Збогом, уређивачице

Пише: Сибин

Па добро, Ивана Шебек уручила отказ у РТЦГ, јер у једном преломном моменту разлике су постале непремостиве (јесте, мој скелеџијо), и сад као већ сасвим бивша уредница Дневника 1, има у отвореном писму штошта приговорити на рачун рада Јавног сервиса, јер је политика куће направила колико толико примјетан заокрет откако је из поменуте медијске гајбе „ногирана“ Радојка Рутовић, која се бијаше озбиљно предала и посветила од дневника направити нешто налик уводу у гебелсових Минут-два…

Е, сад, цијењени публикуме (знам да је досадно), извол`те прочитати дио писма у којем екс-уређивачица дневника има, између осталог, рећи у своју одбрану и ево: „Свакако није згорег да подвучем да сам ја Црногорка и немам проблем да кажем да ћу једино и радити у складу са својим увјерењима, а то је само и искључиво за интересе своје Државе, никад против.“ Крај цитата.

Питање које се напросто самонамеће: гдје је, дакле, и има ли макар замишљене границе кад је ријеч о раду у нечији интерес, ма све да се односи и на државни? И, да ли професионалност управо јесте и гарантије да рад мора бити посвећен колико и објективан, нарочито кад је јаван, и нарочито кад се ради о уређивању дневника у пола осам који је незаобилазан, будући да се третира као најсавршенији транслејт стварности откако постоји стварност као медијски производ. Итд.

Шта значи ако је уредница дневника Црногорка спремна (по својим увјерењима) у свему покривати интересе државе, и може ли такво нешто уопште бити здраво за исту државу, која се, колико знам, тренутно не налази у вандредном стању, мада је у току суђење(спрдња) вијека поводом тзв. „Државног удара?“ – Један циник би могао упоредити Ивану Шебек са оном лејди која води дневник Сјеверне Кореје, као што би наводна Александра В. могла мало размислити прије него што благоизволи дати викенд-изјаву у којој се и она, гле сад, поставила као браник који једино и искључиво штити интересе државе те и не чуди кад вели да ДПС са нестрпљењем ишчекује коначни судски расплет, иако се у међувремену ниушта не мијеша. (А, што Александра, зар би требао да се мијеша (?!) таман као што се професионална Шебек мијешала у уређивање дневника, све док јој В. Мићуновић није појаснио да: „Није ни за иоле озбиљан новинарски посао.“)

Дакле, рецепт је био следећи: покривај државне интересе и твојој каријери срећна дуговјечност се смијеши! Ово се посебно односи на појаве које се баве каквим таквим„јавним послом“ и посебно ако нешто има да уређују од чега држава има интереса док јој више него подобни уређивач, макар он/а био и дневника, покрива и у фини јавни дискурс-целофан пакује оно што и није баш сасвим чисто, али је, како велим, у интересу државе.

Видиш и сам, мутна је да не може мутнија бити та петљавина, и ако си паметан послушај мене, у свему се представи као новоцрногорац, партијац и онај/она који ће увијек својим јавним дјеловањем (и, подразумијева се, позадинским увјерењем) уређивати ствари тако да оне легитимишу државни посао скроз-наскроз, јер се посао, ама побогу, води у име државног интереса!

Савршена препорука, а што се, пак, Мићуновића и његовог објашњења Шебекове професионалности тиче, зар није схватио следеће: кад је то било потребно да се буде и другоразредни новинарчић да би се покривала функција у самом врху РТЦГ, што је сама Шебекова на дјелу показивала, својим уређивањем онаквог дневника у пола осам…

(Слобода за Чађа!)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: