Земљице моја, да си мало боља, можда бих и ја био бољи

Пише: Милорад Дурутовић

У мојој земљи:

1.Полиција батина младиће, новинаре и аутомобиле

2.Ученици својим наставницима подмећу електрошокове

3.Ноћу, док моја земља спава, непозната лица, обично с црним капуљачама, поливају бензином аутомобиле

4.Нема емпатије за мајке и ратне ветеране

5.Ратни ветеран једну бомбу баца у двориште амбасаде земље против које се борио, а другу на себе и земљу за коју се борио

6.Мајке на улицама траже своја права

7.Афера Државни удар омиљена је ТВ серија

8.Лична карта се продаје за 20 евра

9.Отац и син често нису исте нације, па ни вјере

10.До посла се најбоље долази по принципу политичке подобности

11.Упркос томе, десетине хиљада на бироу марљиво чека на запослење

12.Кад сам већ год тога, земљице моја, има ли неки посао за мене, не мора у струци? Вратићу ти назад све три своје дипломе!

13.На специјалистичке љекарске прегледе, ако имаш везу или среће, чека се више мјесеци

14.Дјеца умиру због недостатка адекватне медицинске заштите

15.Има случајева да се умире и од глади

16.Једнократне помоћи за социјално угрожена лица (!) најредновнија су уочи избора

17.Десетине убистава није расвијетљено, иако је ниво безбједности у мојој земљи на високом нивоу

18.Политичари у скупштини толико гласно причају да стрецају њихове колеге, а почесто старци и дјеца испред ТВ екрана

19.Земљице моја, како бих те волио када би била само мало боља

20.Највећи пјесник је Његош, иако га нико не чита

21.Ћутање и трпљење је основна животна дисциплина

22.Земљице моја, шта да радимо с онима који имају духа

23.Пјесницима се прикупља помоћ, како би намирили елементарне животне трошкове

24.Јавни сервис (РТЦГ) не ради у служби грађана

25.Земљице моја, када би била само мало боља, можда бих и ја био бољи човјек.

П. С. Земљице моја, неки дан је био Булетов рођендан, јеси ли га прославила?

Сјећаш ли се како је у једној другој земљи Буле, твој најлуђи син, почео један свој роман: „Домовино, не треба ми више твоје име. Домовино, хајде да сведемо рачуне, ти и ја: узми све што си ми дала, на првом месту име, које ти враћам, па ме ослободи своје судбине и свог мрака! Јер, домовино, против тебе сам, стога што си, ти, огромна и без срца, а ја безначајан и пороцима начет, штетан у теби, која си велика, румена јабука! Домовино, проклетство моје, јабуко, пусти црва, да изађе из тебе, а ти расти и крупњај, буди највећа и најлепша међу јабукама…“

Извор: Фејсбук страница аутора

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: