Ајмо Јово наново
1 min read
Пише: Милан Миленковић
После изјаве бившег амбасадора САД у Црној Гори, Сју Кеј Браун, да опозиција треба да прихвати резултате избора, више нема никакве сумње да Мило остаје фаворит Запада и да од његовог одласка са власти нема ништа. То, наравно, не значи да је даља борба опозиције излишна, већ да се мора одвијати на други начин и другим средствима, јер је досадашња стратегија рушења режима дефинитивно исцрпена.
Пракса је показала следеће:
1. Ђукановић „на кутију“ изгубити не може и сваки нови покушај да се преко избора дође до власти, испоставиће се као бесмислен, ако се претходно не избори за коректне услове кампање.
2. Нема коректне кампање – нема избора. Сва вајкања после избора су неубедљива пред бирачким телом.
3. Избори су показали и да новац, сам по себи, није довољан. Мора се доћи до медија, или се морају створити и проширити постојећи и они не треба да раде у пуном капацитету само током кампање, већ стално.
4. Уместо кукњаве, која неће дати ни резултат ни алиби за неуспех опозиције, сада треба умањити штету и видети које су то форме у којима ће се политичка борба одвијати у будућности.
5. Инсистирање на социјалним питањима, као и на томе да је властодржац лопов, не дају резултат. То је покушала опозиција у РС и потучена је; то је и у Србији стална тема свих кампања и на крају се увек испостави да побеђује баш онај ко је од опозиције означен као лопов и произвођач социјално-економског слома.
6. Мој предлог је, у погледу пропаганде, следећи: треба подрити Мила Ђукановића на његовој теми, а она је одбрана државности Црне Горе. Исправно би било њега представити као рушиоца државности јер, ни после кварат века на власти, није успео да ту државност учини прихватљивом за половину грађана.
7. За монтенегринске и црногорске гласове се не треба борити нарочито упорно, јер се, у тој борби, претерано ублажавају ставови опозиције, а резултат је мршав. Јасни, недвосмислени ставови, без бежања од тема које би могле да иритирају несрбе, даће резултат, док претерано нијансирање и компликовање читаву причу чини неубедљивом.
8. Улични протести, у досадашњој форми, не дају резултат. Мали пример: у Београду смо имали током деведестих силне протесте, са десетинама хиљада учесника, сталне туче с полицијом, а резултати нису били никакви. Само два протеста су успела: онај, из 96/97, кад су пиштаљке и лупање у шерпе за време дневника РТС-а буквално заглушиле Београд и тиме запретиле да обезвреде пропагандну машину Милошевића и протести таксиста, који су у стању да, за пола сата, затворе град и паралишу живот у њему. Дакле, протест мора да представља стварну претњу, а туча с полицијом није стварна претња, јер је исход унапред познат. Систем мора да осети да ће доживети штету, иначе не мари за протесте. Блокирање путева ка мору у доба туристичке сезоне режим не би могао да игнорише.
9. ДФ треба да ради на себи, а не на коалицијама. Кад довољно нарасте, њега ће јурити да с њим уђу у коалиције. Правилан пут политичке борбе је да се главни противник види у партијама сличне оријентације. Другим речима, ДФ треба да се потруди да или у себе усиса, или да затре остале просрпске партије. Тек онда на ред долази обрачун са ДПС-ом. Исто тако, бесмислено је, чак и штетно, призивати у помоћ мањинске посланике, јер од та посла нема ништа, а лако може да се изгуби образ. Мањине могу, једног дана, да подрже опозицију, али само на миг неке западне амбасаде, али ће то значити да су претходно и крупни опозициони играчи прошли кроз обраду у тим амбасадама и да су стављени под контролу.
10. Већ данас треба стиснути петљу и рећи репресивном апарату да ће сутра, кад се промени серва, озбиљно одговарати за данашње поступање, с тим да се оставе отшкринута врата за оне који тренутно престану да делују у корист режима. Свако ко се огешио о народ, мора да зна да му је име забележено и да му неће бити опроштено.
11. Окружење Мила Ђукановића, колико год да се клело у верност господару, увелико размишља о времену после Мила, јер паре и привилегије треба сачувати и кад се власт промени. Ником не пада на памет да проба срећу следећи Мила до краја. Зна то и он. Дакле, окружење мора да зна да ће бити аболиран само први који се одметне, док ће остали морати да поделе судбину са господаром.
Све у свему, сваки режим је рањив, само треба избегавати компромисе, јер они нису пут до победе.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
jovo nanovo,sigurno ,ali posle toga mozemo razgovarati samo na lokalnom nivo ,ili na nivou regija,koje treba osnovati u Crnoj Gori,jer dok to ne pocne bice ovakvo stanje.
Zasto kaze Milan da DF pridobije srpske stranke ili ih proguta,teorija koja je dovela do ovoga sto imamo danas,jer Srbi nemaju svojeg lidera,a nece ga ni imati i to odgovrno tvrdim,jer dok se ne izvrsi regionalizacija na 7 il 8 regija pa u njima osnuju lokalne stranke koje ce na nivo REPUBLIKE formirati vlast.to su pokazali ovi izbori,ojha opa ne prolazi jer dolazi iz Podgorice,da je bilo vise lokalnih stranak na opstinskom nivou a na republickom manje stranak izbori bi bili dobijeni i to vrlo glatko.Ovako moze da nam se deis da se prepada biracko tijelo raznim Sindjelicima ili vec odavno nestalom vojskom.
Kako moze da Df proguta Srbe ,ne moze jer ih je On odavno odagnao od sebe,a ko god ne misli kao On ili oni proglasi se izdajnik i UDBAS,pazite dobro kada se izvrsi negativna selekcija nema resenja nego poceti od nule,neka svi gore ostanu kao sada ali stvarna politika se vodi u opstinama i regijam,to ovim iz republike bilo vlasti ili opoziciji nije interes,jer interes je jaka drzava,a jaka drzav artikulise sve gardjane i sve nacije,kada imamo imitaciju drzve kakva je ova imamo diktaturu i ugnjetavanje sirotinje,u ovom slucaju su Srbi ,ali ne i samo oni nego svi obespravljeni,koristenjem rijec Srbin ili CETNIK je samo izgovr za ovakvu politiku.
Problem nijhe Milo nego nasledje i ponavljam negativan selekcija,nemogu o Srpstvu govriti ni komunisti ali ni desnicari,jer i jedne i druge je osnovala UDBA,kao Zvezdu i Partizan ,to nece da se vid,pa tako kod navijaca Partizana danas imamo dobe i lose navijace,to sto navijau za partizan nikoga ne interesuje,jer to je ime koje je „vaskrsnulo “ Srbiju.To je problem.
Kada se svi pocnemo dogovarati na lokanom nivo stvari cese poceti mijenjati iznova,Zabljak na nivo Zabljaka Tuzi na nivou Podgorice a Primorje na nivou Primorja,za to nijesu potrebni lijepi obrazovani posteni i pametni iz Podgorice ili kao sto je bilo za vrijeme Milosevica iz Beograda,te stvari moramo da jednom zauvjek shvatimo,iza toga ce lako padnuti i Milo i svi ovi koji se nude kao spasioci MILA iliSloba.
Sto danas imamo ,raspadom drzave Beograd zvanicna vlast podrzava zvanicnu Podgoricu,isto kao sto su to radili cijelo vrijeme posle raspada zajednice drzave.
Sve stranke u Srbiji i Crnoj Gori je konrolisala i osnovala UDBA.danas mozda nije tako,jedini koji je to posteno reko i razumio je Slavko Perovic koji je tacno rekao ko i sta radi u Liberalnom Svezu ,da li mi Srbi imamo Srbina da nam to kaze ,vjerovatno imamo ,ali cemo ga po obicaju proglasit za spijuna cetnika ili udbasa ,ili sve u jednom ,sve moze ali vlast nedamo,bilo vladaoci bilo opozicija!
To Milane neces da prihvatis,predlaganje ovih i onih planova je stvar vidjenja i teorije i prakse,mozda je ovo sve parva stvar,ili je sve ovo nista,jovo nanovo sigurno mora ,li prvo na Kopaoniku ili u Grblju ,ti znas tamo tvoje a ja znam moje,kada tamo izaberemo najbolje ili Cetinje i Beograd,tada necemo raspravlajti da li nam je vodja dobar ,jer smo ga mi izabrali,ovi su se sami izabrali i postavljeni od UDBE,to je istina i to cista kao suza,to jovo nanov nema,to treba rasturiti,a veliki pomak bi bio da ovi ne udju u Skupstinu a da se na lokalnom nivou pocne ovo ostvarivati,dok tako ne pocnemo misliti nema od planova odozgo nista,odozgo moze doci samo pobuna jedni protiv drugih ,i sta slijedi,nedaj Boze,radi Mila ili bilo koga drugog nije vrijedno pile da strada!
Mnogo dobrih zapazanja.
Slazem se da su ekstremisti,tj desnicari odlican materijal za specijalne sluzbe tj. UDBU. Dobra je i ideja o regionalizaciji, ali to treba dici na nivo izbornog sistema. Da se glasa za licnost u manjoj izbornoj jedinici a ne za partijske liste. Takav sistem bolje odgovara nasem mentalitetu.
Sa druge strane mislim da ne trebe pretjeravati sa srpstvom. Na zapadu je to nacionalno pitanje licno pitanje i u to se ne dira. Dakle razdovjeno je na privatno i drustveno. Za politicku aktivnost ostaju samo drustvene teme: porezi, socijala, zdravstvo i td. Daleko od toga da nema nacionalizma na zapadu. Francuzi, Englezi, Njemci su velki nacionalisti,ali to ispoljavaju na drugacije nacine, sto bi rekli, sofisticirano. Zato treba da smo mudriji i da nacionalno upakujemo u gradjansko. A drcno srbovanje ostavimo udbaskim ekstremistima a i njih ostavimo sa strane.
Razmisljanje nam vise pomaze od mahanja trobojnicama. Pozitivno razmisljanje sta i kako dalje a ne samo zalopojke od cara Dusana pa do dana danasnjeg traziti krivce za neuspjehe.
Treba unistiti jednom to samosazaljevanje jer ono unistava nas.
100% tacna analiza, dobre preporuke.
Vrlo aktuelna tema koja zasluzuje da bude kolumna.
Sa vecinom stavova bih se slozio osim mozda u jednom koji treba dobro prodiskutovati.
Naime ja smatram da su protesti odrzani prosle godine itekko doprinijeli ovakvom rezultatu izbora. Protesti su ti koji mogu da promijene sliku i stav na zapadu.
Zapadni mediji posvecuju paznju svakom protestu u bilo kojoj zapadnoj zemlji, prema tome ako se zeli skrenuti paznja zapadnih medija koji itekako imaju uticaja na zvanicnu politiku, onda treba raditi na tome. To s ujedno uklapa i u strategiju razoblicavanja rezima kao zastitnika drzave. Razloge za proteste treba traziti u svakom postupku rezima koji nanosi stetu drzavi. Na primjer protesti zbog materijalne stete nanijete drzavi u aferi Marovici, Aco Djukanovic i td. Nije dovoljno to samo medijski prezentirati, potrebno je i izaci na ulice, jer svaki izlazak ce biti propracen i u zapadnim medijima. Kad je sve mirno i nema nikog na ulici i zapad je miran, njihovi interesi nijesu ugrozeni. Protesti ne trebaju da budu sa radikalnim zahtjevima, trebaju biti medijski priprmljeni i dobro definisani.
Mislim da DF nema kriticnu masu i da treba ici u kompromise jer se ostvarenjem jednog cilja moze rapidno promijeniti raspored snaga u njihovu korist. Dakle treba pravilno valorizovati ciljeve i vremenski ih rasporediti. Svaku dodirnu tacku sa ostatkom opozicije treba maksimalno iskoristiti i ucestvovati u ostvarivanju zajednickih ciljeva. Spremnost na kompromise je jedan od najvaznijih atributa koje zapad procjenjuje i valorizuje.
Mislim da do sada opozicija radi ispravno, da trebaju da rade zajedno na medijskoj i ulicnoj strategiji jer je ocigledno da imaju zajedniki cilj a koji je i suvisno pominjati.
Значи, и опозиција мора да чини оно что каже америчка амбасада, као што и Милова позиција чини оно што му она нареди. Идите, бре, све продане душе бестрага, што нас за нос вучете!
У праву си, савете даје бивси сарадник вулина социјалисте партизана. Поздрав