Због чега се бије битка за директора полиције: Не улази професионалац на партијска врата

Формална и неформална моћ директора полиције је огромна, фактички руководи цијелим апаратом, на извору је свих информација и тешко може остати неутралан у односу на ресорног министра – политичара. Кроз ту призму треба и посматрати избор за челног човјека те институције, а никако као борбу за професионализацијом те безбједносне службе.

Тако су саговорници Вијести оцијенили актуелни сукоб између владајућих Покрета Европа сад и Демократа око фотеље првог полицајца Црне Горе.

“Да живимо у нормалном политичком и друштвеном амбијенту, именовање директора Управе полиције прошло би као и свако друго које стигне на дневни ред Владе, међутим, то се претворило у политичку борбу за превласт над полицијом, што ће имати далекосежне негативне посљедице на професионални потенцијал те безбједносне институције”, казао је Вијестима некадашњи премијер Душко Марковић.

Криза око тог питања практично траје од децембра, јер су обје политичке групације остале на истим позицијама и нису хтјели да одустану од “својих” кандидата. Сукоб је ескалирао на недавној тензичној сједници Владе… Побједу су тада наизглед однијели премијер Милојко Спајић и министри ПЕС-а, јер је “њихов” Александар Радовић већином гласова изабран за вршиоца дужности шефа полиције.

Демократе су поручиле да због тог, како су га назвали, незаконитог именовања, за сада неће изаћи из Владе, наводећи да је европски пут државе битнији од политичких препуцавања, због чега су подршку власти орочили до испуњења зацртаних циљева у реформи правосудних и безбједносних институција…

Одговарајући на питања о значају функције директора и његове суштинске снаге коју му пружа та позиција, Марковић је Вијестима казао да је први човјек УП неспорно важна карика у координацији борбе против криминала, као и очувању јавног реда, мира и безбједности.

“Наш Закон директору Управе полиције даје улогу главног полицијског функционера који је чак и носилац полицијских овлашћења. Да живимо у нормалном политичком и друштвеном амбијенту, било би то именовање као и свако друго које стигне на дневни ред Владе. Међутим, јасно је да већ четврту годину заредом свједочимо нереду у најважнијим и секторима од виталног значаја за државу и грађане. Иако Влада није имала избора осим да постави вршиоца дужности из реда кандидата којег би подржала већина министара, све то се претворило у политичку борбу за превласт над полицијом што ће имати далекосежне негативне посљедице на њен професионални потенцијал”, рекао је.

Дотадашњи помоћник директора Радовић изабран је за привременог шефа полиције на турбулентној, маратонској сједници извршне власти, која је почела 12. а окончана пар сати иза поноћи 13. марта.

Влада је првобитно одбила да подржи предлог министра унутрашњих послова Данила Шарановића – да се на ту функцију изабере Лазар Шћепановић, који је, како је написано у предлогу за именовање, један од два кандидата који је прошао полиграфско тестирање на питања о везама са политичким партијама и организованим криминалом…

Коментаришући полиграфско тестирање кандидата, некадашњи премијер и координатор рада МУП-а, рекао је да је потпуно оправдано питање је ли министар унутрашњих послова на исти начин испитао све функционере које је именовао посљедњих мјесеци.

“На крају, сасвим оправдано се питамо да ли је министар полиграфски тестирао све оне силне функционере које је и медијски промовисао и поставио на старјешинске дужности уназад четири мјесеца. У томе се вјероватно може пронаћи и дио одговора на бројна питања која данас оптерећују полицијску организацију”, рекао је Марковић.

О Радовићу је гласано на предлог премијера и то након што је Влада претходно усвојила већином гласова закључак којим га овлашћује да предложи вршиоца дужности директора полиције, иако то нема упориште у Закону о унутрашњим пословима.

Законом је прописано да вршиоца дужности директора полиције предлаже министар унутрашњих послова.

Вишегодишњи челник Агенције за националну безбједност (АНБ), потенцира да је закон јасан у дијелу надлежности полиције, односно чињеници да је полиција оперативно независна и неутрална од сваког сегмента државне власти.

“Министар унутрашњих послова није ни носилац нити карика у полицијској номенклатури и било би корисно да се сваки министар тако и понаша, држећи се Уставом и законом дефинисаних надлежности. Истовремено, не знам откуда толики политички грч код актуелне власти – са чије ће листе или списка доћи директор полиције. Оволико институционалне нервозе и преокрета највише штете доноси полицијској организацији, али и кандидатима који су се пријавили на онај неуобичајени јавни позив за в.д. директора, којим је започела девастација функције директора, али и саме институције. То се затим наставило понудом или боље рећи условом полиграфског тестирања, чиме је до краја компромитован цјелокупан процес. У том смислу – очекивао сам и чекам да неко од искусних полицијских службеника и старјешина дигне глас професионалног и личног достојанства против несистемског и непрофесионалног односа према полицијској професији”, казао је Марковић.

Закон је једно…

“У питању је политичка борба”, децидна је директорица Акције за социјалну правду (АСП) Инес Мрдовић, одговарајући на питања Вијести о сукобу у Влади поводом постављења директора УП.

Поручује, међутим, да је најприје потребно мијењати прописе, ако држава жели професионалца на тој позицији.

“Ако желите да дођете до суровог професионалца на челу полиције онда прво треба да мијењате закон, да искључите дискриминаторну одредбу из постојећег закона ко се (само) може кандидовати, попуните правне ‘празнине’ у закону (нпр. код избора в.д. директора полиције), а које ће вас онемогућити да тумачите право како вама одговара, па тек онда објавите јавни конкурс. Не долази се до професионалца на челу полиције на основу закона ДПС-а. Промјеном закона можете да отворите могућност за долазак професионалаца и постављање почетних основа за стварну професионализацију, за шта ће бити потребно озбиљно вријеме. Онда ћете показати да вам је циљ добробит полиције, тиме и добробит грађана. Све друго је куцање на ‘цементирана’ партијска врата”, оцијенила је она.

Директор на основу Закон о унутрашњим пословима за свој рад одговара министру и Влади, а тим актом дефинисано је и да је УП у раду политички и идеолошки неутрална.

Такође, само је првом полицајцу омогућено да “подигне” специјалне јединице, с тим да министар има овлашћење да опозове њихову употребу.

Шефа полиције, на основу јавног конкурса, поставља Влада на предлог министра. Пише да та особа не може бити члан политичке партије, нити партијски дјеловати у моменту кандидовања, за вршење функције, као ни пет година прије подношења кандидатуре.

У случају престанка мандата директора полиције прије истека времена Влада ће на предлог министра, за вршиоца дужности одредити једног од руководилаца унутрашње организационе јединице полиције, који испуњава услове.

Мрдовић објашњава да је то мјесто важно за укупну полицијску организацију, подсјећајући да је примарни задатак те службе да пружи сигурност грађанима и заштити их од криминала.

“Осим домаћег контекста борбе против криминала, важно је и због сарадње са међународним полицијским органима. Ово је нарочито ‘испливало на површину’ и добило на важности у посљедње вријеме због сијасет објављених случајева о умрежености полицијских и криминалних структура, те чињенице да су на овом подручју настале/потекле поједине криминалне групе, изузетно моћне ван локалних оквира”, рекла је она.

Говорећи о “стварној тежини” првог полицајца и његовој снази у односу на ресорног министра, Мрдовић је констатовала да је његова оперативна моћ велика, јер је на челу комплетне организације…

“Руководи њом, у посједу је свих информација… Са друге стране, законом се гарантује да је полиција у свом раду политички и идеолошки неутрална, али је питање колико у пракси директор полиције може постићи неутралност у односу на министра (као политичара), због контролних механизама који постоје (мора министру достављати посебне извјештаје, министар може да опозове употребу специјалних јединица), што све може исходовати и другом крајношћу – да директор према министру показује претјерану послушност”.

И током тродеценијске владавине Демократске партије социјалиста, али и након августа 2020. године, готово да нема опозиционе партије чији функционери нису оптуживали првог човјека Управе полиције да се ставља у службу партије или партија на власти.

Тако је било и док су полицијским апаратом руководили Божидар Вуксановић, Славко Стојановић, Веселин Вељовић, Зоран Брђанин, Никола Терзић…

Мрдовић је због тога истакла да би у било ком демократском друштву, та позиција била сурово професионална.

“Међутим, у црногорским приликама директори полиција годинама су били у служби партијских интереса, док је са друге стране организовани криминал ‘бујао’ а многи полицијски званичници му били на услузи и отворили му врата, умјесто да се боре против њега. У томе треба тражити разлоге постојећих проблема. Такође, у посљедње двије до три године, стиче се утисак да је борба за политичком превласти над полицијом и начин за онога ко управља државом да се ‘окити’ резултатима борбе против криминала ради политичких бенефита, али и за међусобне политичке обрачуне”, констатовала је директорица АСП-а.

Извор: Вијести

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: