Зашто Жугић не треба поново да буде гувернер ЦБЦГ

Пише: Предраг Дрецун, дипл.ецц, економски аналитичар

Осим што би му то био трећи и неуставни мандат, постоји низ других, суштински важних разлога зашто Радоје Жугић не треба да буде изабран за гувернера.

Када на критику неко одговара најнижим нивоом увреда на личност критичара, као што је ти учинио Радоје Жугић на мој рачун, показује само једно, а то је да да нема аргумената да се одбрани.

Учинак др Радоја Жугића може се цијенити са три аспекта, а можда и са више њих. Ја се ограничавам на анализу три аспекта:

Анализа рада ЦБЦГ као регулатора и чувара финансијског система;

Анализа квалитета његовог административно-менаџерског умијећа

Анализа мјерења учинака банкарског сектора у мандату др Радоја Жугића;

Анализа рада ЦБЦГ као регулатора и чувара финансијског система

Законом се дефинише основни циљ Централне банке, а то је подстицање и очување стабилности финансијског система, укључујући подстицање и одржавање здравог банкарског система и сигурног и ефикасног платног промета. Финансијски систем чини: 1. финансијске институције; 2. финансијско тржиште; 3. финансијска инфраструктура. Сваки од дјелова система значајно је ослабљен за мандата др Радоја Жугића. Сва три дијела система су озбиљно урушена радом Радоја Жугића.

Четири банке су нестале. Двије од четири банке су избрисане из регистра искључиво самовољом др Радоја Жугића. Остале двије банке су припојене постојећим банкама. Додамо ли томе и чињеницу да је Сосијете женерал, најврједнији банкарски бренд у ЦГ, напустила Црну Гору, није тешко закључити да је у његовом мандату врло “успјешно“ нестала једна четвртина укупног броја банака. Финансијске институције су предмет велике бриге европских партнера што се потенцира у сваком мониторинг извјештају. Финансијско тржиште у ЦГ практично не постоји, што се види из података са берзе, па ЦБЦГ и не може чувати то тржиште. Да зло буде веће, ЦБЦГ се и не труди да оживи тржиште, иако би могла. Финансијска инфраструктура је на најнижем могућем нивоу у односу на ЕУ, па чак и у односу на неке земље у окружењу. ЦБЦГ значајно заостаје у регулацији нових финансијских услуга, и таквим нечињењем прави Црну Гору мање конкурентом у блиској будућности.

Анализа квалитета административно-менаџерског умијећа др Радоја Жугића

Мораторијум

Запањујући ниво елементарног незнања демонстрирао је доктор економских наука Радоје Жугић, и то кад је, средином 2020. године, најобичнији грејс период, са приписом камате, назвао мораторијум. Таквим чињењем је ставио руку у џеп грађанима, преваривши њих десетине хиљада, који доминантно не би улазили у аранжман одлагања отплате рата да су знали да ће им се камата приписати главном дугу. Чак су и из Удружења банака, тада демантовали гувернера. Да зло буде веће, он и дан данас говори да је то био мораторијум. Но, то и не чуди много, јер он никад у свом радном вијеку није био банкар. Године 2009. му се указала та шанса, након пар дана је увидио да је то претежак посао за њега, и „храбро“ одустао.

Прање новца

Индикативно је да је ЦБЦГ у јуну 2018. године отпочела свеобухватну вишемјесечну контролу у Атлас банци, и констатовала крајем септембра да нема неправилности у области прања новца, да би само пар мјесеци касније, тој истој банци, ЦБЦГ одузела лиценцу и послала је у стечај, уз образложење да су се у тој банци опрале огромне количине новца. Чудно да такав стручњак није видио да се “новац пере“ од јуна до септембра, али зато јесте у октобру. Овако мала временска дистанца говори довољно о наводној “стручности и независности“ донедавног гувернера. Ова чињеница никад није објашњена, и указује да гувернер није дјеловао самостално.

Стечајеви без потребе

У Извјештају привременог управника о финансијском стању и условима пословања Атлас банке, са стањем на дан 31.12.2018. године, наведено је „да би докапитализацијом у износу од 22 милиона еура, банка обезбиједила адекватну капиталну позицију у складу са ризичним профилом и побољшала ликвидну позицију“. Међутим, и поред овакве сопствене констатације, ЦБЦГ је уништила банку, и тиме свјесно испразнила ФЗД, и угрозила неколико десетина хиљада грађана Црне Горе, који су на рачунима депозита имали око 200 милиона евра у тренутку отварања стечаја. Да ли је било корисније “наћи“ 22 милиона евра, или испразнити касу ФЗД за 90 милиона евра, и унесрећити дугорочно и трајно огроман број депонената, укључујући оне са већим депозитима, који се нијесу нашли међу привилегованима којима је Жугић током мораторијума на исплату депозита омогућио да „извуку“ свој новац. Одбрана Жугића како је морао да уведе стечај због тужилачке блокаде 63 милиона евра је потпуна бесмислица. Рачуни су се могли блокирати, и то би чак помогло банци да буде више ликвидна, јер не би морала да врши трансакције по тим рачунима док траје истрага. И овај бесмислени Жугићев одговор свједочи да није био самосталан у руковођењу ЦБЦГ.

Такође, не постоји иоле рационално образложење зашто је Инвест банка Монтенегро отјерана у стечај. Сви који познају финансије и банкарство знају колико се мора бити злонамјеран па због наводних 50.000 евра угасити једну банку.

Сматрам да сваки гувернер мора учинити све да сачува сваку банку, без обзира на све политичке притиске којима је изложен.

Трошење депозита противно закону

Начин вршења привремене управе у Атлас банци, од стране ЦБЦГ, је контроверзан, углавном због чињенице да је привремена управа ЦБЦГ дозволила селективно пребијање депозита и пласмана банке. Тиме је мањи број депонената банке доведен у повлашћен положај, у односу на огромну већину обичних „смртника“. Оваквим поступком гувернер је још једном доказао склоност флагрантном кршењу Закона о банкама и селективном поступању.

Пасивност у контроли банака

Десетине милиона евра проневјера у ЦКБ није открила ЦБЦГ, чија је кључна сврха сходно Закону да редовно врши контроле и у случају спорних ситуација превентивно реагује. Намеће се логично питање што је радила ЦБЦГ кад није умјела да види ове огромне проневјере.

Закључак

Ово је само дио лоших менаџерских одлука Радоја Жугића. Заборавио је да су амбасадори Квинте још 2019. године захтијевали његову смјену, а ЦБЦГ, и још двије небанкарске институције означавали јавно као једно од упоришта незаконитог и непрофесионалног поступања. Радоје Жугић се увијек крије иза институције, користећи потписе њему оданих сарадника за ризичне одлуке, уз избјегавање јавних сучељавања, захтјеве уредницима медија да сам буде гост у емисијама, не одазива се на позиве скупштинских тијела, и потпуно приватизујући врховну монетарну институцију, кроз десетине најближих сродника и кумова на руководећим позицијама.

Анализа банкарског сектора у мандату др Радоја Жугића

Др Радоје Жугић је свјестан да у мојој анализи нема „елементарног незнања“, већ оправданог неповјерења у показатеље ЦБЦГ. Чак и са оспореним докторатом економских наука, елементарно писмен банкар требало би да зна да се солвентност може мјерити мноштвом показатеља, и да сваки од њих даје нијансирану слику о потенцијалу неког економског ентитета, односно банке. Овом приликом упућујем га на чувеног енглеског економисту Џона Равела са Кембриџа, који се управо бавио анализом солвентности банака, и који у свом познатом дјелу„ “Солвенцy анд Регулатион оф Банкс”, дословце каже: “Солвентност мјери способност да се на дужи рок осигура враћање позајмљених средстава, односно представља могућност да банка у моменту ликвидације осигура исплату својих повјерилаца“. У истом дјелу касније каже да се солвентност мјери различитим методама. Дакле, јасно је да није тачна тврдња Жугића да се солвентност мјери само једним коефицијентом.

Тачно је да ЦБЦГ користи коефицијент адекватности капитала. На томе се завршава све што је тачно у његовом одговору.

Спорно је, међутим, што Жугић сваку анализу која њему не иде у корист проглашава елементарним незнањем.

Аналитика не користи само законом прописане показатеље, већ широку лепезу алата. Сваки озбиљан аналитичар користи различите показатеље, који нису регулаторно прописани, као на примјер:

Коефицијент задужености (укупне обвезе / укупна имовина)

Коефицијент властитог финансирања (капитал / укупна имовина)

Коефицијент финансирања (укупне обвезе / капитал)

Покриће трошкова камата (добит прије пореза и камата / камате)

Фактор задужености (укупне обвезе / задржана добит + амортизација)

Степен покрића И (капитал / дуготрајна имовина)

Степен покрића ИИ (капитал + субординисани дуг / дуготрајна имовина)

Радоје Жугић, дакле, јавно користи само оне показатеље које он дизајнира и које он мјери, уз помоћ неколико сервилних контролора, уплашених за своја радна мјеста и некритички оданих њему лично.

Опет јавно изјављујем да не вјерујем у податке и показатеље који су посљедица рада подобних контролора оданих Жугићу. И нијесам усамљен у овој оцјени.

Најважније би било да др Радоје Жугић одговори да ли је у његовом мандату рађена оцјена усклађености са Основним принципима супервизије банака, као дио Програма процјене финансијског сектора (ФСАП). ФСАП спроводи ММФ са фокусом на процјену еластичности финансијског сектора, квалитета регулаторног и надзорног оквира и капацитета за управљање и рјешавање финансијских криза.

Показатељ адекватности капитала је веома субјективан индикатор, јер оцјену ризичности неке банкарске активе даје прво банкарски чиновник, а онда контролор ЦБЦГ. Он подразумијева да се супервизија врши на највишем нивоу, и тада даје добру микро и макро слику. Међутим, ако контролор зажмури на једно или на оба ока, банка ће бити солвентна, а нарочито ако нема екстерне оцјене квалитета рада супервизије, као што је већ седам година нема. Зато не вјерујем подацима ЦБЦГ на часну ријеч. Све док се не уради супервизија супервизије Жугићу не треба вјеровати, јер он врло вјешто фингира податке како њему одговара. Разоткривање Жугићеве манипулације подацима, платила је трагикомичном смјеном чак и бивша вицегувернерка, управо зато што није хтјела да фингира податке и извршава незаконите налоге. Њена недавно објављена књига „Мобинг у Црној Гори“, коју је финансирала Европска комисија, говори у прилог мојим ставовима, те предочава бројне незаконитости и неприхватљиве манипулације у дјеловању Радоја Жугића на позицији гувернера ЦБЦГ.

У циљу сопствене афирмације, Жугић бројне показатеље и трендове у финансијском систему тумачи на споран начин:

Спорна тврдња – “Раст депозита је посљедица повјерења у банке и у регулатора“;

Ова тврдња је неистинита, изречена у циљу самохвалисања, и провидан покушај да логичком конклузијом превари јавност. Чињеница да је однос орочених и депозита по виђењу некада био 80:20 у корист орочених, а да је данас 80:20 у корист депозита по виђењу, више је него довољан доказ да грађани, уствари, немају повјерење у наш финансијски систем, јер не желе да повјере свој новац банкама на дужи рок. Према ријечима ЦБЦГ, “неутемељеност Дрецуновог закључка да је остварени раст депозита у претходном периоду искључиво посљедица раста БДП-а у истом периоду, најбоље доказује чињеница да су у периоду од посљедње двије године (30. 09. 2020 – 30. 09. 2022) укупни депозити порасли у износу од скоро 1,7 милијарди еура, односно преко 50 одсто“. Опет једна неистина од стране ЦБЦГ. Ја нијесам рекао да је раст депозита ИСКЉУЧИВО детерминисан растом БДП, како тврди др Жугић. Рекао сам да је раст депозита у ОСНОВИ посљедица раста БДП и још неких економских активности. Управо те активности треба да објасни ЦБЦГ.

Тачно је да су депозити порасли у том периоду за 1,66 милијарди евра. БДП је у истом периоду порастао за око 1,3 милијарде евра. У овом периоду депозити су порасли више од БДП, као што су у неким ранијим периодима депозити расли мање од БДП-а. Логиком ЦБЦГ значило би да пад депозита у 2020. години у односу на 2019. годину, за преко 120 милиона евра, представља пад повјерења у банке током 2020. године. Др Радоје Жугић не даје одговор на аномалију да у његовом мандату постоји асиметричан однос раста депозита и БДП.

Из табеле се види да 2015, 2017, 2020 и 2021. године имамо смјер већег раста депозита од БДП, а у 2016, 2018, 2019, смјер већег раста БДП од депозита. Ово је врло интересантна појава која се дешава циклично, и може бити узрокована многим малигним активностима. ЦБЦГ ову појаву није ни уочила, а камоли да се позабави с њом. Ако депозити порасту за преко 120 милиона евра више од БДП (2015. година), прво што би ЦБЦГ требало да уради јесте да утврди узроке зашто се дешава ова неуобичајена појава. Можда је Жугић чак и у праву да се ради о повјерењу у банке, и нарочито у регулатора, само што то повјерење у овом случају не би било афирмативно.

