Ана Ахматова – У сну

Наш црни растанак за вечна времена
обоје носимо као исту муку.
Зашто онда плачеш?

Дај ми боље руку
и обећај да ћеш
опет к мени доћи у немиран сан.

Уз тебе је бол мој
ко планина велик, црн и врлетан.

С тога на овом свету,

поновног сусрета нашег неће бити.

О, кад би ме некад у поноћно доба
по звездама сјајним хтео поздравити.

15. фебруара 1946.

• С руског превела Љубица Несторов

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: