Богу: Знам да си скривен у морима сјања, небо и земља не могу те чути, а у нама је твој глас од постања
Јован Дучић за својим радним столом у посланству у Риму
Човек говори Богу
Знам да си скривен у морима сјања.
Али те стигне дух који те слути;
Небо и земља не могу те чути,
А у нама је твој глас од постања.
Једино ти си што је протуречно —
Кад си у срцу да ниси у свести…
На ком се мосту икад могу срести
Свемоћ и немоћ, пролазно и вечно!
Води ли пут наш к теби, да ли води?
Крај и почетак — је ли то све једно?
Ко печате ти чува неповредно,
Ко твојим страшним границама ходи?
Јесмо ли као у исконске сате
Налик на твоје обличје и данас?
Ако ли нисмо, каква туга за нас,
Ако ли јесмо, каква беда за те.
Мој дух човеков откуд је и шта је?
Твој део или противност од тебе —
Јер треће нема! Крај твог огња зебе,
И мркне крај твог светила што сјаје.
Самотан свугде и пред свим у страху,
Странац у своме и телу и свету!
И смрт и живот у истоме даху:
Вечно ван себе тражећ своју мету.
*
Јован Дучић
Прочитајте још:
Отварају се очи свих живих, поново невини кругови… Људи се буде без оружја
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Kraj slomljenog mača
Ti ne znade mreti kraj slomljenog mača,
Na poljima rodnim braneći ih časno,
Kitio si cvećem svakog osvajača,
Pevajuć mu himne,bestidno i glasno.
Slobodu si večno ,zakržljala raso,
Čekao da donesu tudji bajoneti,
Po gorama svojim tudja stada paso,
Jer dostojno neznaš za slobodu mreti.
Pokaži mi redom viteze tvog roda,
Što balčakom sruku slomiše ti lance,
Gde je Karadjordje tvojega naroda,
Pokaži mi tvoje termopilske klance.
Sa tudjinskom kamom si puzio po blatu,
Krvološtvom zvera,pogane hijene,
Da bi mučki udar sledja dao bratu,
I ubio porod u utrobi žene.
Još bezbrojna groblja zatravio nisi,
A krvavu kamu u nedrima skrivaš,
Sa vešala starih novi konop visi,
U sumraku uma novu gazdu snivaš.
Branio si zemlju od nejači naše,
Iz kolevke pio krv nevine dece,
Pod znamenje srama uz ime ustaše,
Stavio si Hrista,slobodu i svece.
U bezumlju gledaš ko će nove kame,
Oštrije i ljuće opet da ti skuje,
Čiju li ćeš pušku obesit o rame,
Ko najbolje ume da ti komanduje.