Спорна тврдња – Раст кредита је доказ динамичности привреде;

Ова тврдња ЦБЦГ је нетачна, јер је кредитна активност највише усмјерена на кредитирање становништва и нерезидената, док учешће привреде у укупним кредитима опада. Оваквом политиком ЦБЦГ директно утиче на раст спољнотрговинског дефицита. За посљедње 4 године (2018- септембар 2022. г) кредити су порасли за свега 738 милиона евра, од чега кредити привреди за 216 милиона евра, кредити становништву за 277 милиона евра, кредити нерезидентима за 244 милиона евра, док су остали кредити смањени за 10 милиона евра. У истом периоду депозити су порасли за 1.504 милиона евра, од чега депозити привреде за 636 милиона евра, депозити становништва за 286 милиона евра, депозити нерезидената за 529 милиона евра, док су остали депозити повећани за 57 милиона евра. Дакле, ЦБЦГ мора да објасни зашто се више од половине раста депозита није пласирало у кредите. Крајем прве деценије овога вијека однос кредита и депозита у Црној Гори био и преко 1,5 (150 евра кредита на 100 евра депозита), да би током 2014, 2015 године кренуо нагли и константни пад тог показатеља, са око 1 (100 евра кредита на 100 евра депозита) на свега 0,70 (70 евра кредита на 100 евра депозита) у септембру 2022. године. Ово је знак озбиљне болести финансијског система који Жугић ово није ни примијетио, али ипак снажно говори да банке не врше своју основну функцију, а то је кредитирање. Тиме расте притисак на расходну страну биланса успјеха банака, па банке морају да држе веома ниске пасивне каматне стопе, и тако дестимулишу депоненте на орочавања. То опет доводи до лоше рочне структуре и великог ризика ликвидности, од којега се банке бране прекомјерним држањем готовине. Проценат учешћа готовине у укупним средствима до 2013 године креће се од 10% до 13%, да би након 2016, године тај проценат био у распону од 17% до 26%, а драстично расте током 2022. године. Дакле, и овај показатељ (однос готовине и активе) говори о погоршању квалитета структуре средстава банкарског сектора. Да је раст кредита одраз динамичности привреде, кредити дати привреди расли би брже од кредита датих становништву и нерезидентима, али то није случај.

Спорна и нетачна тврдња – “Солвентност је на високом нивоу“;

Ова тврдња је суштински нетачна. Капитализација банака је у паду, што је лако доказати. Финансијски аналитичари широм свијета јако преферирају коефицијент солвентности, јер пружа свеобухватнију слику од коефицијента адекватности капитала. И заиста, код мог “незнавеног“ коефицијента не може бити Жугићевог утицаја, па му зато и не одговара. Ако укупне обавезе наших банака износе 5.490 милиона евра, а укупни капитал (сопствена средства) износи 614 милиона евра, јасно је да солвентност исказана коефицијентом задужености, износи 11,2%, или реципрочно 88,8%. Да се иоле стручно бавио својим послом др Радоје Жугић би увидио да овај показатељ почиње да пада од 2015. године, а драстично крајем 2020. године, да би током 2021 и 2022. године изгубио око 30% своје вриједности у односу на 2015. годину (са 15% 2020. године на 11,18% 2022. године). И лаику је из овога јасно да је учешће капитала у финансирању пословања банака значајно опало, односно да су банке лошије капитализоване данас него прије 4 године.

ЦБЦГ зато никад јавно не објављује табелу рочне усклађености кредита и депозита на нивоу сектора (такозвани гап ликвидности). У условима кад је у систему 80 посто депозита по виђењу, није тешко закључити да би гап ликвидности на нивоу система био изузетно лош. Простије казано, видјело би се да банке дугорочне кредите дају из краткорочних извора. Опет ЦБЦГ никад објављује податке и анализе које указују на било какав проблем. Ја и даље тврдим да је однос капитала и обавеза најбољи, и суштински показатељ за анализу и оцјену солвентности било које банке. Само ради упоређења, наводим да показатељ који је код нас 10 до 11%, у БиХ износи око 14 до 15%. То је и разлог зашто сам у анализи узео своје показетеље (искључиво на јавним подацима са wеб сајта ЦБЦГ), а не показатеље које користи уиграни тим подобних контролора оданих Жугићу. Но, и томе ће ускоро доћи крај.

Опасна тврдња – “Банке су високо ликвидне“

Жугић то не зна јер никад није руководио банком. Да је руководио знао би да “мртав“ новац има своју цијену, а ту цијену мора неко да плати, а плати је на крају клијент банке кроз разне банкарске услуге. Зато имамо велико незадовољство грађана наметима банака. Не кривим банке за ово, јер оне су приватна предузећа и желе што већи профит. Међутим, регулатор др Радоје Жугић не ради свој посао како треба, па банке могу да раде што желе. Наравно да је неопходно да су банке ликвидне.

Међутим, проблем настаје кад су банке толико ликвидне да то кочи инвестициону активност привреде. Подаци говоре да банке држе готов новац на историјском максимуму. Око 1,6 милијарди евра или 26% средстава банака је у готовини, а банке слабо кредитирају. Данас имамо око 19.000 блокираних предузећа, са око 1 милијарду евра блокаде. Тада се поставља питање сврхе банкарског сектора и смисла постојања банака, и улоге ЦБЦГ у том процесу. Смањена кредитна активност банака била би сигнал озбиљном регулатору да сагледа узроке и натјера банке да појачају кредитирање.

Дјелимично тачна тврдња – “Банке су профитабилне“

Ова тврдња је дјелимично тачна. Нијесу све банке профитабилне. Др Радоје Жугић се вјешто сакрива из екстерних ревизија банака, па кад је све добро онда заслуге иду ЦБЦГ, а кад је лоше онда је крива екстерна ревизија. Провидна замјена теза, у Жугићевом стилу. У једној системској банци проневјерено је десетине милиона евра, а да регулатор није имао појма о томе, иако је морао то знати да је радио свој посао. Веома ниске пасивне каматне стопе држе банке у релативно добром каматном спреду. Када би само за један промил пао квалитет датих кредита у сектору, капитал банака би са 614 милиона евра пао на 403 милиона евра, што значи да би недостајући капитал износио 210 милиона евра, о чему сликовити говори табела:

Ако пад квалитета кредита од само 0,1% може оволико угрозити капитал банака, и уз то Жугић каже да је ово здрав и отпоран банкарски систем, онда он заслужује, не само муком стечену докторску титулу, него и Нобелову награду.

Приходи од накнада и провизија расту. Код већих банака је у 2022. години примјетан осјетан бржи раст прихода од накнада и провизија у односу на приходе од камата, што опет указује да банке на овај начин надомјештају недостајуће каматне приходе, које губе због недовољног кредитирања у односу на прикупљене изворе.

Спорна тврдња – “Међународни партнери у задовољни радом др Радоја Жугића“

Независност ЦБЦГ је врло упитна ако се има у виду да барем десетак година није урађена процјена финансијског сектора у складу са ФСАП алатима. Независност централних банака је најважнији атрибут који оцјењује међународна заједница кад оцјењује финансијски систем неке државе. ЕУ је имала озбиљне примједбе на квалитет контроле банака и поступање ЦБЦГ током мандата Жугића до мјере да је амбасадор ЕУ, Аиво Орав, јануара 2019. године изражавао забринутост за стање у банкарском сектору. ЕУ је затражила ангажман независног, међународно признатог спољњег ревизора да анализира и оцијени квалитет пословних процеса и процедура ЦБЦГ, посебно у сегменту контроле банака, за који је Брисел чак и преузео финансијски трошак како би се објективно изанализирала имплементација пословних процеса и процедура ЦБЦГ посебно у дијелу супервизије. Нико од екстерних ревизора се није јавио на тендер. У образложењу зашто се то десило Жугић наводи “Тендер је био оглашаван у два круга и, нажалост, није био успјешан због нејављања екстерних ревизора. Моје мишљење је да разлог треба тражити у специфичности захтјева јер се ревизија пословних процеса централних банка не налази редовно на менију редовних послова ревизорских кућа, као и у чињеници да су мандати централних банака специфични и различити, што отежава упоредивост. Ми се свакако захваљујемо ЕУ на њиховој спремности да финансирају овај пројекат.

Опет једна провидна лукавост др Радоја Жугића, који дизајнира тендер тако да нико од екстерних ревизора не може ни да се јави. Замислите ситуацију да се неко јави на тендер при чињеници да управо Радоје Жугић, сходно законским прерогативима, има моћ да екстерног ревизора прогласи неподобним и онемогући његово даље пословно дјеловање на домаћем финансијском тржишту. Да је било минимума услова да се позитивно оцијени квалитет супервизије банака, а да се притом не изгуби професионални кредибилитет бар неко би се јавио на тендер, чији је исход оцјена квалитета имплементација пословних процеса и процедура ЦБЦГ посебно у дијелу контроле банака.

