Zatvorska čekaonica

Demokratski front je, što se kaže, sazuo i vlast, i ostatke ostataka opozicije. Sazuo – obuća je na stepenicama ispred takozvanog Parlamenta, na čijem je čelu najtakozvaniji predsjednik Ivan Brajović-Pajović. (Kakve je sve epitete ponio ovaj ojađeni Parlament kakvog ne pamti istorija Balkana: te krnji, te srozani, te polovični, te Sinđin, te ovakav, te onakav…). I krnjeg još dokrajčuje takozvani predsjednik, jašući na najtakozvanijem državnom udaru. Međutim, od prošlog četvrtka, Parlament je i – zatvorska čekaonica. Evo, od četvrtka do četvrtka, poslanici Demokratskog fronta nalaze se u Parlamentu koji se pretvorio u spušku čekaonicu. Poslanici DF spremno čekaju udar sajovaca – parapolicijskih snaga parapartije na vlasti – koji kane da uhapse poslanika DF Nebojšu Medojevića, samo zato što drukčije misli, samo zato što je objelodanio već objelodanjena nepočinstva specijalnog državnog tužioca Milivoja Katnića po dubrovačkom ratištu…

Parapolicija parapartije, u crnim kombinezonima, naglavce, na konopima, ispred zore, sa krova, niz zidove, pa kroz prozor, pa u kancelariju DF. Ali, odonud ih čekaju ćuteci po labrnjama: prvi koji bi promolio ošišanu glavudžu u kapuljači, dobio bi po tintari. Ali, nećemo zasad gledati tu seriju. Ima se kad. Jeste, sačekajtemalo da DF dođe na vlast, i biće što serija, što istinitijih komada i predstava. Konačno, i takav, krnji Parlament, nije poligon za obuku parapolicije i parapartije, i sajovaca, i sličnih specijalaca. Ni taj Sinđin parlament ne smije da zamijeni poligon na Zlatici.

Ivan Brajović-Pajović, nije dozvolio Mitropolitu Amfilohiju da prekorači prag Narodne kuće (Skupštine Crne Gore), i posjeti poslanike Demokratskog fronta, koji su ostali u Skupštini zajedno sa Nebojšom Medojevićem, kojemu je i takav Parlament, skinuo imunitet po naređenju opskurnog Specijalnog državnog tužioca. Ivan Brajović-Pajović je još pojasnio da nije dozvolio da se vikendom okupljaju vjernici i duhovnici u Skupšini Crne Gore. Dobro ste pročitali – „vikend okupljanje vjernika i duhovnika“. Takvu rečenicu ne pamti brdoviti Balkan. Ne može biti neslovesnije izjave. Dno neslovesnosti dotakao je Ivan Brajović–Pajović. Kad je ikako u pitanju vladika, nikako se ne može pominjati vikend, nego samo sveta nedelja. Ali smije i može neslovesno biće. Ne služi vladika vikendom Ivane Brajoviću-Pajoviću. Ne služi vladika vikendom u Ostrogu. Ne moli se vladika vikendom za nevoljnike, i sužnje, i putnike, i bolesnike, i beskućnike… Prekrsti se Ivane Brajoviću-Pajoviću, ta ti si i rođen ponad Ostroga, i prvo što si vidio iz kolijevke, bio je Ostrog. Šta bi ti đed rekao da izbije sa one druge strane, Ivane Brajoviću- Pajeviću. Dozovite se, ne dozvali se.

U ponedeonik koji prvi dođe (kako počinje jedna epska pjesmarica), opet će Ivan Brajović-Pajović, sazvati krnji parlament (kojeg bi, kao takvog– dakle krnjeg – trebao i pisati sa malo p). Ali, šta ako mu se već na prvoj tački zasijedanja, pojavi bradati Medo, i podvikne: „alo, alo, bre Brajoviću-Pajoviću…!“ Zato, alo, spašavajte se dok ste na vrijeme. Alo, iscureće vam vrijeme..!

Kad je bio u pitanju takozvani državni udar, najtakozvaniji specijalni državni tužilac, ratnik Milivoje Katnić, goneći i podmećući Frontovcima Andriji Mandiću i Milanu Kneževiću, usput, obrušio se i na Rusiju, i na neke izmišljene likove, na Šišmakove i Širokove, ali, šta je sad ovo, šta je kad je u pitanju Medo. Na zasijedanje tog i takvog krnjeg parlamenta, došao je ambasador Njemačke sa prevodiocem, ali, i docnije, evo iz dana u dan u dan, čujemo kako Meda podržavaju evropski parlamentarci: njemački, austrijski, engleski, i drugi. Šta je sad ovo. Otkuda intervju bečkom „Standardu“. Iako stalno ometan i prisluškivan, Medo je uspio završiti intervju. Novinari „Standarda“ nijesu vjerovali rođenim ušima. Glupi Specijalni državni tužilac, i glupa parapolicija i parapartija, zašto su prisluškivali, zašto nijesu, jednostavno, sačekali da se objavi intervju, pa da lijepo pročitaju šta je Nebojša Medojević rekao. (U samom intervjuu, novinari „Standarda“, žale se kako je stalno nešto krčalo, i šuštalo, i pištalo, ne vjerujući da to radi policija…). Takve policije i demokratije nema jutros pod kapom nebesnom…

Ovo nijesu djelovi sinopsisa neke nenapisane krimi serije, ali, otprilike, ovoj parapartiji nepovratno je istekao rok upotrebe: depees se raspada, zato se ovako i trza u ropcu. Otprilike, Demokratski front je doakao ovom čudovištu.

Dok svi čekamo u nekakvim čekaonicama, da ispričam jednu pričicu. Velim, samo da im Sinđa ne pobjegne. Vjerovatno ga čuvaju u nekom njihovom stanu (mupovom, ili mugijevom, ili sličnom). U nedelju, na plaži u Buljarici, leškareći i prateći na portalima ovdašnju politučku mučninu, odjednom, vidim jednog tipa sa tepsijom i slamenim šeširom, kako polagano ide, i derunja se: krooofffnneee, kroofffnneee, krooofffneeee…. Onda, i ja dreknem: Sinđa..! I, on se okrene. Poluspuštenih sunčarica gledali smo se nekoliko sekundi, a onda je onaj odgacao vrelim pijeskom. Ali, nije se više vraćao. Kažem, da im samo Sinđa, nekako, ne pobjegne. Odmah bi, Sinđa, objelodanio da ga je na lažavinu u vezi tzv. državnog udrara, natjerao taj i taj, znate i koji, znate i zašto, i tako dalje, i tako to… Teško da mogu naći bolju ilustraciju za posvemašnju političku stvarnost.

P. S.
Ovaj krnji narod treba jednom da utuvi: bez Demokratskog fronta, ne mogu se ni zamisliti, ni desiti, ikakve promjene u besudnici Crnoj Gori. Kad bi se to desilo bez Fronta, opet bi bilo – sjaši kurta da pojaše murta. Kakve građanske opcije i demokratije koje idu nekim, kao bajagi, evropskim putovima. Ma, kakvi. Iako modernista, ipak sam starih shvatanja i sumnji, onih da su sve ovdašnje građanske opcije, u stvari, u svakom smislu – antisrpska varijanta.