Насловна Издвојено Заједница окупираних држава

Заједница окупираних држава

6
ПОДИЈЕЛИ
Мрак, вербална инсталација (Фото: Н. М.)

Постоји афоризам у коме се каже да паре нису проблем. Јер пара нема!

Живимо у временима у којима се људима не ради јер капирају да није логично радити сат времена за сат паркинга у центру града. Но како се лебац мора купити, и дјеца школовати, и понекад поћи на одмор – а, ако не, онда загуштати месо недељом – рад је нешто на што је обичан човјек приморан.

Средња класа, дакако постоји: дијели се на нижу, средњу и вишу, при чему капетан дуге пловидбе који ми долази на славу, с преко 7.000 € мјесечно, за себе држи да не припада вишој, него пак вишој средњој класи. То што се ми дружимо не значи да смо из истог платног разреда, него нас је зближило образовање и обално вишевјековље.

Човјек који се избори за статус у средњо-средњој класи мора да буде финансијски екстремно дисциплинован.

Има код Вука Караџића бајка о Усуду (укуцај то), у којој се на начин разумљив дјетету објашњава зашто је неко сиромашан ма колико се трудио, а други богат ма колико мало радио. Да би се дошло до новца важно је образовање, друштвена класа, политичка припадност, социјална интелигенција, и много других параметара, али ипак постоји начин како да никад не останемо без пара.

Причам из властитог искуства, почев од тренутка када сам као 10-годишњак ушао у сукоб са Комунистичком партијом, јер сам једини у разреду одбио да купим значку с Титовим потписом (1980): коштала је 15 хиљада старих динара, а мој је мјесечни џепарац износио 50 хиљада. Позвали су ми родитеље у школу, и ствар је испеглана пошто је отац платио тих тричавих 15 хиљада за значку, но данас, осим значке у власништву, имам јединствено искуство по коме су само оне ствари доступне које су у складу с финансијским могућностима, чак и када је џепарац у питању.

Банка преко које послује фирма чији сам оснивач више би од деценије да ме види како снисходљиво смијешећи се потписујем уговор о подизању кредита. Али сам открио формулу како да стално кредитирам самог себе, што ће рећи да улажем у посао без икакве камате. Каматарење је планетарно сјеме свега зла. Новац је све виртуалнији, и све га је мање, а да би се до њега дошло, све погубнији уговори са врагом морају да буду потписани. Долар данас не служи за трговину робом, него за трговину дугом. Исти је слућај и са евром, доларовим хомосексуалним финансијским партнером.

Човјек тежи слободи, јер је само слободан човјек – човјек. Задуженик је роб. Зато и нема антикапиталистичких устанака: сви виде да нови свјетски поредак смрди до неба, али ко то смије да артикулише? Ако писне, мајци, остаће без посла, неће моћи да отплаћује кредите, развешће се, и одузеће му дјецу.

У окупираним економијама гдје ријеч камата значи заправо зеленашење, обичан човјек никад не смије да узме кредит од банке. Ко се у окупираној земљи нада да ће моћи да врати кредит, тај је неодговоран. Можда и успије, ad finitum, али залаже своју слободу на дуг период, на коцку ставља себе и породицу, и игра рулет са здрављем. Само Бог зна да ли ће човјек моћи да врати стамбени кредит на 30 година. Или 20, свеједно. Од стреса људско тијело прво оболи. Дужника с поремећеним односима у породици узме да изједа рак.

С погледом на море причам из прве руке да је уз спартанску финансијску дисциплину могуће бити власник стана с погледом на море.

Оно што учимо дјецу, да чине и одрасли. Да у једну кошарицу стављају паре за стан. У другу за лијечење. Трећа да буде кошарица разно: за кола, за одмор… И да се из тих кошарица не дира никад и нипошто, никад и нипошто. Сем ако не прифали за векну хлеба. Уколико до тога дође бићемо срећнији јер ћемо имати одакле да захватимо, а одмора ћемо се одрећи.

Вјеровати себи, боље је него вјеровати банци. У Заједници окупираних држава – посебно.

6 КОМЕНТАРИ

  1. 6
    0

    Šta je Biserka htjela da kaže? I na kom je to jeziku pokušala? Biće cg pravopisom? Značka se prodavala 1980. I djeca su MORALA da je kupe, jer ako nisu – prošli su kao Malović

  2. 0
    2

    Tekst nije los, za kapitalizam danas,Ali za Titovo vrijeme je sve apsolutna laz.Koji krediti,ropstvo, znackice.Odustali ste od Tita, zato Sto ste prevashodno glupi,sa nikakvim istorijskim iskustvom,bez renesanse,sa turskim feudalnim nasljedjem,bez razumjevanja tokova istorije ,ekonomije ,sa jakom dozom izdajnistva ,podanistva,bez knjiga u domovima ,bez poplocanih ulica ,bez vode I struje.Od vas je napravio ljude,da ne licite na poluljude kao danas.Ali ste se usrali,jer su vam lose biblioteke,vratili ste se u prirodno stanje roBstva,Sto bi rekle nepismene Srbende..AJ ,uzdravlje

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here