Антоније Абрамовић, први распоп у Црној Гори био је агент Удбе
1 min read
Aнтоније Абрамовић, Удбин распоп
Пише: протојереј – ставрофор Велибор Џомић
Посједујем више доказа да су црногорски распопи, од првог до последњег, још док су били у свештеничком чину заправо били слуге и плаћеници комунистичког режима и тајне комунистичке полиције. Не само да су били врбовани него су своје услуге против Цркве Христове и сами нудили. Почећу од бившег архимандрита Антонија (Абрамовића) као првог распопа и псеудо-поглавара у Црној Гори.
У Архиву Југославије (Фонд 144, Савезна вјерска комисија, ф. 21, бр. 257) пронашао сам допис Франца Коса, начелника четвртог одјељења Државног секретаријата за иностране послове ФНРЈ. Документ је датиран 22. маја 1957. године и њиме се Савезна вјерска комисија извјештава да се „према обавјештењу нашег конзулата у Њујорку налази Антоније Абрамовић… Он се сада налази у врло тешкој ситуацији како мате- ријално тако и морално…Он има корисно и позитивно држање према нашој земљи”. Конзулат је предложио да му се одобри редовна мјесечна помоћ од сто долара како би тамо остао и обављао послове за комунистички режим. И тако је тадашњи калуђер Антоније стављен на редовни платни списак црвеног режима служећи финансијеру, а не Цркви и народу. Такав вид његове “службе” трајао је деценијама.
Можда би све то било мање упадљиво да Абрамовић у октобру 1993. године из Канаде није дошао у Цетиње да у својству псеудо-поглавара присуствује “оснивању црногорске цркве” на Тргу маршала Тита. Након тог богохулног скупа, преко “Побједе” се 13. новембра исте године огласило црногорско Министарство унутрашњих послова тврдњом да је “Служба државне безбједности била у посједу сазнања о бројним везама и дјелатностима г. Антонија Абрамовића док је службовао у Црној Гори. Међу њима има и докумената о његовим настраним активностима, који су засновани на изјавама оштећених лица и налазима медицинских установа. Нема сумње да је поменути господин својевремено требало да кривично одговара за учињена дјела. Међутим, због специфичног односа са разним обавјештајним службама, он је ту одговорност избјегао напуштањем тадашње Југославије и одласком у Канаду”. Да ствар буде јаснија, МУП Црне Горе (исти орган ће седам година касније регистровати Абрамовићеву творевину) тада је у саопштењу истакао да је те информације, “које су познате не само СДБ него и људима који су усљед његовог дјеловања у том периоду претрпјели тјелесне и повреде свог достојанства”, преко својих службеника саопштио будућем распопу. Он их је примио уз обећање да се “понуђене дужности неће примити”!?!
Морбидно дјеловање тајне комунистичке полиције у оно вријеме, као што се види, није имало за циљ заштиту недужних људи и кривично гоњење било ког преступника, па макар он био и у свештеничкој мантији. УДБА је једва чекала да се неко свештено лице затекне у некој слабости, али не због тога да би му судили. Судили су, мучили и тамничили оне часне свештенослужитеље који су били вјерни Богу, Цркви и народу и које нису могли ни да придобију, ни да поткупе, ни да уцјењују. А поједине свашточине и пробисвијете у мантији су због њихове слабости регрутовали у своје сараднике и ситне плаћенике. Исте методе су примјењиване у Совјетском савезу, Бугарској, Румунији и у свим комунистичким земљама. Тадашња Брозова Југославија, наравно, није могла да представља изузетак.
Из ова два поменута документа се јасно виде методе које су тајне службе комунистичког режима користиле да би заврбовале поједина недостојна свештена лица да служе њима умјесто Богу, Цркви и народу. Наравно, Абрамовић није ни један, ни једини, ни посљедњи. Има их још.”
Протојереј Велибор Џомић, “ЦРНОГОРСКА” ЛАЖНА ЦРКВА, Нови Сад – Подгорица 2008. г.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
A sto dzomic ne rece da mu je i njegov amfilohije radio za udbu jos kao student bogu slavskog fakulteta i da je jedva cekao da njegov prethodnik mitropolit danilo dajkovic sto pre umre da bih on postao mitropolit cetinjski. Stidi se dzomici i bavi se sektama posto je to tvoj domen jos dok si ziveo u kraljevu.
Još jedan Pukovnik.
Амерички раскол је направио Броз,па је било нормално ,кад он цркне ,да се две стране поново уједине. Броз је желео да контролише српску емиграцију преко Цркве.
Ти “расколници” су рекли да само не признају административну власт Патријаршије док су комунисти на власти али да остају у духовном јединству са СПЦ.
Србима на радост. Душманима на жалост.
Погледај колико Цркава и манастира изградиће и коме их посветише ти “расколници”
Поздрав
Gospodo sotonići
Ni mrtvom gosp.Antoniju ne date mira.Služite se manipulacijom poluistinama no sto bi vi mislili – ,,cilj opravdava sredstvo,,.Necu se mnogo pridruziti diskusiji samo bih podsjetio sotoniće da im je jos davno Antonije rekao ,,Ovo mi je HVALA sto sam poslednji zivi branitelj Dečana,, i još bi znao da doda ,,Na americke raskolnike su bacili anatemu a sada se ponašaju kao da ništa nije bilo…,,.Tako bih uputio gosp.Dzomica da istrazi malo ova dva pomenuta dogadjaja pa ako se opet krene da sudi radi visih ciljeva i dobrih namjera poslacu jos koji domaci zadatak…Sve najbolje želim
Pederska „nacija“, pederska „crkva“, pederski „popovi“. Rasrbičko smeće.
Sta Dzomic misli o Pahomiju, Kackavendi…?
Zare, pitaj onoga kukavca što te je pravio što o tome misli.
Ne bi ti se svidilo.
Da je znao što će da ispane od slatke razbribigice, po*išao bi se na domaćina!
… Još su oni, ako su, samo greška velikih brojeva, a u papista pravilo!
To i vas čeka kad pristigne u katolike, sretni vam put, ne vrtali se nikad, pa ni tad!
Ide li Džoma i dalje u Mašu kod Radenka.
Сатани заклет. Преваранту од почетка, Палом анђелу – очекивано!
Ugledao se na Amfilohija.
Pošto očigledno pripadaš ovoj sekti, pretpostavljam da si prinošen kao žrtva razvratnom Antoanu.
Jeste,Blentovenu je prezime karan.
Hoću reći to mu je stanje i zanimanje.
E Blentovene, za ovo ti stvarno moram reći
Puši karinu,blento dukljanski
Kakva slučajnost da se pronađe ovaj dokument, ko vjeruje u slučajnosti. Koliko ovakvih dokumenata visi iznad glava svih aktera u ovim predstavama između vlasti, opozicije i crkve. A narod kao narod radi ono što najbolje zna, bee be beee
Tajne sluzbe i pojedinci iz njih koristeci se specificnoscu djelovanja i saznanjima do kojih dolaze oduvijek su radili djavolje poslove, a najmanje ono zasta su formirane. U svim sistemima bez obzira kako se on zvao, dal komunisticki , dal ovaj ili onaj.
Pogledajte sta danas rade.
Pojedinci otudjuju dokumenta iz arhiva i trguju sa raznim dosijeima, za sebe ili grupu kojoj pripadaju.
To je cisto mafijasko djelovanje.
Primjera radi navescu sledece. Raspadom Saveza komunista Centralni komitet ili njegovo Predsjednistvo su donijeli odluku da svaki clan moze u svom opstinskom komitetu da podigne svoja dokumenta odnosno dosije, ko nece ta dosijea unistiti. Neki su uzeli, neki nijesu, a necija su se „zagubila“ i do njih zainteresovani nijesu mogli doci. Sluzbe i razne tajne organizacije su radile svoj djavolji posao, a bilo je i pojedinaca i grupa.
E onda ucenjivaci stupaju na scenu. Koriste haos i rasulo.
Ipak,interesantno kako se sve to dobro primalo medju onim koji se slove ka nacionalni Crnogorci.,Neprosvjecenost,manjak inteligencije,sta li…
Има их још… Из личног искуства знам?
СОТОНЕ.
A KO je bio „SVETAC“ MACA?
Гојко, „Маца“ не постоји!!! Поп Вукојичић никога није убио! Комунисти су признали да им је поп Вукојичић током мучења у затвору рекао све што им треба за пропаганду!
Sveštenik Vukojičić je bio ugledni građanin Pljevalja kome su u kuću prisilno boravili ranjenici NOP-a. Tom prilikom se predobra i prelijepa popadija zarazila od tifusa i preminula, a pop presvisnuo a Boga mi i premetnuo od tuge i žalosti za njom. Za njenu preranu smrt okrivio je one koji su partizane namjerno podsticali da se baš u popovskoj kući organizuje bolnica.
Tako je, majka Miše Janketića se samozaklala, nije Maca ništa kriv.
Можда се самозаклала, али се поуздано зна да поп Вукојичић никога није убио.
Miša je izmislio priču da avanzuje u struci.To svak zna.
Ne krije mu šaltanje pod starost.