Због загађености ваздуха у Црној Гори годишње више од 250 превремених смртних случајева

Према најновијим подацима Свјетске здравствене организације, више од седам милиона људи годишње изгуби живот као посљедицу загађеног ваздуха, од чега 4,2 милиона пријевремено, док је у Црној Гори, према подацима Института зајавно здравље, у само три града Подгорици, Никшићу и Пљевљима регистровано више од 250 превремених смртних случајева, пише Побједа.

Највећи удио у броју превремено умрлих у свијету је због хроничних опструктивних болести плућа (болести плућа са сужењем дисајних путева хронични бронхитис, астма и емфизем плућа) око 43 одсто, а затим слиједе малигне болести плућа са око 29 одсто учешћа.

Побједи је из Института за јавно здравље саопштено да је процјена СЗО да је годишња превремена смртност везана за загађење ваздуха у Црној Гори била од 10 до 60 пута већа од смртности због несрећа у друмском саобраћају или два до 20 пута већа од смртности од дигестивних обољења. Ти подаци су и дио студије процјене утицаја загађења ваздуха на здравље становништва у Црној Гори, а на основу података из базе ове организације “Здравље за све”.

Анализа података о изложености становништва загађујућим честицама у Подгорици, Пљевљима и Никшићу коју је урадио Институт указује на то, како су нам казали, да загађеност ваздуха значајно утиче на здравље у овим градовима. Анализа је рађена на основу средњих вриједности података о изложености и здравственом стању становништва за период од три године (2010-2012).

“Ови резултати су у складу са ранијим процјенама које су рађене у земљи, спроведеним у оквиру европских или глобалних пројеката. Изражено по глави становника, утицај загађења на здравље је знатно већи у Пљевљима него у другим градовима. Међутим, апсолутни ниво утицаја, изражен у броју пријевремених смрти, изгубљеним годинама живота или броју хоспитализација, као посљедице изложености, је сличан у сва три посматрана града”, кажу из Института.

Подаци из студије за ова три града указују на то да је више од 250 превремених смртних случајева, 140 хоспитализација годишње, као и низ других здравствених посљедица повезано са излагањем честицама чији ниво концентрација прелази вриједности дате у Водичу СЗО за квалитет ваздуха.

“Знатан дио терета може се приписати прекомјерном загађењу ваздуха који се јавља у зимским мјесецима. Ова висока загађеност може бити изазвана како сагоријевањем чврстих горива (дрвета и угља, углавном у Пљевљима) која се користе за гријање у домаћинствима, тако и смањеном дисперзијом загађења у зимском периоду. Сагоријевање чврстих горива за потребе припреме хране и гријање такође значајно повећава укупну изложеност загађеном ваздуху станара кућа који користе чврсто гориво за кување и гријање због директне емисије загађења у затвореним просторима”, објашњавају из Института за јавно здравље.

ПМ честице су најважнији показатељ загађења које утиче на здравље у читавој Црној Гори. У Пљевљима, такође и СО2 достиже висок ниво и може утицати на појаву респираторних симптома.

Генерална директорица Директората за животну средину у Министарству одрживог развоја и туризма Ивана Војиновић казала је за Побједу да су поред усклађивања законодавног оквира, државе чланице Енергетске заједнице, међу којима су све државе региона, биле обавезне да израде план прогресивног смањења емисија из великих ложишта.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: