ИН4С

ИН4С портал

Због високе корупције 14 оптужница

Фото: Лука Зековић

Специјално државно тужилаштво (СДТ) подигло је током прошле године 14 оптужница у којима су обухваћене 34 особе због корупције на високом нивоу. То су подаци које је Влада Црне Горе доставила Европској комисији а наведени су у недавном извјештају Европске комисије о владавини права.

Тужилаштво на чијем је челу главни специјални тужилац Владимир Нововић, издало је током 2023. године налоге за спровођење истрага за кривична дјела корупције на високом нивоу у 11 предмета против 20 лица.

У извјештају се наводи да је само годину раније, односно 2022. године, СДТ у 11 предмета везаних за истрагу кривичних дјела на високом нивоу обухватило 76 физичких и пет правних лица.

Кад је у питању подизање оптужница, Нововићево тужилаштво подигло је 14 оптужница у случајевима корупције на високом нивоу против 34 физичка лица. Чак 81 физичко лице и пет правних лица било је обухваћено у том домену само годину раније.

Извршна власт је саопштила да је, рецимо, 2020. године по питању корупције на високом нивоу било осам првостепених пресуда у које је укључено 19 физичких или правних лица, што је резултирало са двије правоснажне пресуде.

Годину касније, тачније 2021. године, број првостепених пресуда повец́ан је на 21, у којима је укључено 41 физичко или правно лице. У документу који је Влада прослиједила Европској комисији наводи се да је то довело је до три правоснажне осуде.

У недавном извјештају о владавини права обухваћена је и 2022. година, када су донијете 22 првостепене пресуде против 65 физичких и правних лица, и двије правоснажне осуде.

„Године 2023. број првостепених пресуда порастао је на 25, у којима су учествовала 72 лица или правна лица, али је била само једна правоснажна осуда“, наводи се у недавном извјештају Европске комисије о владавини права.

ЕК годишње објављује извјештај о стању владавине права у државама чланицима и Европској унији у цјелини, а ове године је први пут анализирано и стање у Црној Гори, Албанији, Сјеверној Македонији и Србији.

У извјештају се анализирају четири кључне области за владавину права – правосуђе, борба против корупције, медијски плурализам и слободе, као и институционална контрола.

У дијелу Извјештаја ЕК о Црној Гори наводи се да правосудни систем Црне Горе пролази кроз интензивну фазу реформи, укључујући ревизију неколико закона, у циљу даљег усклађивања са европским и међународним стандардима.

„Значајна кашњења са именовањима на високе правосудне функције озбиљно су утицала на правосудни систем у Црној Гори, иако је за сада остало да се изабере још предсједник Врховног суда“, наводи се у извјештају.

У Извјештају ЕК истиче се да је број истрага и кривичних гоњења за случајеве корупције на високом нивоу стабилан, али и да недостатак суђења и коначних одлука доприноси перцепцији некажњивости.

ЕК констатује да промоција и спровођење етике и професионалних стандарда међу судијама и тужиоцима и даље представља изазов у Црној Гори.

„Од Црне Горе се очекује измјена дисциплинског и етичког правног оквира за судије и тужиоце и јачање одговорности судија и тужилаца“, каже се у Извјештају.

Наводи се да је ефикасност правосуђа отежана недостатком стратешког улагања у људске ресурсе и инфраструктуру.

 

Извор: РТЦГ

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *