Znanje iz svijeta donijeli u Srbiju: Mladi stručnjaci karijeru nastavljaju u Ministarstvu finansija
Srbija je njihov izbor
Oni su mladi. Uspješni. Završili su prestižne fakultete u svetu. Stekli su najbolje poslovno iskustvo.
Mogli su da biraju gdje žele da žive i da rade.
Ipak, svima je Srbija konačna odluka. Kako kažu, sve što su naučili žele da „ostave“ ovdje. A posao u najuspješnijim svjetskim kompanijama zamijenili su radom u Ministarstvu finansija.
Iva Ivanov: Ovde mi je mjesto
U Beogradu je završila Pravni fakultet i master studije iz oblasti međunarodnog privrednog prava. Prosječna ocjena joj je bila 10. Prije dvije godine, uputila se na master studije na Kembridž. Iva Ivanov (28) sada se bavi međunarodnim pravom i usklađivanjem našeg zakonodavstva sa standardima EU.
„Imala sam ponude iz privatnog sektora, ali je moja želja bila da, kada završim master na Kembridžu, dođem u Srbiju, da radim za državu“, objašnjava Iva Ivanov.
„Hoću da se bavim poreskim pravom, a ovo je pravo mjesto za to. Da ovo znanje koje sam stekla pokušam da primenim ovdje i da pomognem. I kada sam otišla na studije u Englesku, imala sam želju da se vratim nazad. Nekako, volim život u Beogradu. Nikada nisam htjela odavde da „pobjegnem“. Sada sam započela i doktorske studije na Pravnom fakultetu.“
Kako je ispričala Iva „Novostima“, kroz školovanje u inostranstvu shvatila je kako se živi, uči i radi u inostranstvu. To je za nju bilo dragoceno.
Branimir Gajić: Važno iskustvo
Međunarodne diplome, licence i iskustvo bili su dovoljni da se nađe na mjestu pomoćnika ministra finansija i bude rukovodilac Sektora za fiskalne rizike. Branimir Gajić (42) završio je srednju školu u SAD. Diplomirao je ekonomiju na Univerzitetu „Vičita stejt“ u Americi. Dobitnik je i američke akademske nagrade za istaknuto akademsko dostignuće. A na Fakultetu političkih nauka završio je master.
„U Americi sam proveo 10 godina, od kojih sam pet radio u njihovoj privredi“, započinje svoju priču Gajić. „Tamo su tada postojale šture informacije o EU. Fakultet političkih nauka je mjesto koje je moglo to da mi pruži, pa sam ovdje došao na master studije. Svakako, i mimo toga ja bih se vratio. Kažu da postoje dve vrste migracija. Jedni koji dođu i potpuno se prilagode od prvog dana, i oni drugi, koji malo gledaju preko ramena. Ja sam bio takav. Volim Srbiju i uvijek sam smatrao da bi bilo dobro dati doprinos svojoj državi.“
U Americi je, kaže, radio u konsalting kompanijama, analizu velikih firmi, restrukturiranje… Sve to bilo je kompatibilno s privrednim ambijentom u Srbiji kada se vratio. Zvanično je kofere spakovao na poziv konsultanske kuće „Diloit“, da bude menadžer u Beogradu.
„Posle ovog poziva, stvari su išle svojim tokom“, nastavlja Gajić. „Radio sam za kompanije „Dženeral motors“, „Robert Boš“, bio direktor jednog globalnog američkog investicionog bloka. Uz to, jedan sam od konsultanata koji su zaduženi za ovaj deo sveta, za jedan od najvećih investicionih fondova u UK – ’Ašmur’. Sada mi je drago da sam u Ministarstvu finansija. Ovdje sam sedam meseci i srećan sam što mogu da pomognem svojoj zemlji.“
Pomoćnik ministra Gajić kaže da ima američko državljanstvo i da može uvek da se vrati. Ali, to ne želi!
„Ameriku nikada nisam gledao kao krajnju destinaciju“, govori Gajić. „Otac mi je stekao master u SAD i vratio se.
Ognjen Popović: Više da radimo
U Ministarstvu finansija bavi se razvojem tržišta kapitala. Završio je Univerzitet „Karnegi Melon“. A deo akademskih studija proveo je i u Kataru. Kako nam je ispričao, da mu je neko pre desetak godina rekao da će mu najbolje i najinovativnije okruženje za rad biti u javnoj upravi u Srbiji – samo bi mu se nasmijao, jasan je Ognjen Popović (29), koji je u Katar otišao sa 17 godina, a odatle za Ameriku.
„Sa ovakvim ljudima lako je ponekad raditi i po 12 sati dnevno, sedam dana u nedelji“, priča Ognjen, koji je u Ministarstvu finansija od 2018. „Tako je u Americi. Tamo se u prvih pet godina posle fakulteta radi minimum 60 sati nedeljno, i to bez ikakvih očekivanja da će se nešto spektakularno desiti sa vašom karijerom. To je samo preduslov da se negdje krene i da se karijera započne. Da bi se nešto postiglo, mora mnogo da se radi.“
Kako smatra Popović, američki i evropski obrazovni sistemi apsolutno su najkvalitetniji i najpragmatičniji.
„Samo je kod nas opcija da se ne radi ništa i da se živi dobro, ali u nekim drugim zemljama, kad ništa ne radiš, ništa i nemaš“, zaključuje Ognjen. „Ali nigdje ne može da se poredi život sa životom u Srbiji.“
Meni ovde, izgleda, nije dozvoljeno da ostavljam komentare?
Oho, jeste, al da ne udaram po Vucku, ok!
U potpunosti ih podržavam. Problem je kada treba praktična primena zakona na terenu. Šta sa ekstradnim umetnicima, sportistima, crnoberzijancima, lokalnim moćnicima. Njima evidentirati prihode i naplatiti obeveze, pa to je nemoguća misija. Dobro je da se krene. Mada se to može izvesti unakrsnim ispitivanjem vrlo lako. Utvrdi se stečena imovina i uporedi se sa prijavljenim prihodima i dođe se do poreske osnovice. Bezbroj je onih koji nigde ne rade, a imaju deset nekretnina i dvadeset skupocenih automobila, jahte, nakit, umetničke vrednosti, skupocene satove i sl. Neka imaju, ali prvo da prijave stečeni prihod i da plate porez. Mogu oni čuda da urade, sve dok ih ne korumpiraju. Krenula je akcija sa ekstradnim umetnicima, pozivali ih na razgovor u Poreskoj upravi i ništa od toga. Ustvari mnogo šta se desilo, ali nikada nećemo saznati. Javno nisu objavljeni podaci da je nekome utvrđen porez, a šta je bilo u četiri oko, znaju akteri (poreznici i pevači)
Tako je Vucicu. Sve lopurde i secikese mars iz javnih preduzeca. Sisaci krvi kroz vekove, preletacevici.