BBC: Зашто су Кнежевић и Ђукановић у сукобу?

Оптужбе за бројна криминална дела, захтеви за црвеним Интерполовим потерницама, ванредне емисије и „рат“ на друштвеним прежама, улаз полиције у телевизију – тако последњих дана изгледа однос бизнисмена Душка Кнежевића и власти Црне Горе Мила Ђукановића.

Сукоб који потреса Црну Гору, ипак, пролази кроз само једну од бројних етапа.

С једне стране, црногорски државни органи ређају оптужнице против Кнежевића и надлежних у његовој компанији „Атлас група“ за различите проневере – од прања новца, до утаје пореза, спорне приватизације и инвестиције.

Кнежевић је „бегунац од правде који покушава да, подижући галаму на политичком терену, закамуфлира правну одговорност“, описује га председник Црне Горе Мило Ђукановић.

Кнежевић из Лондона, где се налази јер, како тврди у својим изјавама медијима, има и британско држављанство, поручује да ће отворити бројне афере финансирања послова председника Црне Горе Мила Ђукановића, његове странке Демократске партије социјалиста (ДПС) и сарадника.

„Нисмо више пријатељи, врати моје паре“, обраћа се Кнежевић Ђукановићу преко профила на друштвеној мрежи Инстаграм.

У Мрежи за афирмацију невладиног сектора (МАНС), која се бавила истраживањем на који начин је финансиран ДПС, кажу да је јасно је да је Кнежевић човек који је имао приступ највећим тајнама Ђукановићевог режима.

„Годинама је Кнежевић био познат као један од тајкуна који је близак владајућем ДПС-у и чије је све инвестиције и подухвате на неки начин подржавала или промовисала владајућа структура – било Ђукановић лично, било неки његови сарадници“, каже директорка МАНС-а Вања Ћаловић.

Последњу етапу сукоба представљала је најава да ће Црна Гора затражити стављање Кнежевића на „црвену потерницу“ Интерпола, али његовог имена и даље нема на листи особа које тражи Црна Гора.

За Кнежевићем је раније расписана национална потерница.

Како је почео сукоб?

После деценија у коме су перципирани као партнери, Ђукановић и Кнежевић имали су мањих спорова у последњих 15 година, али у отворени сукоб улазе после парламентарних избора у Црној Гори 2016. године.

По свему турбулентни избори обележени су најпре наводним покушајем државног удара, за који суђење групи осумњичених, у којој има држављана Србије и Русије, и даље траје.

Вања Ћаловић каже да су промене у односима почеле због неслагања око једне од инвестиција Кнежевића.

„Било је необично да су се од свих спорних инвестиција у Црној Гори, баш Кнежевић и његова инвестиција у болницу Мељине нашли на мети.“

Од тада, епизоде сукоба ређале су се као на траци.

Оне најважније тичу се снимка на коме Кнежевић тврди да предаје коверту са новцем некадашњем градоначелнику Подгорице Славољубу Стијеповићу, потом афера приватизације „Телекома“ и улоге фирми Кнежевића и породице Ђукановић, као и судбина Кнежевићевих банака „ИМБ“ и „Атлас“ и њихова намена.

Шта ће се променити?

Иако је сукоб у јавности веома буран, судских епилога – није било много.

Кнежевићева пословна империја јесте претрпела ударце и смањења – пре свега кроз готово потпуни престанак рада банака, али и појединих других делова система „Атласа“.

С друге стране, директорка МАНС-а Вања Ћаловић каже да је сукоб, али и сазнања о њему до којих је дошао МАНС, натерао и ДПС да промени начин финансирања својих предизборних кампања.

„Ми смо анализирали донације ДПС-у у кампањи за парламентарне изборе 2016. године и сазнали да је велики број социјално угрожених, малтене истог дана, уплаћивао тој партији велике суме новца које иначе себи нису могли да приуште.“

Вања Ћаловић каже да је Специјално тужилаштво тврдило да су отворили истрагу, али додаје да није направљен никакав помак већ да је ДПС за председничке изборе променио начин на који функционише са оним што назива „црним фондовима“, најпре кроз фиктивно смањивање трошкова.

„Ова афера ће утицати макар кроз притисак да се промени Закон о финансирању политичких партија. У којој мери ће све ово променити Црну Гору, зависи од господина Кнежевића који је најавио да поседује много више информација него што је до сада објавио – око 2000 сати снимљеног материјала и документацију у вези и са бројним приватизацијама“, каже директорка МАНС-а.

Ко је Душко Кнежевић?

Богата каријера Душка Кнежевића готово да се може поистоветити са развојем пословног окружења у Црној Гори у последње три деценије.

Кнежевић је рођен у Подгорици, али је економију студирао у Београду, где је на Правном факултету стигао до докторске титуле.

Остао је везан за српску престоницу – у биографији наводи да у њој предаје економске предмете на приватном Универзитету Унион.

У Београду је основао и Београдску банкарску академију, високошколску установу која на свом сајту не наводи да припада Кнежевићевој империји, али се на појединим сајтовима „Атлас групе“ и даље убраја у Кнежевићево власништво.

Компанију „Атлас групу“ основао је пре готово 30 година и на њеном челу се и даље налази.

Од 2010. године, члан је Глобалне иницијативе „Клинтон“, а некадашњег америчког председника Била Клинтона довео је у Црну Гору, заједно са Владом ДПС-а.

Спорт је велика љубав црногорског бизнисмена, па кроз своје брендове спозорише пре свега кошаркашке, ватерполо и фудбалске клубове у Црној Гори.

Био је власник и кошаркашког клуба „Атлас“ у Београду – насталог куповином „КК Беопетрол“, па угашеног неколико година касније.

У својој биографији истиче и филантропски аспект, пре свега кроз рад своје „Атлас фондације“.

Пословна империја „Атлас групе“

Око 30 компанија директно или индиректно део су „Атлас групе“, Кнежевићевог пословног подухвата још из времена Југославије.

Две банке, берза, први приватни универзитет, инвестициони и пензиони фондови, осигурање, туристички комплекси, посебно за медицински туризам – тешко је набројати све Кнежевићеве пројекте.

„Кнежевић је развијао пословну империју у Црној Гори – банку, универзитет, да би убрзо потом Ђукановић оснивао бизнисе у истим областима“, каже директорка МАНС-а.

Мило Ђукановић се наводи као власник дела акција Универзитета Доња Горица – другог приватног универзитета у Црној Гори, док је његов брат Ацо већински власник Прве банке.

Покушао је Кнежевић да се бави бизнисом у региону, а и шире – у Србији, Русији и на Кипру.

У Србији је био власник „Атлас банке“ коју је продао грчкој „Пиреус банци“, а повратак на тржиште покушао је берзанском куповином акција „Универзал банке“.

Банку истог имена основао је и у Русији, али је она остала без лиценце.

Кнежевићеве фирме сарађују са светским инвестиционим компанијама из УАЕ, Лондона, САД.

Извор: BBC News na srpskom 

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: