Злочин тероризма не застарева: Филм открио истину о обарању ЈАТ-овог авиона 1972. године

Једна од највећих модерних југословенских мистерија је судбина Јатовог авиона који се 1972. након терористичког напада срушио у тадашњој Чехословачкој. Више од пола века касније, откривен је идентитет особа за које се сумња да су подметнуле бомбу на лет ДЦ-9, а шведски новинар Тончи Перцан прича за Спутњик како је разоткрио идентитет терориста.

Авион који је 26. јануара давне 1972. године кренуо из Стокхолма, преко Копенхагена и који је преко Загреба требало да слети у Београд можда је и најпознатији по томе што је стјуардеса Весна Вуловић преживела пад из њега са 10.000 метара надморске висине. Њена невероватна судбина, која је ушла и у Гинисову књигу рекорда, у неку руку је засенила позадину читаве приче, чији је резултат било страдање 27 путника и чланова посаде.

У документарном филму „Бомба на лету ЈАТ 367“ који је емитовала шведска телевизија износе се до сада непознате чињенице које је разоткрио новинар и коаутор документарног програма Тончи Перцан. Он открива идентитете особа кривих за масакр и наводи да су то били припадници хрватских екстремистичких група који су заговарали независну Хрватску.

Један позив мења све

Перцан, који је у тренутку катастрофе имао 17 година, говори за Спутњик да се за овај случај заинтересовао још пре 20 година, првенствено јер су околности које су га окруживале и даље биле неразјашњене. Како сам каже, никада није мислио ни да ће се и разјаснити, а једини траг који је имао био је телефонски позив који је након напада упућен шведским новинама.

Дан након рушења авиона један човек је телефонирао новинама на југу Шведске које се зову Квалспостен и рекао им је да су за напад одговорне усташе.

Међутим, након тога се више ништа о томе није чуло и то ми је заголицало машту. Мислим, ко ће наћи некога ко је телефонирао неким новинама пре педесет година, рекао је Перцан у изјави за Спутњик.

Како је наведено и у филму, хрватски екстремисти су били организовани у две организације које су имале корена у усташтву и фашизму. Није се само радило о обарању авиона, већ је постојала читава позадина са убијањем српског амбасадора у Шведској Владимира Роловића, уз киднаповање авиона Скандинавија ерлајнса. Перцан ово назива можда и највећим неразјашњеним терористичким деловањем у Шведској и највећом југословенском мистеријом.

Телефонист и фиксер

Поред тога што је Перцан новинар, радио је и као учитељ. Игром невероватних околности, испоставило се да је отац деце којима је предавао заправо био главни организатор рушења авиона и да је он био тај који је набавио експлозив. У филму су га назвали „фиксер“.

Друга невероватна подударност је „телефонист“ како га зову у документарцу, односно човек који је позвао шведске новине и у име хрватских терориста преузео одговорност за напад. Он је Перцанов дугогодишњи познаник и тек недавно је одлучио да исприча истину о лету ЈАТ 367.

Ни самом Перцану није јасно зашто су му испричали све што јесу, нити с којом намером су то урадили. Знали су ко је, знали су да се бави новинарством, али су, каже, можда рачунали на дугогодишње познанство и с тим у вези веровали да ништа од изреченог неће даље преносити. Ипак, наглашава он, никада му нису рекли „ово није за објављивање“.

Кад ми је тај што је звао новине испричао свој део приче, ми смо се шетали сатима, након чега смо дошли до његове куће и ушли унутра. Причали смо о свим тим догађајима и онда ми је он рекао „па ја сам тај који је телефонирао и умало сам због тога и настрадао“. Шведска полиција га је тада испитивала, али он је причао преко крпе на устима како му се глас не би препознао. Због тога шведска полиција није са сигурношћу могла да утврди да ли је баш он био тај који је телефонирао новинама.

Може ли им се судити?

Кад је реч о могућем процесуирању случаја, шведски тужилац за тероризам тврди да је он застарео, али Перцан верује да се у Чешкој и даље испитује кроз комисије које се баве авионским несрећама и да се чекају одговори од полиције.

У Загребу сам послао допис за интервју, међутим, нисам добио никакав одговор. Мислим да у Београду испитују да ли постоје неке законске основе за обнову старе или отпочињање нове истраге, али ни њихов одговор још нисам добио.

Тончи Перцан каже да га је као новинара интригирала мистерија нерешеног случаја и да је то поглавље на известан начин сада затворено. У току је прављење другог документарног филма, али у њему се неће износити овакве информације, већ ће представљати разговоре са породицама погинулих у нападу на лет ЈАТ 367.

Да ли постоји опасност од освете

Тончи Перцан каже да се никада засигурно не може знати да ли ће му се неко осветити, односно да ли је откривањем ових информација довео себе у опасност, али каже да се ради о људима који су зашли у године и да се нада да са тиме „опада и жеља да се неко физички премлати“. За сад је утврђено да нема опасности од таквог сценарија, али не може се искључити ни могућност да они имају млађе следбенике.

Они су свој циљ завршили и те своје организације укинули када су се вратили у Хрватску 1991. године, али мислим да има извесних наследника тих групација. Ипак су људи који су се тада бавили тероризмом дочекани као хероји када је Хрватска прогласила своју независност 1991. године, констатује Перцан.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: