Американци су жељели да постану Црвеноармејци

Народ у Америци је јасно схватио да је фашизам пријетња не само за СССР, већ и за цио свијет, те да се Хитлер неће сам зауставити. Било је више од 1100 писама, са изразима подршке и нуђењем помоћи

Данас није лако повјеровати у то, али након што је Њемачка напала Совјетски Савез, многи обични Американци су тражили да се прикључе редовима Црвене армије. Ево и  неких молби које су јенкији слали нашој амбасади у Вашингтону.

“Поштовани господине”, обраћа се 26-годишњи Џим Бази из Аљаске амбасадору СССР-а у Сједињеним Државама, Максиму Литвинову. “Желим да допринесем борби против фашизма и мислим да би ме руска војска могла користити по овом питању. Постоји ли могућност да се придружим руској војсци у било ком својству? (…) Мислим да проблеми које имам са лијевом руком и са пар прстију на ногама, неће бити препрека испуњавању моје војничке дужности”.

“Рођен сам у Канади, а у посљедњих неколико мјесеци живим и радим у Њујорку. Потпуно сам здрав, имам 29 година”, писао је Жил Гриније из Алабаме. “Желим да дођем у вашу земљу и придружим се овим дивним људима, који тако храбро и несебично бране своју домовину. Нећу одбити ни један задатак…”

Многи су навели да би вољели да служе као пилоти – “Стаљинови соколови”, како су тада названи.

“Да ли постоји могућност да ступим у службу совјетских ваздухопловних снага? Имам дозволу за комерцијалног пилота, укупно вријеме летјења – 290 сати”, написао је Џон Деј из Флориде. “Имам 18 година, а у Сједињеним Државама не могу бити  војни пилот…”

Обични Американци нијесу нудили само војну помоћ. Адвокат Хенри Весел из Филаделфије био је спреман да бесплатно пружа правне услуге СССР-у. Извјесни Робинович, дивећи се храбрости Црвене армије, увјеравао да ће се ускоро од тексашких каубоја затражити новчану помоћ за Црвену армију. Џорџ Хелке из Ла Круза (Висконсин) је обећао да ће изградити мостове између наших влада и помоћи у питањима о давању зајма. Семјуел Ленсинг је обавијестио јавност да је, у његовој родној Калифорнији, 25 хиљада обичних радника обећало да ће издвајати из породичног буџета 25 центи недјељно, и новац улагати у Фонд за помоћ Совјетском Савезу. То уопште није занемарљив износ, будући да је недјељна плата простих радника у то вријеме износила свега 5 – 7 долара!!!

“Било је много предлога”, каже историчар Алексеј Акименко. “Нудили су одјећу, разне ствари, а током рата, Американци су Црвеној армији послали више од 50 хиљада долара. Било је и разних занимљивих догађаја: љекар из Сједињених Америчких Држава послао је љекове у СССР, а совјетски цариници су открили да је, уместо назначеног килограма морфијума (за медицинске сврхе), овај послао килограм хероина.

“Хитлерова агресија против СССР помирила је чак и  идеолошке противнике”, оцјењује овај историчар. “Многи Американци су јасно схватили да је фашизам пријетња не само за СССР, већ и за цио свијет, те да се Хитлер неће сам зауставити. Било је више од 1100 таквих писама, са изразима подршке и нуђењем помоћи”.

Ипак, колико је мени познато, нико није примљен у редове Црвене армије. У почетку су рекли да немају таква упутства, а онда су написали да је служба у Црвеној армији “дужност и привилегија” искључиво совјетских грађана. Неки од њих чак су покушавали и да добију наше држављанство, да би се борили заједно са Русима, али нема података о томе да ли су успјели у тој намјери”, закључује Акименко.

Андреј Баранов, Алексеј Овчињиков: КОМСОМОЛЬСКАЯ ПРАВДА

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: