Zašto Šolc ćuti

Bilo je to od početka simptomatično i problematično ćutanje onih koji su bili najteže pogođeni i, trebalo bi, najviše zainteresovani da progovore: zvanični Berlin se ponašao krajnje nemušto posle terorističke diverzije u septembru prošle godine i dizanja u vazduh jednog od najvažnijih (i najskupljih: više od 11 milijardi evra) nemačkih energetskih projekata, gasovoda Severni tok 1 i 2.

I još simptomatičnije i problematičnije: ni kad su grunuli u javnost, pre nekoliko dana (kraj avgusta), pred samu godišnjicu zločina, rezultati istraživačkih novinarskih timova dva uticajna nemačka medija, nedeljnika „Špigl“ i javnog televizijskog servisa ZDF, koji su usijali političku atmosferu, vlada ne progovara.

Kancelar Olaf Šolc, direktno prozvan, ćuti, kao zaliven.

Kancelarov ured se, i ovaj put, zaklonio iza fraze da treba sačekati ishod istrage. Iako su novinarski timovi dve medijske kuće, upravo koristeći ono do čega je istraga već došla (debeo dosije), nedvosmisleno saopštili: diverziju na gasovod, nedaleko od danskog ostrva Bornholm u Baltičkom moru, izvršili su ukrajinski komandosi.

Jedan od učesnika velikog istraživanja, novinar Volf Vidman Šmit, kaže za „Dojče vele“: zvaničnici izbegavaju po svaku cenu ovu temu, ali ne mogu jednostavno da odmahnu rukom pred ozbiljnim zločinom…

Oglasila se, za sada, samo ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer: nadam se da će državni tužilac naći dovoljno činjenica da optuži počinioce, moramo zločince izvesti pred sud.

Državni tužilac Lars Ote tvrdi u izjavi „Špiglu“ da ima dovoljno dokaza o „ukrajinskim tragovima“. Jedino „ne može sa sigurnošću“ reći da li je čitava operacija izvedena u državnoj režiji.

Već spomenuti novinar Šmit bi da abolira (ukrajinski) državni vrh: malo je verovatno, kaže, da je predsednik Vladimir Zelenski znao za akciju…

Malo je verovatno, zaključuju novinarski timovi, da su „ažurni“ ukrajinski građani radili na svoju ruku. Jedan od razloga zagonetnog kancelarovog ćutanja, dakako ne i jedini (o takođe osetljivim unutarpolitičkim nešto kasnije), verovatno se tiče upravo te, moćnije ruke.

Jedno podsećanje: uvek dobro obavešteni „Vašington post“ je još u junu prošle godine (dva meseca pre dizanja u vazduh obe gasovodne cevi Severnih tokova: četiri havarije na istom mestu, jedna nešto dalje) pisao da se upravo to sprema. Izvor: CIA. Navodno se američka agencija u ovom slučaju „poštapala“ onim što joj je došapnula jedna „evropska služba“.

U medijima se, uz druge spekulacije na ovu temu, spominjalo da su agenciji „koja sve vidi i sve zna“, tu informaciju doturiti – Holanđani. Nemačke obaveštajce je, opet navodno, „uspavala“ činjenica da se ništa nije dogodilo u terminu s kojim se baratalo u „Vašington postu“.

I još: nije izvršena najavljivana diverzija na gasovod Turskog toka u Crnom moru, kojim se, preko Turske, snabdevaju Srbija i još neke evropske države.

I priča o tome da je neposredan povod Ukrajinaca da unište Severni tok bila namera da Rusima „izbiju iz ruku“ glavni izvor prihoda i „najvažniji instrument“ koji je Moskva mogla da koristi ucenjujući Berlin, stoji na klimavim nogama.

Vlada socijaldemokratskog kancelara Olafa Šolca je, ponizno, učinila ono što su ranije vlasti i kancelari, od Gerharda Šredera do Angele Merkel, godinama odbijali da učine: pod pritiskom Vašingtona su već, pre diverzije, stavili gasovod „na led“.

Žestokim protivnicima gasovoda, a pored Ukrajinaca, Poljaka i baltičkih državica, najglasniji i najuporniji u tome su, u svim administracijama, od Buša mlađeg, preko Obame i Trampa, do Bajdena, upravo Sjedinjene Američke Države, bilo je stalo da, po svaku cenu, Nemačku, i dotad najsnažniju privredu Starog kontinenta, definitivno (?) odseku od sigurnog snabdevanja jeftinim ruskim energentima.

Uz pravne razloge i prepreke koje teraju Olafa Šolca u defanzivu i neku vrstu tamnog vilajeta – sve što učini ili ne učini moglo bi mu se politički obiti o glavu – jeste ta prejaka „američka karta“.

Meseci prolaze a kancelar ni prstom da mrdne oko eventualne popravke oštećenog gasovoda. Rđa, međutim, ne čeka. Čini svoje. Ako se nešto brzo ne preduzme, upozoravaju stručnjaci, najskuplji energetski projekat postaće (neupotrebljivo) staro gvožđe.

Pravni razlozi za uzdržanost nemačkih istražnih organa, u čijim rukama je, rekosmo, već „debeli dosije“ koji upućuje na Kijev: Nemci ne mogu voditi istragu u Ukrajini. Vlada ne traži, s te strane, pravnu pomoć. Nemačka bi, u tom slučaju, trebalo da sa Ukrajinom podeli saznanja do kojih se već došlo. Ali: Berlin, konstatuje „Dojče vele“, „ne veruje Kijevu“…

Ono što, inače „usporenog“ i kolebljivog kancelara dodatno „čini nemuštim“ u veoma osetljivoj i varničavoj temi, je politička atmosfera koja kruni njegov ionako nizak politički kapital i rejting.

Političke akcije lidera i stranaka koje se protive daljoj, posebno vojnoj, pomoći Ukrajini nezaustavljivo rastu. I onih s desnog i onih sa levog političkog pola. Alternativa za Nemačku je već nedeljama u istraživanjima ispred svih vladajućih stranaka. A kancelar nema kud: ne sme, i ne može, da se izvuče iz čeličnog zagrljaja i bespogovorne solidarnosti sa (nesrećnom) Ukrajinom.

Još jedan podatak krajnje neugodan za kancelara: ikona Levice, Sara Vagenkneht, o kojoj je već bilo reči na ovom portalu, takođe žestoki protivnik nemačkog ulaska u ukrajinsku ratnu lavu, uzletela je minulih dana na visoko treće mesto na listi popularnosti. Daleko ispred kancelara Olafa Šolca, Kristijana Lindnera i Analene Berbok, lidera vladajuće „semafor koalicije“.

Vagenknehtova sa te, jake pozicije, kreće u osnivanje sopstvene političke stranke…

Izvor: RT Balkan