Педерски морал запада

Дана 20. октобра 2011. године група психопата и наркомана садистички је убила Моамера ел Гадафија. Тај гнусни чин, којим је уједно срушен у историји људског друштва јединствено праведан социјални систем и држава са најравномјерније распоређеним националним богатством, силно су хвалили званичници САД и осталих западних демократија. Двије године касније отприлике једнако бројна и од истих једнако хваљена групица марширајући подгоричким улицама покушала је да уруши неприкосновеност црногорске породице, последње живе вриједности у некадашњој земљи чојства и јунаштва.

Упућени кажу да је међу учесницима првог педерског марша у главном граду Црне Горе најмање било стварних хомосексуалаца. Наше професионалне дукљанске педерчине, њихове радиоактивним ЦИА доларима финансиране љубитеље из НВО, службенике некадашњег анти-ратног профитера, неколико страних амбасадора и званичника домаћег режима чувале су приближно 20 пута бројније полицијске снаге.

Тог 20. октобра у црногорском МУП-у проглашена је општа мобилизација. Испоставило се да за обезбјеђење овако “значајног“ скупа постоји приличан дефицит у опреми и квалификованом људству. У из Србије испрошеној полицијској опреми, на брзину су обучене МУП-ове дактилографкиње са специјалним задатком да испаљују гумене метке, док су кафе куварице умјесто решоа и кафемата тог дана руковале пиштољима за сузавац.

Упућени такође кажу, да дукљанског педерског марша уопште не би било да Мило није пожелио да иде у Европску унију и да кроз партнерство са лицемјерним западним силама сачува стотине милиона евра, које су он и његово окружење тешком “муком“ стицали током последње двије и по деценије. Пошто бриселске покровитеље црногорског режима неће задовољити пука организација педерских маршева, прочуло се да ускоро слиједи посебан захтјев за испуњавање обавезне европске педерске квоте у Влади Црне Горе. На последњој сједници, у намјери да предухитри бриселске налоге и за државу одржи мјесто апсолутног лидера европских интеграција, премијер Ђукановић је своје министре ставио пред избор: “или мијењајте сексуалну орјентацију, или слиједи реконструкција владе.“ По тој пројекцији у реконтруисаној влади мјесто министра туризма припало би Здравку Цимбаљевићу, полиције Александру Зековићу, а вањских послова и евро-атлантских интеграција Стевану Миливојевићу. Како упућени такође тврде, црногорски министри на задовољство премијера потпуно су одбацили могућност било какве реконструкције владе, изразивши пуну спремност да масовном промјеном сексуалне орјентације не само испуне већ и значајно пребаце европску педерску квоту.

Настојања САД и ЕУ да од Црне Горе и Србије створе педерски рај никако нијесу сагласности са њиховим односом према могућности наметања таквих вриједности у Сарајеву, Приштини, Тирани и Скопљу. To на чему се инсистира да буде безусловно прихваћено у Србији и Црној Гори, простору настањеном у традиционалном и конзервативном духу васпитаним људима, лицемјерна Европска унија није у стању наметнути у пет својих држава чланица. Педерски маршеви и сличне манифестације најстрожије су забрањени у Републици Ирској, Словачкој, Грчкој, Кипру и Малти. Забринутост за права хомосексуалаца код бриселских и вашингтонских званичника јавља се једино изгледа када Русија усвоји законска решења аналогна оним важећим у пет пуноправних чланица ЕУ, односно када млади људи у Србији и Црној Гори јавно изразе своје неслагање са наметањем духу овог простора неприхватљивих вриједности.

Нијесу званичници земаља западне демократије, ти бескомпромисни и силни заштитници људских права и слобода, забринути што се данас у Саудијској Арабији читање Библије санкционише одсијецањем руке, што се силоване жене у Уједињеним арапским емиратима кажњавају строжије од њихових силоватеља, што се удовицима за које се утврди да упражњавају сексуалне односе по аутоматизму изриче смртна казна. Иста санкцијама у шеријатским неофеудалним монархијама резервисана је и за хомосексуалце.

Нажалост, изгледа да истовјетан образац понашања примјењен на владајуће династије Блиског истока, западне силе практикују и у случају црногорског режима. Све док Мило Ђукановић беспоговорно спроводи њихове налоге, његовом режиму је гарантована бланко аболиција за криминал, корупцију, изборне крађе и стварну дискриминацију неподобних друштвених група. Признање лажне државе Косово и организовање педерског марша су тек повремени тестови колико је режим Мила Ђукановића способан да слуша и у дјело спроводи њихове заповијести.

Најважније је ипак да се овај дукљански педерски марш у покушају завршио без трагичних посљедица. На крају режим је покупио похвале од својих западних наредбодаваца, професионалним дукљанским педерчинама и њиховим љубитељима из НВО биће исплаћени “зарађени“ бонуси радиоктивних ЦИА долара, а приватни бизнис бившег анти-ратног профитера  поново ће се квалификовати за Сорошеве донације. Једини губитник биће осиромашени црногорски грађанин – порески обвезник, који ће поред доживљене одвраности, понижења и стреса морати да плати материјану штету на јавним и приватним објектима, допунско ангажовање полиције током нерадног дана, закуп позајмљене полицијске опреме и друге трошкове одвратне поворке срама.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: