugosrbijancima, pa i brojnim medijima, baš u trenutku kada je trebalo reagovati na zlostavljanje njihovih sunarodnika koji zbog „sumnjivih“ stihova momentalno završavaju u hrvatskim kazamatima? Zbog slučaja „Severina“ gorele su i društvene mreže i medijsko nebo Srbije, dok su ustaški povici Tompsona u Imotskom, za najveći deo internet zajednice – bili nevažni.

Alergija na „srbovanje“?

„Što se tiče druge Srbije, nije ništa novo što je Severina za njih preko noći postala heroj i potencijalni lider opozicije. Svako ko kaže nešto protiv Vučića za njih je automatski etalon integriteta i hrabrosti, bilo da se radi o Severini, Feđi Štukanu, Seki Aleksić ili Topalku. Najbolji primer za tu vrstu pavlovljevog refleksa je Jelena Karleuša, koju su nekritički obožavali dok je bila kuma Prajda, glasala za LDP i davala opozicione izjave, da bi je sada, kada je postala bliska sa vlastima, preko noći omrznuli i obasipaju je najgorim uvredama“, ukazuje pisac i publicista Marko Tanasković.

A kad je reč o „alergiji“ koju drugosrbijanci dobijaju i na sam pomen srpstva, naš sagovornik podseća kako je i Miloš Crnjanski još tokom tridesetih godina prošlog veka jadikovao što se nigde na svetu ne govori o nama tako ružno kao kod nas i što je još gore, nigde na svetu ne dozvoljava se tako olako drugome da to čini kao kod nas.

„Evo možemo da vidimo da se, gotovo sto godina kasnije, praktično ništa nije promenilo pa tako jedna hrvatska pevaljka može u Srbiji da govori za Srbe da su genocidni zbog Srebrenice, da ismeva i vređa našeg patrijarha i da slavi progon srpskog naroda u ‘Oluji’. Ne sviđa mi se to što je nakon ispitivanja, puštena da uđe u zemlju, što je ona odbila, pa je sada još dobila besplatnu reklamu i ispala žrtva velikosrpskog šovinizma i primitivizma. Takvi potezi, ako se već povlače, moraju da budu odlučni i da beskompromisno idu do kraja. Generalno, nije loše da se pojedini zabavljači i estradne ličnosti koji se ističu srbofobnim izjavama štrecnu svaki put kada, motivisani zaradom, prelaze granicu, jer bi mogli biti zaustavljeni i vraćeni nazad“, uverava naš sagovornik.

Čini se međutim, kako je to u šali nedavno rekao istoričar Nemanja Dević, kako je „srpska pesma izgleda stvarno subverzivan faktor, koji na mala vrata vraća srpsku kulturu kao prethodnicu srpske vojske na okupirane teritorije“.

To bar misle komšije Hrvati pa i „pacifisti“ iz kruga dvojke koje bi zli jezici možda nazvali i snishodljivim autošovinistima koji ćute samo na nepravde načinjene prema sopstvenom narodu.

Zapadnjački dvostruki standardi

Spisak ljudi kojima je zabranjen ulazak u Srbiju je „spisak pravednika“, konstatuje kolumnista Dragan Bursać u odi Severini objavljenoj na portalu „Autonomija“ koji uređuje Dinko Gruhonjić. O spisku Srba koji su hapšeni zbog pevanja krajiških pesama, nije se oglašavao.

Tišina o Srbima toliko je glasna da je i premijer Miloš Vučević primetio kako se čuje „više vapaja za Severinom nego za jednim Srbinom koji je uhapšen ili ubijen“.

„Ovde će mnoge nevladine organizacije mnogo više žaliti za jednu grančicu, a nikada nećete čuti da osuđuju teror nad Srbima na Kosovu i Metohiji. To je van opisa njihovog posla ili van njihovih obaveza u odnosu na one koji ih finansiraju“, rekao je Vučević.

Takvi, dvostruki standardi su, kako objašnjava za RT Balkan reditelj Dragoslav Bokan, „sama suština zapadnjačkog, nama suprotstavljenog pogleda na svet“.

„Ko to ne razume, ništa neće razumeti. Uvek će se pitati zašto za jedne važi ovako, a za druge onako, zašto naši neprijatelji dobijaju oprost i blagost, a sve što mi uradimo samo strogost, osudu i mržnju“, kaže reditelj Dragoslav Bokan.

I ti dvostruki standardi, više su nego očigledni – ne samo u situacijama dok beogradska elita čupa kosu na Severinino zadržavanje na granici, a snajperistu armije BiH Feđu Štukana kome je zabranjen ulazak u Srbiju momentalno postavlja za ikonu kulturne scene Balkana dok istovremeno ćuti na nikad završenu „Oluju“ koja se nastavlja čak i preko muzike – zabranom Srbima i da pevaju.

Očito je to i iz histerije koja nastaje kada sportisti na Balkanu zajedno sa Danicom Crnogorčević poruče „Veseli se srpski rode“. Jer srpski rod ne sme da se veseli. I treba da prestane da peva. Nije u redu ni da se nazivaju „Srbima“, društveno je prihvatljivo da budu „Srbijanci“.

„Važno je da se oslobodimo onog najvažnijeg i najopasnijeg greha koji nas onemogućava da se vratimo sebi, a to je to otrovno antisrpsko jugoslovenstvo. To jugoslovenstvo nas tera da prihvatamo sva zla, nama načinjena, ali ničim ne obavezuje one koji nam to zlo čine- da budu blaži prema nama. Oni ne žele sa nama da se ponašaju čak ni kao prema ljudima, dok mi uprkos svemu prema njima moramo da se ponašamo kao prema braći. Ta disproporcija između našeg jugoslovenstva i njihovog antisrpstva upotpunjuje priču o dvostrukim standardima i do zadnje jote objašnjava šta nam se dešava, šta nam se dešavalo i šta će nam se dešavati dok ovo ne budemo razumeli“, zaključuje Bokan.

Izvort: RT Balkan