Пројекат АQР  или оцјена квалитета активе банака одлаган је од стране ЦБЦГ више пута, и поред упорног инсистирања ЕЦБ да буде спроведен. Ради поређења наводим да су неке ЦБ у региону више пута радили ову процедуру у току неколико посљедњих година. На примјер БиХ је три пута радила АQР и то 2014, 2016, и 2017. године, а Србија још 2014. године.

Наш гувернер је од 2014, године кад су АQР урадили сви у ЕУ и региону, чак и по више пута, све донедавно одбијао да га спроведе. Дужан је, првенствено ЕЦБ-у, да одговори зашто. Период спровођења нашег АQР био је од марта 2020. године до септембра 2021. године, док је за АQР као референтни датум одабран 31.12.2019. године. Врло смишљено регулатор документ назива “ПРОЦЈЕНА КВАЛИТЕТА АКТИВЕ БАНАКА У ЦРНОЈ ГОРИ 2020-2021“, иако је контролисан портфолио на дан 31.12.2019. године. Резултат овог АQР је готово неупотребљив, јер су се снажни поремећаји десили током 2020, 2021, и 2022 године. Због тога је у наслову документа остављен период 2020 и 2021. да би се подсвјесно стекао утисак да је АQР рађен за те године, иако није. Још једна вјешта игра др Радоја Жугића. ЦБЦГ би требало да одговори зашто је седам година одбијала да спроведе АQР, а посебно како је одабран узорак за АQР. Неко циничан би рекао да због пословичне независности, ЦБЦГ не дозвољава да јој се у рад мијеша ЕЦБ.

Период спровођења нашег АQР био је од марта 2020. године до септембра 2021. године, док је за АQР као референтни датум одабран 31.12.2019. године. Врло смишљено регулатор документ назива “ПРОЦЈЕНА КВАЛИТЕТА АКТИВЕ БАНАКА У ЦРНОЈ ГОРИ 2020-2021“, иако је контролисан портфолио на дан 31.12.2019. године. Резултат овог АQР је готово неупотребљив, јер су се снажни поремећаји десили током 2020, 2021, и 2022 године. Због тога је у наслову документа остављен период 2020 и 2021. да би се подсвјесно стекао утисак да је АQР рађен за те године, иако није. Још једна вјешта игра др Радоја Жугића. ЦБЦГ би требало да одговори зашто је седам година одбијала да спроведе АQР, а посебно како је одабран узорак за АQР. Неко циничан би рекао да због пословичне независности, ЦБЦГ не дозвољава да јој се у рад мијеша ЕЦБ.

Неозбиљна тврдња – “Нема политике у руковођењу ЦБЦГ“

Ова тврдња је толико неозбиљна да може да се обради као хумореска. Доказа је толико да би захтијевали посебну студију.

Степен непотизма приликом запошљавања који је показао др Радоје Жугић превазишао је све рођачке и партијске шаблоне на које смо као друштво навикли. То је доказано у бројним судским процесима који су у току, а свако ко жели детаљније о томе, савјетујем да пође до Градске књижаре и прелиста књигу “Мобинг у Црној Гори“, ауторке др Ирене Радовић, некадашње вицегувернерке ЦБЦГ која бројним примјерима и документацијом поткрјепљује све наведено и даје више него довољно материјала за вишеслојну оцјену рада и личности Радоја Жугића.

Закључак о раду Радоја Жугића:

Независност регулатора не постоји;

Квалитет супервизије споран;

Његов менаџерски и стручни ниво лош;

Манипулисање подацима изражено;

Непотизам крајње изражен;

Разлика између мог наводног незнања и Жугижевог знања је огромна по посљедицама. Жугићево знање ће Црну Гору довести на ивицу банкротства, а моје “незнање“ неће коштати државу ни један цент. Ја сам од 2002 на тржишту рада, ван државних функција, живим од свога знања као топ менаџер, судски вјештак, овлашћени рачуновођа, овлашћени процјенитељ и економски аналитичар, за разлику од Жугића, који је сва радна мјеста добијао због партијске и политичке подобности. Обојица смо били дио менаџмента једне банке. Он је након тога завршио у фотељи гувернера, а ја на тржишту рада. Паметноме доста.

Из свега наведенога, ако желимо добро Црној Гори, јасно је да Радоје Жугић не смије бити изабран за гувернера.

Извор: А плус портал

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: