ИН4С

ИН4С портал

„Живим бетоном” до грађевина на Марсу

Примјерак „живог бетона” узгојеног у лабораторији (Принтскрин)

Примерак „живог” бетона узгојеног у лабораторији (Принтскрин) Грађевинци су бетон правили на исти начин стотинама година уназад – мешали су песак са разним везивним материјалима. Међутим, наука се данас умешала и у грађевину и омогућила технологију стварања нове врсте бетона, живог бетона који може да се репродукује. Нова врста бетона је „оживела” употребом цијанобактерије, једне врсте микроба, то јест бактерије која енергију добија путем фотосинтезе.

Поље синтетичке биологије нагло се развија, јер научници проналазе начине за стварање нових врста материјала. Недавно је један тим истраживача предложио употребу мицелијума као новог грађевинског материјала.

Главна предност новог типа бетона јесте та што ће моћи сам да се лечи, то јест да поправља пукотине које настају временом, преносе електронски медији.

За изградњу домова људи од давнина користе биолошке материјале, као што је дрво, али дрво после сече није живо, објаснио је Вил Срубар, асистент професор са Универзитета у Колораду. Његово питање је зашто грађевински материјал не би могао да остане жив после уградње и да на неки начин доприноси очувању чврстине и стабилности објекта.

Да би направили жив материјал научници су цијанобактерију помешали са врућом водом, песком и адитивима. Микроби су почели да стварају калцијум карбонат и временом су везали песак. Али процес је био веома спор, то јест преспор.

Научници су почели да користе желатин, састојак који се користи у исхрани који када се раствори у води и прокува, ствара посебне везе између молекула. Желатин су додали у смесу везивног материјала и бактерија. То је била права одлука која је довела до успеха. Желатин је допринео да бетон почне знатно брже да се везује. Бактерији је био потребан један дан да створи бетонски блок. Иако је нови блок знатно слабији од стандардног бетонског блока, довољно је јак да издржи да човек стоји на њему.

Нови бетонски блокови варирају у димензијама, од дебљине пет центиметара до блока величине кутије за ципеле. Када се ускладиште на сувом ваздуху, на собној температури, потребно им је неколико дана да достигну максималну дужину и висину. Бактерија може да преживи неколико недеља, а може и да оживи, што резултира даљим растом блока. Наравно потребно је да се у просторији задовоље сви потребни услови како би дошло до поновног раста.

Научници су веома заинтересовани за истраживање материјала који сами расту, јер би на тај начин могли да се праве објекти у удаљеним и неприступачни деловима, као што су пустиње, али и површина Марса.

Уколико се докаже и покаже као добар и употребљив материјал, живи бетон би могао да омогући да се на далеке планете пошаљу летелице са много мање терета, што би знатно умањило трошкове лансирања. Али до употребе првог живог бетона биће потребно још доста научних истраживања.

Могуће је да ће први људи на Марсу живети у насеобинама које ће бити направљене од живог блока који ће у свом саставу имати цијанобактерију или можда одређену врсту печурке.

Природа је смислила оригиналне начине како функционише живи свет, каже Срубар.

У суровим пределима природе ова врста материјала била би погодна за употребу, јер јој је за развој довољна само сунчева светлост, без додатних услова. Срубар је на крају закључио да је сасвим извесно да ће до потпуног развоја биолошких материјала доћи у блиској будућности и да неће бити потребно да на површину Марса допремамо џакове цемента како би изградили насеобине. Биће довољно да са собом понесемо биологију.

Политика

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://g.ezoic.net/privacy/in4s.net