Značaj vidovdanskih sokolskih sletova u Sremskoj Ravanici

Piše: Saša Nedeljković

Posle Majskog prevrata 1903. jačala je aktivnost srpske omladine u Austro-Ugarskoj. Novi duh u Srbiji, slom režima grofa Kuena u Hrvatskoj, teška kriza režima u Bosni posle smrti Kalajeve, buran protestni pokret u Dalmaciji, ustanak u Makedoniji i sporazum o reformama turske uprave u Evropi zaključen u Mircštetu sve je to budilo nove nade. za srpski narod s druge strane Save, Drine i Dunava bilo je to podstrek na snažnije buđenje nacionalne svesti. Beograd je postao uzdanica Srbima na jugu, severu i zapadu. Sa osnivanjem Srpskog sokola u Sremskim Karlovcima 1903, počelo je osnivanje srpskih sokolskih društava u srpskim zemljama pod vlašću Austro-Ugarske. Srpska sokolska društva osnivala su župe (Fruškogorsku, Krajišku, Bosansko-Hercegovačku i Primorsku). (1) Povodom osnivanja Srpskog sokolskog društva u Sremskim Karlovcima 1903. Tihomir Ostojić, profesor Novosadske gimnazije, izdao je svesku svojih članaka o gimnastici i posvetio je Sokolima u Karlovcima. U tim člancima govorio je o reformi vidovdanske slave u Ravanici u Sremu u nacionalnom i viteškom duhu.
Vrhunac rada Srpskih sokola bili su od 1905. Vidovdanski sletovi sa vežbama i takmičenjima u junačkim igrama u Sremskoj Ravanici. (2) Srpski sokoli sećali su se Kosova i na Vidovdan okupljeni oko groba Kneza Lazara u manastiru Vrdniku, svečano su se zaklinjali da će raditi u nacionalnom duhu. (3) Narod koji je bio na hodočašću u Ravanici mogao se prilikom sleta upoznati sa sokolima i njihovim radom. Na Drugom sletu u Ravanici 1906. učestvovalo je oko 250 sokola od kojih je 170 vežbalo proste vežbe. Učestvovali su : Srpski soko iz Sremskih Karlovaca sa starešinom dr. Lazom Popovićem i 41 članom; Srpski soko iz Sremske Mitrovice sa starešinom Nikolom Popovićem i 28 članova; Srpski soko iz Rume sa starešinom dr. Miladinovićem i 31 članom; Srpski soko iz Šida sa podstarešinom St. Pajićem i 25 članova; Srpski soko iz Iriga sa sterešinom dr. Simom Grčićem i 18 članova; Srpski soko iz Vukovara sa starešinom dr. Sv. Novakom i 25 članova; … . Društva koja nisu vežbala proste vežbe bila su : Srpski soko iz Zagreba sa starešinom dr. Stojanovićem i 5 članova; Srpski soko iz Zemuna sa vođom A. Puljom i 10 članova; Srpski soko iz Osijeka sa vođom Josipom Soukupom i 3 člana; Srpski soko iz Vinkovaca sa vođom Vlad. Ignjatovićem i 6 članova; Srpski soko iz Novog Sada sa vođom dr. Svinjarcem i 10 članova. Bili je prisutna deputacija Srpskog gimnastičkog kluba iz Vršca od 3 lica sa podpredsednikom Brankom Cijakom i delegacija „Dušana Silnog” iz Beograda na čelu sa predsednikom Tasom Popovićem i sa povećim brojem članova i funkcionera društva. U Ravanici sva društva su u povorci krenula na jedan oveći plato iza manastira Ravanice, gde su vršili pokus za proste vežbe. Nakon pokusa okupili su se sokoli u dvorani gostionice na zajednički ručak. Izašavši iz dvorane sokoli su formirali povorku koja je krenula na vežbalište u Ravanici, gde se okupilo oko 6.000 gledalaca. Na čelu povorke je bilo 5 zastava, iza kojih su išli starešine društava, za njima su išla društva u sokolskom društvenom odelu, a za njima društva u gimnastičkom odelu.
Održana je javna vežba sa prostim vežbama, a onda je održano takmičenje u skoku u vis, u skoku u daljinu, u skoku sa motkom, u bacanju diska, kamena i koplja, i trčanju. U bacanju diska najbolji je bio starešina dr. Laza Popović. Bacane su gvozdene kugle teške 5 kilograma. Izvedena je srpska narodna igra bacanje kamena teškog 16 kolograma. Posle takmičenja razvila se narodna slava uz pevanje, sviranje i igranje. (4)

U sali Beogradske čitaonice 21.2.1909. osnovan je Savez srpskih vitezova. Okupio je Srpski mač, Prvo srpsko velosipedsko društvo i Soko iz Dunavske župe. Predsednik saveza bio je Milutin Mišković, pomoćnik komandanta šumadijske divizijske oblasti, predsednik Beogradskog Sokola i počasni predsednik Dušana Silnog. Potpredsednici saveza bili su Andra Nikolić, predsednik društva „Srpski mač” i dr. Đorđe Nešić, član Državnog saveta. Članovi „Srpskog mača“ iz Beograda učestvovali su na sletu Srpskog sokola u manastiru Ravanica. (5)
U Bosni i Hercegovini osnovani su Srpski sokoli u Banja Luci, Prijedoru i u Bosanskoj Gradišci. Dušan Silni u Sarajevu promenio je ime u Srpski soko. Dr. Voja Besarović, starešina i Jovo Popović, zamenik starešine društva u Sarajevu, bili su zadojeni na univerzitetu sokolstvom. Oni su došli u lični kontakt sa Lazom Popovićem i na Vidovdan na sletu u Ravanici u Sremu 1908. sa njim utvrdili plan organizacije Srpskog sokolstva u Bosni i Hercegovini. Na konferenciji delegata srpskih gimnastičkih društava u Sarajevu u jesen 1908. poverena je starešinstvu Srpskog sokola u Sarajevu izrada pravila organizacije Srpskog sokolstva u Bosni i Hercegovini. U proleće 1909. na sastanku kome su prisustvovali i Laza Popović, starešina župe Fruškogorske, i dr. Simeon Čokić, tajnik župe, rešeno je da se srpski sokoli pojedinih pokrajina obrazuju župe, a da sve župe sačinjavaju Savez. U savezu su trebala da budu okupljena sva srpska sokolska društva bez obzira na pokrajine u kojima su se nalazili. Prvi odbor Sarajevske sokolske župe izabran je u maju 1910. U odboru su bili starešina dr. Voja Besarović, vođa Stevan Žakula, zamenik starešine Đorđe Perin, tajnik Jovo Popović, zamenici vođe Dimitrije Matejić i Čedo Milić. (6) U okviru župe bilo je 40 društava u Bosni i Hercegovini. Kada je osnovana Srpska sokolska župa bosansko-hercegovačka 1908. Žakula je bio u njoj vođa od osnivanja do Prvog svetskog rata. U župi je bila uvedena komanda koju je napisao po uzoru komande srpske vojske. U Beogradu je Stevan Žakula bio član tehničkog odbora Saveza srpskog sokolstva. (7) Predstavnici srpskog sokolstva iz Srbije, Stare Srbije i sa teritorije Austro-Ugarske održali su od 7 do 9 novembra 1910. sastanak u Beogradu. Na sastanak su došli i kapetan Milan Pribićević, sekretar Narodne Odbrane, i vojvoda Jovan Dovezenski. Pre početka sednice javili su da će doći i prestolonaslednik Aleksandar. On se rukovao sa svakim od učesnika sastanka. Na sastanku je odlučeno da se stvori Srpski sokolski savez sa sedištem u Beogradu. Na sletovima u Zagrebu i Pragu nastupalo bi se pod zajedničkom saveznom zastavom (Dušana Silnog) i zajednički vežbalo simboličnu vežbu oslobođenja. Prva skupština Srpskog sokolskog saveza održana je u Beogradu 28 februara i 1 marta 1911. Pred vlastima Austro-Ugarske Savez je delovao kao Savez u Srbiji sa kojim su sarađivale župe sa područja Monarhije. (8)
Posle Sarajevskog atentata 1914. zabranjena je proslava desetogodišnjice osnivanja Srpskog sokola, a policija i žandarmi su trećeg dana po atentatu izvršili pretres u prostorijama sokolskog društva u Sremskim Karlovcima.

Po izbijanju Prvog svetskog rata među prvima je raspušten Soko u Sremskim Karlovcima i sva imovina konfiskovana. Mnogi članovi bili su uzeti u vojsku, zatvoreni ili internirani, kod skoro svih ostalih bile su izvršeni pretresi, a saslušavanja trajala su do kraja 1916. Dr. Laza Popović i vođa Milan Teodorović bili su uhapšeni i proveli su 16 meseci u istražnom zatvoru. Dr. Laza Popović bio je osuđen na 10 meseci tamnice, a Teodorović oslobođen i uzet u vojsku, gde je izdržao sve torture kao politički sumnjiv. Sva pokretna imovina društva prodata je 1916. na javnoj dražbi. Posle pretrpljenih patnji kao talac umro je 1915. profesor Stevan Popović. Nakon pretrpljenih muka u aradskim kazamatima pop Giga Jović umro je 1915. Sokoli u Karlovcima nisu klonuli, uvereni da će im posle rata sinuti sunce slobode, ujedinjenja i bolje budućnosti srpskog naroda. Dočekali su ostvarenje sokolske misli, za koju su deset godina puni vere radili i strpljivo čekali. (9) Sveštenik Giga Jović bio je član Srpskog sokola u Sremskim Karlovcima. On je svuda otvoreno propagirao sokolsku i nacionalnu misao. Kad je došlo do Balkanskog rata 1912. napustio je sve svoje i otišao kao dobrovoljac na ratište. Za vreme Prvog svetskog rata bio je uhapšen. Nakon pretrpljenih muka u aradskim kazamatima pop Giga Jović umro je 1915. (10) Sokolska župa Rijeka, sokolsko društvo u Ogulinu i Savez dobrovoljaca u Zagrebu organizovali su 2 jula 1922. Vidovdansku slavu sa otkrićem nadgrobnog spomenika sokolu, svešteniku i dobrovoljcu Gigi Joviću i sokolskom javnom vežbom. Domaće društvo priredilo je svečanost, koja je bila usmerena ka narodnom jedinstvu. U članku u „Sokolskom vjesniku župe zagrebačke” istaknuto je da takvu slavu Ogulin još nije doživeo. Dan pre dolazili su gosti sa svih strana. A 2 jula 1922. ujutro stigao je posebni voz sa sokolima i gostima iz Zagreba. Zagrebačke sokole dočekalo je celokupno sokolstvo ogulinskog društva i riječke župe. Pozdravio je zagrebačke sokole starešina društva Majnarić, a odgovorio mu je delegat zagrebačke župe Ante Brozović. Na željezničkoj stanici našli su se na okupu sokoli iz Zagreba, Sušaka, Bakra, Drage, Vrbovskog, Plaškog, Gospića, Karlovca, Vrginmosta, Vukovara, Sremskih Karlovaca, Beograda kao i sokolska društva iz Slovenije. Svi su se sokoli i gosti svrstali u povorku, koja je sa 2 sokolske fanfare i vojnom muzikom krenula u 10 sati manifestujući kroz grad po neprijateljski raspoloženim ogulinskim ulicama na pravoslavno groblje do groba Gige Jovića. U povorci je bilo više hiljada ljudi. Masa je okružila grob Gige Jovića. Posle verskog obreda otkrio je spomenik dr. Kosić, starešina riječke župe i održao govor u počast pokojnika. Posle su govorili : u ime sokola Sremskih Karlovaca, profesor Panajot Mijodragović, u ime beogradskih sokola Slovenac dr. Olip, u ime narodnih zastupnika Jure Kučić, u ime zagrebačke sokolske župe Dušan Bogunović, u ime dobrovoljaca Ante Jerković, u ime ogulinskih građana dr. Zdravko Lenac i na kraju Medaković. Mijodragović je namenio pokojniku ne da počiva i miruje već da dalje sokoluje i da predvodi borce riječke župe u borbu za Istru i Primorje. Sa groba krenula je povorka manifestujući kroz sve ulice Ogulina. Povorka se razišla na vežbalištu. Posle podne održane su probe sokolskih vežbača sa vojnom muzikom, a u 4 sata počela je javna vežba. Vežbalište je bilo u zelenilu okićeno sa zastavicama a uveče osvetljeno sa bezbroj električnih sijalica. Na vežbama su se istakli sokoli iz Drage, Bakra i Sušaka (draški podmladak, kolo bakarskih sokolica i karlovačka devetorica). Posle vežbe bila je pučka zabava na vežbalištu oko kojeg su bili podignuti razni paviljoni. U 3 sata gosti su se razilazili vozovima. Janko Jazbec istakao je da je smotra učvrstila položaj domaćeg društva, koje je izdržavalo borbe sa brojnim separatističkim elementima. (11)
Sokolska župa Beograd predložila je da se obnove Vidovdanski sletovi u vidu Vidovdanskih izleta Beogradskih sokola i da se na tim izletima podstiče uspomena na viteštvo predavanjima i takmičenjima u viteštvu.(12) Povodom proslave 30-godišnjice osnivanja Sokolskog društva u Sremskim Karlovcima 23. septembra 1934. održan je slet na kome su vežbali stari sokoli vežbe sa Ravaničkih sletova. Slet u Sremskim Karlovcima prenosio je Beogradski radio. (13) Na Vidovdan 1939. održan je Sabor sokola u Ravanici u Sremu. Prisustvovala su društva : Beograd-Matica, Beograd VIII, Beograd X, Stara Pazova, Ruma, Inđija, Vrdnik, Sremska Mitrovica i Pančevo. Od sokolskih četa : Lešnica, Mramorak, Sopot, Adaševci, Kuzmin, Krčedin i Marvinci. Savez Sokola i župa Novi Sad poslali su svoje delegate. Sokoli su u povorci došli pred manastir, gde su prisustvovali pomenu. Zbog kiše od pohoda na Zmajevac ( mesto zborovanja) odustalo se. Sabor je otvorio Petar Lozjanin. M. Majstorović iz prosvetnog odbora župe Beograd održao je predavanje „Vidovdanska Misao”. U ime seoskog sokolstva pozdravio je Sabor Đorđe Jovanović, član Sokolske čete Lešnica, koji je doneo sablju očuvanu u Podrinju, a donetu sa Kosova polja posle Kosovske bitke. O čuvanju narodne pesme kroz gusle, govorio je a zatim recitovao i uz gusle pevao guslar Sokolske Petrove petoletnice Perko Mrkajić. (14)
Vidovdanski sletovi obnovljeni su u poslednjoj deceniji kroz Vidovdanske sportske dane. Održavaju se pod pokroviteljstvom MSP i Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu. Vidovdanski sportski dani održani su 27.6.2024. na području Rume, Vrdnika i Jaska. Učestvovali su članovi borilačkih klubova iz Srbije i Srpske : Kalist, Petors, Kangal, Arhangel, Ruma, Deveta četa sa Pala i takmičari iz kluba „Goran Ostojić” koji je bio organizator. Sokole je predstavljao starešina Saveza srpskih sokola Jevđa Jevđević a učestvovali su sokoli iz Ćuprije, Inđije, Sremske Mitrovice i Rekovca. Prikazani su kik-boks i savate, a održana je trka od Vrdnika do Jaska i nazad. Učesnici sportskih dana slikali su se ispred Sremske Ravanice. Dejan Gavrilović, predsednik Sportskog udruženja „Goran Ostojić” istakao je da je cilj da se „okupljanja kod Sremske Ravanice omasove i nastave u duhu sokolskih temelja, koje je postavio dr Laza Popović”.(15)
Srpski sokoli smatrali su da je Vidovdan osnova nacionalne svesti srpskog naroda. Da bi se na Vidovdan što bolje manifestovala nacionalna svest, sokoli su pre Prvog svetskog rata u Austro-Ugarskoj priređivali Vidovdanske sletove . Sokolska župa Beograd nastojala je da se posle Prvog svetskog rata obnove Vidovdanski sletovi u vidu Vidovdanskih izleta Beogradskih sokola. Vidovdanski sletovi obnovljeni su posle dužeg prekida u poslednjoj deceniji kroz Vidovdanske sportske dane.
Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene:
1. Uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Godina I, Beograd 1934, str. 136-139; Branko Živković, „Trideseta godišnjica Sokolskog društva Zemun-Matica”, „Oko sokolovo”, Beograd, 6.septembar 1937, br. 8, str. 199, 200, 201;
2. „Postanak prvog srpskog sokolskog društva“, uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Godina I, Beograd 1934, str. 110,111, 136-139;
3. „Kosovo”, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 maj 1939, br. 5, str. 44;
4. J. Hanuš, „II. slet srpskog sokolstva u Ravanici”, „Sokol”, Zagreb, 15.kolovoza 1906, br. 8, str. 121, 122, 123;
5. Arsen Đurović, „Modernizacija obrazovanja u kraljevini Srbiji 1905-1914″, Beograd 2004, str.580;
6.„Razvitak srpskog Sokolstva u Bosni i Hercegovini“, uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Godina I, Beograd 1934, str. 111, 112;
7. „Brat Stevan Žakula – petdesetgodišnjak”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 15. avgusta 1925, br. 12-16, str. 123, 124; Momir G. Sinobad, „Stevan Žakula”, „Oko sokolovo”, Beograd, 6 juni 1939, br. 6, str. 60;
8. Dr. Milorad Dragić, „Rad Ljubomira Davidovića u Sokolstvu”, Spomenica Ljubomira Davidovića, Izdanje glavnog odbora demokratske stranke, Beograd, str.115-116; „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 109;
9. „Soko u Sremskim Karlovcima”, „Sokolski Glasnik”, br. 4, Zagreb, 1920, str.206-208;
10. „Soko u Sremskim Karlovcima”, „Sokolski Glasnik”, Zagreb, 1920, br. 4, str.206-208; Janko Jazbec, „Otkriće spomenika Gigi Joviću”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, avgust-septembar 1922, br. 8 i 9, str. 212;
11.„Sokolsko slavlje u Ogulinu”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, juli 1922, br. 7, God. I, str. 167; Janko Jazbec, „Sokolski Glasnik”, Zagreb, 1923, br. II, str. 73, 74, 75; Janko Jazbec, „Otkriće spomenika Gigi Joviću”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, avgust-septembar 1922, br. 8 i 9, str. 212;
12.„Kosovo”, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 maj 1939, br. 5, str. 44;
13. „Izveštaj za 5 redovnu glavnu skupštinu Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije u Beogradu 12 maja 1935”, str. 60; B.J, „Karlovački soko”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 6 septembar 1940, br. 7, str. 114; 14. „Sokoli u Ravanici (Vrdnik)”, Vesti, „Oko Sokolovo”, Beograd, 9 oktobar 1939, br. 7 i 8; 15. L.S, „Vidovdanski sportski dani i 120 godina od osnivanja Srpskog sokola u Sremskim Karlovcima”, „Politika”, Beograd, 27. jun 2024;