Zašto Zapad strada od sopstvenog oružja za ekonomsko uništenje

Sva je prilika, na kraju će da se ispostavi da je bilans ekonomskih sankcija Zapada protiv Rusije najpreciznije izračunao premijer Mađarske Viktor Orban, inače, pravnik. „Isprva sam mislio da smo sebi samo pucali u nogu“, rekao je, „ali, sada je jasno da je evropska ekonomija sebe upucala u pluća, i bori se za vazduh“.

Pucanj u nogu, naime, još i može da se preživi. U pluća — mnogo teže.

Igra prestola

Još ruska zima nije ni počela da pristiže u Evropu, a ova Orbanova dijagnoza dobija sve više pristalica i među onima koje je teško osumnjičiti da gaje nedozvoljen nivo simpatija prema Rusiji i njenom predsedniku Vladimiru Putinu.
„Ne želim da zvučim kao lik iz ‘Igre prestola’, ali, zima dolazi (…) i jasno je da će nam biti teško“, obavestio je Ričard Mur, direktor britanske obaveštajne službe MI6, publiku na jednom nedavnom skupu u Aspenu, piše Sputnjik.

A trebalo je da teško bude Rusiji.
Ruska ekonomija, najavljivali su nadmeno, biće „obogaljena sankcijama“; nemački „Špigl“ podseća i da je Zapad na ruske banke bacio „finansijsku atomsku bombu“, a Bela kuća najavljivala je da će ruski BDP biti oboren za 15 odsto i da će „biti izbrisano poslednjih 15 godina ekonomskog napretka“ Rusije. Cilj je bio, otkrio je francuski ministar finansija Bruno le Mer, „kolaps čitave ruske ekonomije“.
Početkom marta on je i proglašen.

Predsednik SAD Džo Bajden ponosno je saopštio da je „rublja postala ruševina“, a magazin „Ekonomist“ pompezno je tad utvrdio i da se taj „slom Putinove ‘tvrđave Rusija’“ dogodio 28. februara.

Doduše, podsetio je „Njujork tajms“ kad se euforija stišala, pa je stvarnost počela da se probija kroz propagandu, da su „američki zvaničnici i ranije precenjivali efekte zapadnih sankcija. Predsednik Barak Obama hvalio se da je njegovim kaznama ruska ekonomija rasturena u paramparčad. Obamini zvaničnici danas priznaju da su sankcije u najboljem slučaju imale umeren uticaj.“

Suficit u Kremlju

Po istom modelu i rublja je pretvorena u ruševine tako da ju je, četiri meseca kasnije, „Blumberg“ proglasio za najučinkovitiju valutu na svetu. Atomska bomba, ukazuje „Špigl“, „jedva da je imala ikakvog efekta“ na ruske banke, a uz to je „Kremlj profitirao od rasta cena nafte, gasa i uglja, koga je sam Zapad podstakao svojim pretnjama bojkotom i sankcijama“.

Budžetski suficit Rusije za prvih 6 meseci ove godine iznosi 138,5 milijardi dolara — što je za čak 100 milijardi više nego u istom periodu prošle godine, i duplo više od prethodnog rekordnog suficita. A umesto predviđanih 15 odsto pada ruskog BDP-a koje više niko i ne spominje, MMF je sad za dodatnih 2,5 odsto popravio svoju prognozu i sad Rusiji predviđa minus od samo 6 odsto, što je manji pad nego 2008. godine.

Povrh toga, „u bolnom obrtu“, navodi „Njujork tajms“, zahvaljujući američkim sankcijama Rusiji glavni američki strateški konkurent, Kina, „ruske energente kupuje uz ogromne popuste“. A za to vreme „američka alijansa suočava se s frustracijama i patnjom zbog sopstvenih sankcija Rusiji… Države u savezu protiv Rusije očekuje sve snažniji ekonomski bol, dok sankcije nemaju nikakvog efekta na Putinovu vojnu kampanju i njegovu političku poziciju u zemlji“.

Visoka cena embarga

I portal „Hil“ primetiće da „zapadni lideri počinju da shvataju, iako to još ne priznaju otvoreno, da njihove sankcije protiv Rusije nanose štetu ekonomijama njihovih sopstvenih zemalja, a pritom nemaju ozbiljniji uticaj na ratnu mašinu Kremlja… Zapad sad otkriva da sankcije protiv velike i moćne zemlje ne samo da puno koštaju države koje uvode te sankcije, već istovremeno i nagrađuju sve nacije koje odbiju da ih sprovode“.

„Koliko nas koštaju sankcije Rusiji“, pita se u francuskom „Figarou“ uticajni bankar Filip Vilen i objašnjava da su „sankcije protiv vitalnog snabdevača energentima Evropu dovele do katastrofalnih posledica… Dalja poskupljenja proizvodnje usled rasta cena energenata doneće tragediju evropskim kompanijama. To će dovesti do gubitka tržišta i radnih mesta“, piše Vilen i najavljuje „šokantan pad nivoa prihoda u EU“ i „mogući ustanak naroda“. „Ako se ovako nastavi do zime“, predviđa „Njujork tajms“, „mnoge porodice u Evropskoj uniji moraće da biraju da li da se greju ili da jedu“.

A nemački „Bild“ prenosi rezultate istraživanja po kome čak 44 odsto ispitanih namerava da se priključi eventualnim demonstracijama protiv poskupljenja života; 62 odsto Nemaca, inače, već sada se kupa kraće ali zato ređe nego ranije.
„Bili smo rešeni da bol od naših sankcija usmerimo na rusku ekonomiju, a ne na našu“, pravda se sad Dalip Sing, američka polovina dvojca briljantnih umova koji su osmislili ovaj režim ubitačnih zapadnih sankcija Rusiji.

Sing se nedavno povukao iz Saveta za nacionalnu bezbednost SAD, a njegov parnjak iz Brisela Bjern Zajbert, šef kabineta predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lejen, preko „Špigla“ obećava da će efekte njegovih sankcija Rusija osetiti „kroz nekoliko godina“. Žozep Borelj, evropski šef diplomatije, poziva na „strateško strpljenje“, a i Džo Bajden najavljuje da će se „ovo pretvoriti u igru čekanja: koliko Rusi mogu da izdrže, a koliko će Evropa biti spremna da izdrži“.

Isuviše velika da bi propala

Koliko će Evropa biti spremna da izdrži? Šta će joj doneti ruska zima? I zašto se zapadne sankcije bez presedana pretvaraju u ovako spektakularan neuspeh?
O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili ekonomista Bojan Dimitrijević, član Fiskalnog saveta, i analitičar Branko Pavlović.
„Ni u jednom slučaju do sada sankcije, koje predstavljaju rat u ekonomskom smislu, nisu postigle svoj politički cilj — od Severne Koreje ili Irana i Sirije pa do SR Jugoslavije“, objašnjava Bojan Dimitrijević uzroke neuspeha antiruskih sankcija Zapada.

„Pritom, što je jedna zemlja veća i ekonomski samodovoljnija, to je efekat sankcija manji. Rusija je isuviše velika da bi sankcije mogle da imaju efekta, a uz to je i njene proizvode — od retkih metala, preko energenata, do hrane – praktično nemoguće nadomestiti, što učinak sankcija čini još i manjim. A istovremeno se uvoz sa Zapada u Rusiju uspešno supstituiše uvozom sa drugih destinacija“.
„Rusija je uspešno odreagovala i na udare u monetarnoj sferi“, dodaje Branko Pavlović.
„Uspešno su primenili čitav niz administrativnih mera koje su potom prilagođavali njihovom učinku. Zato je rublja i ojačala, i iskontrolisano je spoljnotrgovinsko poslovanje čitave zemlje — time je napravljeno sidro koje je umirilo inflaciju, nasuprot ideji protivnika da se pod teretom inflacije uruše i svi ostali ključni parametri u ruskoj ekonomiji. Pojedine procene sad govore da, umesto predviđanih 15 odsto pada ruskog BDP-a, on neće iznositi čak ni 6 odsto po projekciji MMF-a, već svega 3,5 odsto… Arhitekte antiruskih sankcija precenile su značaj zapadnih tržišta za rusku ekonomiju, ne shvatajući da postoje alternative na drugim stranama sveta“.
„Ono što Rusija izvozi u Evropu nema pravu zamenu. A ono što je Evropa izvozila u Rusiju može da se zameni čak i unutar same Rusije… U ovoj ekonomskoj partiji šaha Rusija se pokazuje kao apsolutni pobednik. O tome govori i sve uvreženije shvatanje na Zapadu da predstoji veoma teška zima,“ napominje Bojan Dimitrijević.
„Iz rasizma koji je duboko uvrežen u zapadni način razmišljanja, oni su potcenili Rusiju i precenili sopstvene mogućnosti. Sada se suočavaju s posledicama takvog načina razmišljanja,“ opominje Branko Pavlović.

Mračne prognoze

I dok se SAD već tehnički nalaze u recesiji – drugi uzastopni kvartal u kome je zabeležen pad BDP-a — i beleže inflaciju kakva nije viđena još od početka 1980-ih godina (9,1 odsto, odnosno, čak 17 odsto ako bi se primenjivala metodologija od pre četiri decenije), Evropu čeka još teža sudbina.
„Vol strit džornal“ piše da se „evropske fabrike, zavisne od jeftine ruske energije već zatvaraju“ jer cena proizvodnje, zbog rasta cene energenata, vrtoglavo raste, pa proizvođači „ne mogu da se nadmeću na globalnom tržištu… Oni ne mogu da izdrže konkurenciju fabrika iz SAD, sa Bliskog istoka i iz drugih regiona gde su troškovi energije mnogo niži nego u Evropi. Cena prirodnog gasa sada je skoro tri puta viša u Evropi nego u SAD… Isključivanje ruskih energetskih isporuka stvara rizik da će evropska industrija dugoročno biti stavljena u nepovoljnu poziciju u odnosu na konkurente. Proizvođači zavise od prirodnog gasa i kao izvora energije i kao sirovine. U Evropi cena prirodnog gasa obično određuje i cenu struje, tako da su fabrike pogođene dvostruko u slučaju poskupljenja gasa“.
Istovremeno i vrednost evra pada u odnosu na dolar, a zabeležen je i rekordni trgovinski deficit u EU u prvih 5 meseci 2022. — 113 milijardi evra, naspram suficita od 84 milijarde evra u istom periodu 2021.
„Evropska centralna banka“, skreće pažnju Branko Pavlović, „ne sme značajno da poveća referentne kamatne stope u cilju obuzdavanja ovih negativnih tokova zato što su u međuvremenu i državni dugovi drastično uvećani — italijanski je već preko 150 odsto BDP-a — što bi njihovo servisiranje učinilo nemogućim. Sve ključne ekonomije evrozone, izuzev nemačke, već su prezadužene. Rešenje će pokušati da nađu u nametanju mera štednje kojima će dodatno biti sužavani nacionalni suvereniteti, što će samo predstavljati dodatno dolivanje benzina na vatru“.
„Evropu bez sumnje čekaju teški dani, i ekonomski i u vidu sve veće političke nestabilnosti. Ali, uz proces dedolarizacije koji je već pokrenut, ništa manji gubitnik neće biti ni Amerika, koja Rusiju nije uspela da obori s nogu, i sada sve više gubi snagu u ovom okršaju,“ zaključuje Bojan Dimitrijević.

Sputnjik