Здравствени систем „Мале“ на „завидном“ нивоу: Фали 150 љекара, на зачељу по броју медицинских сестара

Најновија ситуациона анализа здравствене заштите за 2018. годину показала је да се Црна Гора налази на претпоследњем мјесту но броју медицинских сестара и бабица у Европи, који износи 5,1 на 1.000 становника, а иза нас је само Бугарска.

Здравствени систем према анализи има укупно 3.645 медицинских сестара са средњом и вишом школом.

Обезбијеђеност становништва докторима медицине (са и без специјализације) на 1.000 становника у 2017. години је нижа од земаља ЕУ и региона. Када су у питању доктори медицине-специјалисти (искључујући хирургију, гинекологију и акушерство, педијатрију, психијатрију и општу медицину), у Црној Гори овај индикатор износи 1,1 специјалиста на 1.000 становника, што је приближно са осталим земљама европског региона, преноси Дан.

“Потребно је повећавати број доктора медицине за два-три одсто годишње у наредне три године (у складу са Планом људских ресурса). Присутна је неједнакост по регионима и установама у броју и структури здравствених радника, па је неопходно унаприједити процес планирања запошљавања кадра и специјализација у складу са процјеном садашњих и будућих потреба становништва за здравственом заштитом. У Здравственом систему ради 1.730 доктора медицине и 577 медицинских радника са високом стручном спремом”, истиче се у анализи.

Из Института наводе да однос броја постеља по љекару и медицинској сестри/техничару показује неуједначеност по установама и нивоима постељних капацитета.

“Болничка здравствена заштита представља најскупљи сегмент здравственог система на којем се рјешавају најсложенији здравствени проблеми становништва, уз ангажовање бројних, дијелом уско специјализованих кадрова и коришћење скупе медицинске опреме. Како је њено функционисање условљено утрошком знатних финансијских средстава, оправдан је сваки покушај да се ови системи, на свим нивоима, што рационалније користе”, наводе у ИЈЗ.

Анализа показатеља коришћења болничких капацитета указује да је њихов степен искориштености различит и по нивоима и по установама.

“Са обезбијеђеношћу бројем постеља од 3,9 постеља на 1.000 становника према подацима из 2017. године, Црна Гора у поређењу са земљама региона и земљама ЕУ зоне још увијек има нешто нижи број у односу на њих. Такође потребно је напоменути да још увијек није дефинисан постељни фонд на акутни и хронични, што ће бити потребно урадити у процесу реформе секундарног и терцијарног нивоа здравствене заштите”, објашњавају у анализи.

Из Института препоручују планирање повећања постељног фонда приоритетно за здравствену и палијативну његу.

Амбулантно-поликлиничка (специјалистичка и субспецијалистичка) здравствена дјелатност се одвија на свим нивоима здравствене заштите. У 2018. години у овој дјелатности је обављено 1,51 прегледа по осигуранику (0,07 у домовима здравља), што је приближно као и у 2017. години, и 1,44 у болничкој поликлиничкој служби, што је значајно више у односу на претходне године, што је приближно вриједности планираној у Програму здравствене заштите за 2018. годину (1,48).

“Стопа хоспитализаци је у 2018. години била је 135,6 и већа је у односу на претходну. Са 3,89 постеља на 1.000 становника и уз коришћење капацитета од 66,31 одсто (нешто ниже у од носу на 2017. год.) свакодневно је у Црној Гори било дневно слободно 816 постеља од укупно постојећих 2.421. Континуирани рад на унапређењу квалитета података и система извјештавања у оквиру интегралног здравственог информационог система је предуслов бољег планирања и програмирања здравствене заштите и креирања здравствене политике засноване на доказима”, кажу из Института.

Недовољна стоматолошка заштита рањивих

Када је у питању стоматолошка здравствена заштита у 2018, из Института наводе да се из анализираних података закључује да је извршење превентивних услуга код вулнерабилних, угожених, категорија изузетно ниско и потребно је предузети одређене институционалне мјере зарад побољшања извршења истих (посебна стимулација спровођења превентивних услуга, доношење превентивних програма са паралелним постављањем индикатора и праћењем истих).

“Број регистрованих корисника стоматолошке здравствене заштите од 61 одсто у 2018. години је нешто већи у односу на 2017, али је и даље низак, па је у наредном периоду потребно радити на повећању регистрације. Сходно Закону о збиркама података у области здравства, потребно је даље усклађивање методологије вођења здравствено-статистичких података и ближег дефинисања евиденција од интереса за праћење здравственог стања и здравствене заштите становништва, као и квантитета и квалитета рада здравствених установа у складу за реформским захтјевима”, казали су из Института.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: