Zašto su Srbi uz Trampa?

Aktuelni američki predsednik nije učinio ništa loše Srbima, što ga izdvaja od njegovih prethodnika, kaže Vladislav Jovanović.

Dok svet iščekuje epilog trke za predsednika SAD, čini se da  javnost u Srbiji nikada nije bila više navijački raspoložena. Iako fejsbuk grupa „Srbi za Trampa” ima svega 600 pratilaca, spisak onih koji podržavaju ili barem simpatišu američkog predsednika Donalda Trampa značajno je duži. Makar u Srbiji gde većina naših sugrađana smatra da je Tramp mnogo naklonjeniji Srbima od kandidata demokrata Džoa Bajdena koji nam je poznat po svojim antisrpskim izjavama. Simpatije opstaju uprkos tome što većina diplomata smatra da se odnos SAD prema Srbiji neće značajnije promeniti, ma ko da bude izabran za 46. američkog predsednika.

Jedna od pokretača kampanje „Srbi za Trampa” dr Olga Ravasi  izjavila je ranije da su se organizovali uz podršku Republikanske stranke i Trampovog izbornog štaba kako bi motivisali Amerikance srpskog porekla da se angažuju u reizboru 45. američkog predsednika. Ne tako davno, 2003. godine, Srbi su podržavali kandidata demokrata Džordža Buša za čijeg mandata su kosovski Albanci proglasili nezavisnost. Iskusni diplomata Vladislav Jovanović navodi da je za Srbe Tramp logičan izbor. Nije učinio ništa preterano dobro za Srbiju, ali, dodaje, nije uradio ni ništa loše. Za razliku od prethodnika koji su činili loše stvari. I to u kontinuitetu. Ipak, dodaje Jovanović, u ovom duelu Srbija ne bi trebalo da se ponaša navijački. Najbolje bi bilo da se držimo po strani.

„Naš narod je poznat po svojih nekoliko osobina, emocionalni smo, dobroćudni i često površni, što nas je koštalo više puta kroz istoriju. Drugi su često koristili te naše slabosti da nas stave u podređen položaj. Kada su u pitanju izbori u SAD šanse kandidata su gotovo podjednake. Za nas je najbolje da se držimo što neutralnije moguće, uz uvažavanje Trampa zbog poteza koji su uticali na spuštanje očekivanja Albanaca”, kaže naš sagovornik.

S druge strane analitičar Predrag Rajić iz Centra za društvenu stabilnost navodi za „Politiku” da su odnosi Srbije i SAD značajno poboljšani u proteklih šest, sedam godina što se neće promeniti bez obzira na to da li će izbore da dobije Donald Tramp ili Džo Bajden. Ipak, nakon potpisivanja Vašingtonskog sporazuma, Bajden je priznao da ne zna šta piše u dokumentima koje su potpisale delegacije Beograda i Prištine, ali da pretpostavlja da će sporazum ojačati nezavisnost „Kosova”.

I predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio nedavno da on nema nikakvu sumnju da bi Brisel voleo da na američkim izborima pobedi upravo Džo Bajden. Dodao je i da bi tada bili nastavljeni pritisci na Srbiju tako što bi se govorilo o „diktaturi u Srbiji” i uplaćivao novac preko različitih fondacija da bi se napravila atmosfera „za rušenje Vučića”.

Nakon potpisivanja vašingtonskog sporazuma oglasio se i specijalni Trampov izaslanik Ričard Grenel, koji je za Srpski radio Čikago naveo da postoji čitava gomila problema širom sveta, a da političari u Vašingtonu vole ovaj proces koji kontrolišu. „Pa ćete čuti puno buke o ovim pregovorima između Kosova i Srbije od vašingtonskog tipa ljudi koji ne vole sporazum ili im se ne sviđa proces. I to je jedan od razloga, ako ne i glavni, što ga kritikuju. Nisu bili uključeni u pregovore. I tvrdio bih da smo imali uspeha kada oni nisu bili uključeni”, poručio je Grenel.

Nakon potpisivanja Vašingtonskog sporazuma, dolaska  DFC-a u Beograd, ukidanja prištinskih taksa na proizvode iz Srbije i odlaska dva kosovska premijera, u Srbiji se učvrstilo mišljenje da Trampova administracija nije toliko naklonjena Prištini. Kao šlag na tortu došla je izjava hrvatskog predsednika Zorana Milanovića koji je kazao da je uvređen jer su novinari poredili njegov retorički stil sa Trampovim. Dodao je da je njegov „stil” mnogo sličniji stilu Džoa Bajdena.

Diplomata Vladislav Jovanović dodaje i da većina Srba priželjkuje da Tramp pobedi, jer on ima „slobodnije ruke” u odlučivanju o svemu, pa i o našem prostoru. Takođe, odnosom prema Srbiji Tramp je poslao poruku da je moguće mirno rešavanje problema, bez upotrebe sile. Na taj način on pokušava da se pozicionira suprotno nepopularnoj politici prethodnika koji su sve probleme rešavali ognjem i mačem. „Tramp u ovoj izbornoj kampanji pokušava da pridobije one Amerikance koji ne žele više svoju decu da šalju u rat. Njegova čula su otvorena za hvatanje svih šansi. Još kao privrednik bio je vrlo prepreden, dalekovid i smeo. U odnosu Beograda i Prištine video je šansu da brzo proizvede nešto što može da predstavi kao značajan uspeh njegove miroljubive politike. Videćemo koliko će mu to pomoći”, procenjuje naš sagovornik.

Navodi da Srbi čine tek mali deo glasačkog tela u SAD, ali da je Tramp pokazao da njemu to nije nevažan broj. Naš sagovornik smatra da je Tramp kao aktivan predsednik u psihološkoj prednosti, a da se  retko dešava da predsednik posle jednog mandata ode u penziju. To je obično posledica bolesti ili neke krupne greške, koju Tramp nije napravio, kako smatra Jovanović. „U SAD se ne suprotstavljaju samo dve ličnosti već i dve politike. Odlučuje se da li će SAD i dalje da budu nosilac vojnih akcija u svetu ili će da se skoncentrišu na svoje probleme”, dodaje Jovanović.

Predrag Rajić podseća da su Srbi i Amerikanci od 1882. do 1992. godine bili saveznici, i da se devedesetih godina naši interesi nisu poklopili. Međutim, kako kaže, to ne znači da treba da ostanemo zarobljeni u prošlosti. To bi bilo potpuno politički infantilno. „Amerikanci su nam neophodni kao partneri. Poslednjih šest, sedam godina, srpski korpus u Kongresu je oživeo, shvatili smo značaj lobiranja u svetu. Uspeli smo da se nametnemo, pa sada u Vašingtonu mogu da saslušaju naše stavove”, kaže Rajić dodajući da je nova era SAD i Srbije zaista počela i da to nema veze samo sa Trampom, već prvenstveno sa našom diplomatskom aktivnošću.

Kako dodaje, značajno je što su pojedinci u Beloj kući počeli da realno sagledavaju stanje stvari, poput Džona Boltona i Grenela. „Situacija je postala povoljnija kada su neki političari diplomate koji su gradili karijeru na ratovima otišli u penziju. Amerikanci više nemaju interes da ulaze u konflikt sa Srbima”, dodaje Rajić. Smatra da smo od aktuelne američke administracije uspeli da izvučemo politički maksimum, ali i da Bajdenovi sadašnji saradnici imaju izbalansiran stav o Srbiji. „To je novitet, ali očigledno se i tamo stvari menjaju nabolje što je takođe posledica našeg dubinskog rada”, dodaje ovaj analitičar koji naglašava da su SAD trenutno zainteresovanije za rešavanje problema na Dalekom istoku, pa im odgovara mir na Balkanu.

Na naše pitanje zašto Srbi podržavaju Donalda Trampa analitičar Branko Radun odgovara da naši sunarodnici širom sveta pamte bombardovanje Srbije, za šta najviše okrivljuju  Klintonovu administraciju. Podseća da na prošlim izborima izbor nije bio težak, imali su  Hilari Klinton protiv Donalda Trampa. Većina je zapravo glasala protiv Hilari i tako dala podršku Trampu. „Danas je slična situacija, Tramp ima stratešku prednost u odnosu na Bajdena koji je devedesetih bio jedan od najgorljivijih zagovornika kažnjavanja i bombardovanja Srbije i Republike Srpske. Pored toga srpska zajednica u SAD uglavnom je konzervativnog opredeljenja pa je i zbog toga podrška Trampu veća no što je imaju kandidati demokrata. Sporazum u Vašingtonu će isto tako povećati procenat podrške koju ima Tramp u odnosu na Bajdena koji važi za albanskog i muslimanskog lobistu”, objašnjava Radun.

Srpska zajednica, dodaje, nije toliko bogata kao neke druge, pa ni tako organizovana, ali je u nekim državama uticajna. Tako su izbore 2004. na kojima je pobedio Buš presudili glasovi nekih manjinskih zajednica u Ohaju, među kojima je bila i srpska. „Doajen Kongresa, demokrata Eliot Engel je u svojoj izbornoj jedinici u Njujorku izgubio unutarstranačke izbore jer je došlo do saveza srpske zajednice i radikalnog crnačkog pokreta koji su doveli do pobede anonimnog ’obojenog’ srednjoškolskog profesora. Sve ovo znači da nije samo bitan broj glasača koji neka zajednica ima na prostoru pojedine savezne države već i uticaj i organizovanost te zajednice na terenu”, navodi Radun. Dodaje da je politički efekat naročito vidljiv kad se jedna zajednica referendumski opredeli za nekog kandidata, kao što se to 2016. desilo sa Srbima i Donaldom Trampom. Možda, kako navodi, to na ovim izborima ne bude toliko izraženo ali će i dalje Srbi većinski podržati Trampa.

Izvor: politika.rs