Zašto se Kosovom ne može trgovati?

Boško Kozarski

Svaki narod, da bi narod mogao biti, temelji se na tri stuba – mitologiji, etnologiji i poeziji.

U našem slučaju, sva tri stuba srpskog naciona sačinjena su od Kosova. Podrivanjem kosovskog temelja obrušio bi se hram srpstva i zatrpao sve nas, možda čak i tragove našeg postojanja. Bolje je i da Beograd padne u ruke bezvernika nego da Kosovo osvane na nekoj diplomatskoj berzi. Iako se krošnja razvila i nabujala, mesto gde je posejano seme srpstva vekovima je bilo centralno mesto našeg bivanja i svih najvažnijih zbivanja. Iako je Lazar stolovao u Kruševcu, Murat ga je udario na Kosovu, po kojem su i oko kojeg su još Nemanjići manastirima utvrdili međe srpske duše i smisla.

Znao je Murat da se Srbija na Kosovu brani, da je to prag koji treba pregaziti kako bi ušao u Evropu. Po Lazarevom odgovoru, to je bio prag kojim je sveti knez Srbe uveo u Carstvo nebesko, iz kojeg svim silama danas pokušavamo da pobegnemo, dok nas Sveti Sava gleda sa bolom u grudima.

Na časovima istorije danas naše đake uče da je Kosovski boj završen bez pobednika, računajući velike gubitke s obe strane, a zanemarujući krucijalni dobitak našeg naroda – ujedinjenje i trajni putokaz u liku Lazara, Miloša, Milice… Na časovima istorije nas uče da je Kosovski boj završen, iako i danas traje, sa istom žestinom kao na Vidovdan 1389. I danas svako od nas može izabrati stranu i stati kraj Lazara kao čestiti potomak svih njegovih saboraca kroz vekove, ili pak „bogatiji“ za 30 srebrnjaka gledati sa strane kako međunarodni izvršitelji kidaju komade mesa sa njegovih moštiju iz Ravanice, dok nam kosovski koren seku oštrim sabljama bezbožništva. Seku, ne shvatajući da nam ni tako ne mogu ništa, jer su Srbi naopako nasađeni i korenje im je na nebesima nad Kosovom.

Pamteći svoje starešine, njihov zavetni odnos prema narodu, lako danas razaznajemo Lazara od Brankovića, hvaleći Obiliće, Sinđeliće, Mišiće i sve one koji nas do danas održaše na kosovskim temeljima. Naša otadžbina nije Srbija, jer se na taj način odričemo celog Srpstva koje obitava u Crnoj Gori, Srpskoj, u Krajini, Makedoniji… Naša jedina istinska otadžbina je na Kosovu i ako se nje odreknemo, ako njome trgujemo, biće to nacionalna eutanazija, samoubistvo ideje jednog božanstvenog naroda. Ko je spreman za takvu trgovinu?

Izvor: Alo