Албанци не могу да нам отму Призрен

Призрен је посебан град, с невероватном енергијом, јер поседује велики број светиња, и та богата историја, од када су наши владари овде боравили и градили цркве и манастире, чини га светим и историјским градом за Србе.

Председник Удружења пријатељи манастира Светих архангела крај Призрена Бојан Бабић подсећа да је у време Милутинове и Душанове владавине, према предању, у Призрену и околини било 365 цркава и манастира. Сваком дану, каже, био је посвећен по један храм. Иако су с временом светиње скрнављене и уништаване, више од десет преосталих, „живих“ цркава и манастира у граду на Бистрици, сведочи о духовности и државности Срба у овом граду.

– Не само ми, који смо овде рођени и који овде живимо, већ и сви они који посете Призрен осете ту невероватну енергију и снагу светиња које се обнављају – додаје Бабић.

Али очито за то баш брига Албанце, који су на седници косовске скупштине недавно усвојили закон по којем је Призрен „историјски главни град државе Косово“.

Осим новосаграђених џамија, односно Синан-пашине џамије у центру града и Мехмет-пашиног хамама, који сведоче о боравку Турака на овим просторима, Албанци немају других историјских споменика у овом граду. Наши саговорници тврде да је управо то и била намера Албанаца, да униште све српске белеге и присвоје историју.

Малобројни Срби у овом граду, који су се захваљујући обнови светиња вратили у насеље надомак Богословије и Цркве Светог Ђорђа, истичу да не намеравају да оду и да очекују остале сународнике да им се придруже. Иако спаљена у погрому марта 2004. године, Призренска богословија, најпознатија школа ове врсте у земљи, захваљујући епископу рашко-призренском Теодосију, обновљена је и сада је похађа педесетак ђака.

– Када смо почињали 2011. године да радимо, сви смо мислили да ће то бити „немогућа мисија“. Али божија благодат те прве године, а и касније, осећала се на сваком кораку – прича нам о почетку рада познате школе професор Дејан Ристић. У шали каже да су једанаесторо ученика, с којима је почела да се обнавља школа, називали једанаесторо апостола без Јуде. Доласком свештеника Слободана Ћорића са супругом и двоје деце у Цркву Светог Ђорђа, оживела је и Богородица Љевишка. Обнављају се и цркве Светог Спаса, Светих врача, Светог Николе…

– Иако у садашњим околностима не можемо много тога да променимо, наше је да не одустајемо од обнове светиња и да радимо на повратку расељених – каже Бабић.

ТРУД ЕПИСКОПА ТЕОДОСИЈА

Богословија Св. Кирила и Методија била је најстарија српска школа на територији Отоманске империје. У раду који траје готово 150 година, школа је изродила велики број заслужних делатника, а за њу су директно „везана“ и четири српска патријарха. Благословом наше цркве и трудом епископа Теодосија, цео комплекс богословије обновљен је и освештан 2016. године – истиче протосинђел Исидор, заменик ректора Богословије.

Додаје да у њој сада живи 55 ученика и 10 професора који воде бригу и о осталим светињама у Призрену (на слици горе).

ПРОТЕРАНО 10.000 СРБА

У самом Призрену, не рачунајући свештенство, живи 25 српских становника – каже Марјан Станисављевић, председник Привременог органа.

Напомиње да је од 1999. године у граду живело више од 10.000 Срба и да је готово идентичан био број Бошњака и Албанаца. Према последњем попису, општина Призрен има близу 170.000 становника.

– За Србе нема посла, а нису ни безбедни, што су главни разлози због којих се расељени овде не враћају – каже Станисављевић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: